Зар у савез са убицама наше деце?
У Мурину запањени мољакањем за пријем Црне Горе у НАТО. Своје синове су крили, а наше потурали крвницима за одстрел
ЗЛО и наопако. Пред силом ништа не помаже. Али, ниједна сила не траје довека. Неће ни ово. Не стигле их сузе наше. Ни крвнике из НАТО, ни ове наше, што ликују по Црној Гори и са белосветским протувама славе позив за улазак у НАТО.
Овим речима нам се јуче у Мурину, месташцу шћућуреном крај плаховитог Лима и наткривеног сурим горама, обраћа старина Мирко Кнежевић, загледан у фотографију раскомаданог тела свог сина Мирослава. Да га кобног 30. априла 1999. нису сустигле ракете испаљене из авиона НАТО, данас би имао 30 година.
Једна од њих 17, којима је наводно гађан стари мост без икаквог стратешког значаја, убила је тада Мирослава (14) и његове другарице Оливеру Максимовић (13) и њену сестру Јулију Брудар (8), које су родитељи склонили од НАТО бомби и ножа шиптарских терориста из Приштине, код бабе и деде у Мурино. Остале бомбе су убиле мештане Вукића Вулетића (46), Милку Кочановић (69) и Манојла Коматину (72), и раниле много људи који су у спарни дан седели на терасама кућа и шетали у близни моста на Лиму.
Видим, у Подгорици наздрављају шампањцем. Лукшић прича о новом, чврстом, савезништву. Са ким савезници? Са онима који нам децу искидаше? Срам их било. Нека се стиде довека. Крили су своју децу тада ко зна где, док су нашу потурили крвницима за одстрел. Је ли им доста било крви? Очито, није. Сада ће нашу младост слати да ратује за њих, да гине и крвари, убијајући по свету да би некоме отели нафту и природна богатства. ‘Оће ли тамо бити Милове, Филипове, Лукшићеве, Миличине и деце оних који су мољакали да нас приме у тај злочиначки савез? Наравно да неће. Зна се због чега су тражили пријем у НАТО, али, нека знају да се сви њихови савезници исто “проведу” – прича измучени човек, који каже да никада црногорски челници нису после тог злочина дошли у Мурино.
Прелете нас хеликоптером на путу ка Плаву и Гусињу. Можда и прођу колима, али да их нико не види. Не трабају нам овде, ни они нити крвници које намеравају да нам доведу у нашу кућу Црну Гору – каже Мирко Кнежевић. – Вратите нам децу и остале муринске жртве и сви у Мурину ће гласати за улазак у НАТО. Овако, срећан вам пут с крвницима. Нема вам места овде.
Мајка још у црнини
Мирковој супрузи Момирки сузе за Мирославом и побијеном децом и Мурињанима још нису усахле.
