Западни Балкан нема алтернативу европској будућности

Простор западног Балкана нема алтернативну будућност осим да једног дана сви будемо за истим европским столом. Европска унија не може бити комплетна без Западног Балкана, оцијењено је током финалног панела Конференције о економији – Монтенегро 2021, током којег су високи представници влада земаља Централноевропске иницијативе разговарали о постпандемијској будућности Европе.

У осврту на активности Владе Црне Горе у борби против посљедица пандемије на здравље и економију, премијер др Здравко Кривокапић истакао је задовољство постигнутим резултатима.

„Ја вам тврдим да је ова Влада, а то ће историја да покаже, најуспјешнија, најкомпетентнија, са највише знања и највише рјешења у контексту у којем се нашла“, оцијенио је премијер.

Када су у питању европске интеграције Црне Горе, Кривокапић је истакао да се у том процесу не може говорити ни о каквој сигурности, већ о очекивањима „које понекад не умијемо препознати или артикулсати на прави начин“.

Наглашава да треба гледати у оно што смо до сада урадили да допринесемо европском путу те указао на потребу јачања капацитета, прије свега административних, и креирања квалитетних пројеката да би се привукла средства из ЕУ фондова.

Говорећи о активностима на опоравку и развоју економије, премијер посебно истиче програм „Европа сад“ који ће допринијети смањењу неједнакости, а који је посебно изражен на сјеверу земље, кроз повећање минималне и просјечне зараде и друге мјере.

На крају, премијер је исказао посебну захвалност свима присутнима, а посебно премијеру Пленковићу, са којим се по први пут срео и који је оптимиста и вјерује да ће простор Западног Балкана једног дана бити дио Европске уније.

Предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић захвалио се премијеру на гостопримству и пренио поруку ЕУ да ово подручје нема другу алтернативу него да буде за заједничким европским столом. „Нова методологија преговора за приступање ЕУ мора бити таква да трасира пут Западног Балкана према напријед, а не да га чини тежим“, нагласио је он.

Потпредсједник Владе Сјеверне Македоније задужен за економска питања Фатмир Битићи оцијенио је да постоји велика подршка грађана европским интеграцијама која је већа од 80 одсто и да ју је изазовно одржати у овако дугом периоду приступања. Осврнуо се и на утицај пандемијске кризе на европска стремљења држава региона, нарочито у дијелу изазова које је КОВИД криза изазвала у погледу солидарности, дијељења, заједништва и једнаких шанси.

Алеш Хмелаш, замјеник министра вањских послова Чешке истакао је да се диви циљевима, посвећености и одлучности Владе Црне Горе на европском путу, уз посебан осврт на програм Европа сад. Подијелио искуство Чешке из времена када је потврђено њено чланство 2004. године а када је почео велики прилив инвестиција.

Владимир Марић, помоћник министра спољних послова Србије је казао да је веома битно што је пандемија подстакла развој науке у коју та држава много улаже, као и у развој четири слободе на којима почива ЕУ. Према његовим ријечима, иницијатива Отворени Балкан не поништава појединачне напоре ка ЕУ, већ чини да се цио процес убрза.

Владимир Цуц, други секретар у Министарству вањских послова Молдавије казао је да ова држава дијели изазове региона Западног Балкана који се тичу пандемијске кризе.

„Све више забрињава пораст инфлације у региону, јер када имате ниске приходе, она их додатно „поједе“ „, рекао је он.

Амбасадор Албаније Види Куртеси оцјењује да је претходна година била једна од најтежих за ту земљу али да се њена економија упрскос свему успјешно опоравља у 2021. Захвалио је за подршку ЕУ, те истакао да је током кризе Западни Балкан показао прагматичност у сарадњи олакшавајући трговину, инвестиције и ефиксаност снабдијевања.

Амбасадор Мађарске Јозсеф Негyеси истакао је да Мађарска нема отворених политичких ни економских питања са државама региона. Према његовим ријечима ова земља је пружила подршку бројним државама међу којима и Црној Гори, и то у вакцинама и медицинским средстивма.

Амбасадор Пољске Артур Дмоцховски оцијенио је да та држава жели јаку Европску унију са снажним чланицама чије институције дјелују у складу са законима субсидијарности и једнакости. Према његовим ријечима треба ојачати индустријске основе и искористити потенцијале дигиталног тржишта.

Амбасадор Румуније Матеј Виорел Арделеану сматра да ковид криза попут осталих носи извјесне шансе које треба искористити.

Амбасадор Словачке Борис Гедел изразио је бојазан да ће пандемија још потрајати, додајући да је у тој земљи поново „локдаун“ и да се сада више фокусира на здравље људи.

„Словачка је током пандемије донирала милион еура помоћи Западном Балкану и 2,5 милиона државама источног партнерства. Мало шта на свијету је сигурно, али оно што можемо рећи је да ће Словачка и даље подржавати Западни Балкан и његов пут ка ЕУ. Ова прича није завршена док ваш регион не буде у ЕУ“, казао је он.

Грегор Прескер, амбасадор Словеније истакао је да је Словенија ради све што је у њеној моћи да што више приближи регион ЕУ, али и ЕУ овом подручју.

Васил Дурев, замјеник амбасадора Бугарске, сматра да је неопходно наћи равнотежу између здравственог и економског фактора, те да ће нас изазови пандемије учинити спремнијим за будуће кризе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: