Zapad o zbližavanju Putina i Kima

Prudubljavanje ekonomske i političke veze Rusije i Severne Koreje mogao bi dodatno da oteža pokušaje Zapada da izađe na kraj sa režimima u Moskvi i Pjongjangu.

Mogućnost bliže saradnje između Kremlja na čelu sa „sve ratobornijim“ Vladimirom Putinom i „jogunaste otpadničke severnokorejske države“ s realističnim nuklearnim ambicijama“ obeshrabriće SAD, Britaniju i druge zemlje koje se nadaju da će odvratiti Pjongjang od nuklearnih težnji, a Rusiju od rasplamsavanja rata u Ukrajini, navodi londonski „Gardijan“.

Severnokorejski državni mediji su javili da su se dve zemlje dogovorile da 2015. proglase „godinom prijateljstva“ u znak obeležavanja 70. godišnjice „oslobođenja Koreje i pobede u velikom patriotskom ratu u Rusiji“

Dve zemlje nameravaju da razviju bilateralne odnose u raznim oblastima uključujući politiku, ekonomiju i kulturu, a Kremlj je potvrdio da je pozvao severnokorejskog lidera Kim Džong-una u posetu Moskvi 9. maja, na godišnjicu okončanja Drugog svetskog rata u Evropi, što bi bilo prvo njegovo putovanje izvan zemlje otkako je postao lider krajem 2011.

Dogovor o prijateljstvu je objavljen istog dana kada su zvaničnici u Berlinu saopštili da nemačka kancelarka Angela Merkel neće prisustvovati ceremoniji u Moskvi, konstatuje „Gardijan“ i navodi da bi pojavljivanje Putina u Kimovom društvu 9. maja bila prilika za ruskog lidera da izrazi svoj prokos, a da Severna Koreja računa na finansijsku i vojnu dobit od bližih veza sa Rusijom.

Lideri u Moskvi i Pjongjangu imaju dosta toga zajedničkog – Severna Koreja je na udaru sankcija UN otkako je testirala prvo nuklearno oružje 2006, a i Kremlj je pod pritiskom svetske organizacije da okonča svoje vojno angažovanje u Ukrajini, piše u analizi.

Takođe, Rusija se ubrzano našla u diplomatskom fokusu Severne Koreje usled tenzija Pjogjanga sa Kinom, nakon što je Kim naložio treću nuklearnu probu 2013. i pogubio svog teče, koji se inače zalagao za blisku saradnju sa Pekingom.

Sličan osvrt na odnose Rusije i Severne Koreje iznosi i pariski list „Figaro“, koji ističe da Kremlj „na velika zvona“ objavljuje svoje zbližavanje sa Pjogjangom dok je, s druge strane, „na sve tanjem ledu“ sa Zapadom.

Pod naslovom „Putin se teši sa Kim Džong-unom“, francuski dnevnik primećuje da Moskva „podgreva stara prijateljstva iz vremena hladnog rata“ i ukazuje da to zbližavanje dobija poseban značaj u trenutku kada je Rusija sve izolovanija na međunarodnom planu zbog svoje uloge u ratu u Ukrajini.

Pariski list ocenjuje, međutim, da bi dolazak Kima u Moskvu 9. maja bio „bleda uteha“ nakon što su Putinov poziv odbili, pored Merkelove, i britanski premijer Dejvid Kameron, američki predsednik Barak Obama, kao i šefovi baltičkih država i Poljske, dok se Pariz još nije izjasnio.

Putin je poslednjih meseci više puta govorio o potrebi za intenziviranjem istočnog vektora diplomatskih odnosa, a mediji bliski Kremlju o Severnoj Koreji, koja je nekada bila predmet sprdnje, sada izveštavaju sa najvećim poštovanjem, navodi se u analizi.

„Figaro“ podseća i da je Severna Koreja jedna od šest zemalja koje su priznale pripajanje Krima Moskvi – pored Avganistana, Kube, Nikaragve, Sirije i Venecuele.

Istovremeno, neki stručnjaci, kao što je Konstantin Asmolov, ekspert za Severnu Koreju i istraživač na ruskoj Akademiji nauka, relativizuju značaj zbližavanja Moskve i Pjongjanga.

„To je, u suštini, produžetak politike koju Putin vodi od 2000. godine… Intenziviranje odnosa ne treba videti kao posledicu diplomatske izolovanosti“, ukazuje on.

Ostaje da se vidi kako će se bliži odnosi Putina i Kima odraziti na međunarodne pokušaje da se okonča program nuklearnog naoružanja Pjongjanga, zaključuje „Gardijan“ i podseća da su pregovori u kojima učestvuju Severna Koreja, Rusija, SAD, Kina, Južna Koreja i Japan u zastoju od 2009. godine.