Занковићи Јеврејима сачували главе

Пријатељство породице Занковић из Сутомора и јеврејске фамилије Рихтер траје готово читаво стољеће. Ријеч је, пише „Дан“ у данашњем издању,  о пријатељству оствареном на посве необичан начин, а традицију добрих односа, пуног међусобног уважавања, солидарности и слоге, на више него оригиналан начин баштине генерације Занковића и Рихтерових пуних 97 година.

 Године 2007. у синагоги Сукат Шалом у Београду, био је претпоследњи дан октобра,  амбасада Израела у Србији додијелила је пет медаља „Праведник“ – признања нејеврејима који су спасавали Јевреје излажући се животној опасности. Одликовања, која Израел додјељује од 1953. године, уручена су Душану Јовановићу из Новог Сада, потомцима Андрије Латала, који је спасао Јевреје од усташа у Сарајеву, Клари Баић, заштитници јеврејских пријатеља и комшија од њемачких и мађарских нациста у Суботици, Слободану и Миленији Кнежевић, који су у свом селу Латковцу крили и спасли др Јулију Еренфелд и њеног тек рођеног сина Илана, и постхумно Петру Занковићу из Сутомора.

Занковићи су угледна,старосједилачка породица у Сутомору, некадашњем Спичу. На пријему поводом Дана Израела, прије седам година, признање насловљено на почившег Петра Занковића примила је његова супруга Росица, родом од Клисића из Црмнице.

Њен свекар Иван Занковић пред крај Првог свјетског рата упознао је аустроугарског резервног официра Милана Рихтера. У Краљевини Југославији наставили су да одржавају породичне и пријатељске односе. Милан Рихтер је био индустријалац, Јевреј, директор фабрике шибица у Загребу, гдје је живио до преласка у Београд.  Росицини дјевери Франо и Мило радили су у његовој фабрици за производњу шибица у Осијеку, а трећег сина свог пријатеља Ивана Занковића – Петра, њеног  будућег супруга, Милан је, као надареног младића, требало да пошаље у иностранство на школовање.

Послије уласка Њемаца у Југославију 1941. године, Милан Рихтер и његов син Маријан успјели су некако да се пробију до Сутомора, гдје су, у кући Ивана Занковића, сачекали остатак породице – супругу Аделу, кћерку Станку и млађег сина Ивана .

Рихтерови су код Занковића остали до љета, када су, да њихови домаћини не би имали непријатности, отпутовали у Петровац и тамо боравили извјесно вријеме у једном хотелу. Убрзо су их, међутим, Италијани ухапсили и довели у Бар, а Милана Рихтера у албански логор Клос.

Иван Занковић је познавао барског надбискупа Николу Добречића и замолио га је да интервенише код италијанских власти да се Рихтерови ослободе и већ у децембру 1941. године цијела породица Рихтер се поново нашла код Занковића. Послије пада Италије, свекар је опет замолио барског надбискупа да помогне да се Рихтерови склоне, јер је знао да Њемци имају другачији третман према Јеврејима од Италијана.  

Захваљујући тој његовој интервенцији, породица Рихтер је пребачена до удаљеног села Ливари подно Румије у барској општини. Непосредно пред одлазак у Ливаре Милан Рихтер је оставио у кући Занковића комплетну личну и пословну документацију.

 Рихтерови су се скривали у Ливарима до 13. марта 1944. Тог дана су, након дојаве, ухапшени и они у Ливарима и Занковићи у Сутомору.

 Све куће Занковића, као помагача Јевреја, заплијењене су и на њима је на њемачком језику написано да су конфисковане од Вермахта.

 Мало потом Занковићи су пуштени на слободу, а Рихтерови, о којима до 1946. ништа нису знали, знатно касније.

Иван је често позиван на саслушање у управу њемачке полиције због помагања породици Рихтер, а Петар је, да би то избјегао, отишао у партизане.

 Важни папири и рачуни богате породице Рихтер били су сакривени у канти од сира испод пода у старој кући Занковића. „Швабе“ су знале да документација постоји и свакодневно су долазили код Занковића, али нису успјели да је пронађу, нити да изнуде признање од Ивана.

 У љето 1946. Миланова супруга Адела Рихтер дошла је код својих добротвора Занковића и однијела дио документације. Саопштила је Занковићима и да је Милан преминуо у Будимпешти.

Петар Занковић није доживео да, у име оца Ивана, добије медаљу „Праведник“. Умро је 2002. године.

 На свечаности у синагоги били су, осим супруге му Росице, још и синови Иван и Марко.

Умрла је и Адела Рихтер. Њена и Миланова дјеца Маријан, Станка и Иван живе са породицама у Бразилу.

 Сваке друге године Станка Рихтер, удата Златковић, долази у Сутоморе. Станка је гост Занковића тако била и овога љета. И тако, пријатељство Рихтерових и Занковића, исковано у у изузетно тешком времену, траје, на задовољство потомака и једне и друге фамилије.

У данашњој Црној Гори угроженији него у вријеме Вермахта

 Иван Занковић, који „носи“ дједово име, иначе познати НВО активиста, каже да за разлику од државе Израел, Црна Гора, односно њене власти, нису до дан данас нашле за сходно да се макар похвално изјасне на саму чињеницу да су Занковићи постали прва и  једина црногорска породица са веома значајним признањем „Праведника“.

„И не само то, него је наша имовинска и свака друга сигурност у данашњој Црној Гори далеко угроженија него у вријеме Вермахта. Моји се преци за ову „шарену лажу“ од државе нијесу борили“  – каже Занковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: