Zapis vladike Danila o istrazi poturica (1707)
Pišem ja, vladika Danilo da se zna kako Turke izagnasmo između nas 1707 godišta. Prvo kada me odkupiše iz Podgorice, skupismo se nekoliko glavarah crnogorskijeh u magazin na Stanjeviće i tu mi dadoše vjeru da će Turke između sebe izagnati i da će im udariti na Bijele poklade, a dogovor činjasmo na Nikolj dan pred Božić, ali Crnogorci prevariše, na Turke ne udriše.
Kada ja to viđeh, jopeta se skupismo na Lovćen u žitnicu manastirsku oko Đurđeva dne, i tu se dogovorismo da im udrimo u Gospođine poste, no Gospođin[i] posti dođoše i prođoše, a Turci ostadoše zdravo. I jošt se počeše mnozina turčiti, jere ih mićaše paša iz Podgorice. Kada ja viđeh da Crnogorci ne smiju Turcima uložit, ja to ostavim stojati do neđelje Svetijeh otacah, a u istu neđelju čujem đe govori narod da oće Turci skandarinski poslati nekoliko ljudih da me ufate zato što sam bunio Crnogorce da svoje Turke pobiju. Kako ja to čujem, pošljem za Vuka Borilovića i četiri brata Martinovića i sve njima kažem kako je i što je i rečem im ako neće Turke pobiti koji su među njima da ću se ja mać iz Crne Gore. Oni odgovore da ne smiju uložiti. Onda ja uzmem moju sablju i dam je Boriloviću, a onijema četvorici, jednome ćurak, drugome dvije puške pecke srebrne, trećemu šeišanu vezenu srebrom, a četvrtome deset dukatah, ali oni po svemu tome mene rekoše da neće nipošto što im ja neću dati moje ljudi da počnu, e se bojahu i oni da jedan drugoga ne izdaju.
Onda ja pozovem Vučka Njeguša, Stanišu Velestovca i Marka Dupiljanina i rečem njima da oni pođu s njima i da oni prvi počnu biti Turke. I tako pođoše na Božić pređe zore i pobiše Turke cetinjske i ćeklicke koji ne kćeše doć da se pokrsti kod mene. I tu se moj momak Staniša Velestovac rani. Ali fala Bogorodici ne bi mu ništa nego ga ona sačuva. A bješe ga ubila puška posred prsih i nož posjeka po obije ruke.
I budi slava va vjek Bogu koji nas čuva od pasje vjere. Amin.
[Izvor: Ljubomir Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, Beograd 1903, knj. 2]
Zapis vladike Danila na rukopisnom jevanđelju darovanom Pećkoj patrijaršiji (1732)
Danil vladika cetinjski Njegoš, vojevodič srpskoj zemlji kupi ovo svetoje jevangelije cenoju zlatic 5 u Ivana Kaluđerovića s Risna, prineseno ot zemlji moldavskije nekotorim kupcem i semu mi ot našega truda upravismo srebro obraz Hristov i četiri jevanđelista i s druge strane pečah ot srebra pet, u sve pečah 10, i priložih ga u Patrijaršiji peckoj, hramu Vaznesenija Hristova, i da ne budet nikim otimljeno ot sego hrama. Da jest prosto.
1732, mr. 12
[Izvor: Ljubomir Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, Beograd 1903, knj. 2]
