• Поглед

Запаљиво европско прољеће 2021.

1 min read

4 године ‎ ИН4С

У моменту када је напетост између Русије и Украјине, за коју многи предвиђају да може да се оконча ратом, почела да се стишава, центар пажње јавности у Европи пребацио се на односе Русије и Чешке Републике, који пролазе најтежу кризу још од тзв. Прашког прољећа и интервенције земаља Варшавског пакта у Чехословачкој 1968. године.

Игор Дамјановић

Пише: Игор Дамјановић

У моменту када је напетост између Русије и Украјине, за коју многи предвиђају да може да се оконча ратом, почела да се стишава, центар пажње јавности у Европи пребацио се на односе Русије и Чешке Републике, који пролазе најтежу кризу још од тзв. Прашког прољећа и интервенције земаља Варшавског пакта у Чехословачкој 1968. године.

Прије 10-ак дана либерални чешки премијер Андреј Бабиш оптужио је агенте руске војне обавјештајне службе ГРУ да стоји иза двије експлозије у магацинима муниције приватне компаније „Imex group“ у мјесту Врбјетице, које су се догодиле у октобру 2014. године. Чешки премијер није пружио ниједан конкретан доказ, а оптужбе је покушао потријепити тврдњом да су 2 наводна агента руског ГРУ боравили у хотелу у граду Острави, у вријеме када се догодила прва експлозија. Штавише, Бабиш је сам признао да истражни органи „не знају како је складиште минирано“.​ ​

Бабишева оптужба одмах је пропраћена агресивном антируском кампањом у чешким и европским медијима. Најдаље је отишао њемачки Deutsche Welle, који је Русију оптужио ни мање ни више него за „државни тероризам“. Британски Би-Би-Си покушао је да направи холувудизацију читаве афере тврдњом да је ријеч о истим агентима ГРУ који су наводно тровали у Солсберију 2018. године, те да су они чак у складишту боравили издајући се инспекторе Националне гарде Таџикистана. Медијску хистерију прате стандардни перформасни Сорошевих активиста и сличних група пред зградом руске амбасаде у Прагу.

На ничим потркијепљеним оптужбама, које су далеко чак и од спекулација, Бабишева влада није се зауставила и донијела је одлуку о протјеривању 18 чешких дипломата и позвала своје савезнике из НАТО И ЕУ да ураде исто. „Солидарност“ са Чешком стандардно су показале 3 балтичке државе, Пољска, затим Румунија, Италија, Словачка, а САД су истовремено под изговором мијешања у америчке изборе 2020. за персоне нон-грата прогласиле 10 руских дипломата. Званична Москва чешке оптужбе је одбацила са индигнацијом и реаговала асиметрично, протјерујући 20 чешких дипломата, чиме је рад чешке амбасаде у Москви практично паралисан.

Хладан туш за Бабишеву владу, услиједио је у недјељу када се огласио предсједник Милош Земан изјавивши да „није видио ниједан доказ да Русија стоји иза експолозија“ и позвао да се „не шире спекулације и хистерија док се не оконча истрага“. Изјава чешког предсједника дочекан је на нож. У њемачком Deutsche Welle, који у последње вријеме предњачи у ширењу антируске хистерије у Европи, Земан је оптужен да представља „помоћника Кремља“ и​ да је позивањем на опрез и разум „своју издају Чешке довео до краја“.

Слободна Европа, Би-Би-Си, Ал Џазира, Дојче Веле и слична средства хистеричне западне пропаганде, као мотив ГРУ-а да изазове ескплозије у приватном складишту у Врбјетицама, наводе спречавање да се одатле Украјини прода муниција за оружја произведена у вријеме Совјетског Савеза, кога и даље има у земљама бившег Варшавског пакта. Ту се враћамо на Украјину, извор највећег кризног жаришта у Европи од краја II свјетског рата.

Индикативно је да ново распламсавање сукоба на Југоистоку Украјине кореспондира са избором Џоа Бајдена​ за предсједника САД.​ У Мајданском пучу из 2014, који је Украјину довео на грану економског и политичког распада, Бајден је играо једну од​ један од најактивнијих улога. Са ауторитером потпредсједника САД пријетио је отворено легитимном предсједнику Виктору Јануковичу, а за мање од 2 године након пуча Кијев је званично посјетио 5 пута. Док је потредсједник САД злоупотребљавао свој политички утицај, његов син Хантер развијао је профитаблне и сумњиве послове у Украјини.​

Михаил Злочевски, бивши министар у свергнутом режиму Јануковича, ангажујући Бајдена млађег за мјесечну плату од 50.000 долара у својој компанији “Burisma holding” успио је да избјегне лустрацију и обустави истраге за стварање криминалне организације, прање новца и нелегално богаћење, које су се против њега водиле у 5 земаља, укључујући и Велику Британију. Своје позиције Злочевски је додатно учврстио стратешким партнерством његове компаније са USAID-ом, а Хантер Бајден и његов партнер Девон Арчер сумњичени су и да су преко посредника у нелегалној трансакцији од Burisme примили још 14,7 милиона долара.

Сумњиви послови Хантера Бајдена и Злочевског постали су предмет интересовања врховног тужиоца Украјине Виктора Шокина. То је до те мјере разљутило Бајдена старијег, да је обећане америчке државне гарације за зајам од 1 милијарде долара Украјини, условио смјеном врховног тужиоца Шокина. Телефонски разговори у којима не само Џо Бајден, већ и шеф Стејт департмента Џон Кери траже смјену Шокина од Петра Порошенка објављени су прошле године.

Улазећи у све отворенији геостратешки сукоб са Кином, САД на прву линију фронта конфронтације са Русијом све чешће гурају државе ЕУ. Интерес грађана Европе је свебухватна економска сарадња са Русијом, а интерес америчке Дубоке државе је да од земаља ЕУ створи своју антируску пјешадију. Рат Русије и Украјине био би сукоб са фаталним последицама, а за грађане Европе би било веома лоше да се дипломатски рат Русије са државама које се кобајаги солидаришу са Чешком пребаци на терен економије.

(Извор: Фејсбук)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: