Замјеник шефа руске дипломатије: Запад подстиче Приштину да саботира мирно рјешење за Космет

Србија и Русија су јединствени када је ријеч о оцјени геополитичких процеса у свијету. Наше пријатељство није уперено ни против кога. Најдубљи интерес Русије је мир на Балкану, али покушаји Запада да се формира војска тзв. Косова демотивишу Приштину да тражи мирно рјешење и подстичу је да саботира спровођење свих споразума.

Ово су кључне поруке замјеника шефа руске дипломатије Александра Грушка, који се током посјете Београду сусрео с предсједником Александром Вучићем, предсједником Скупштине Ивицом Дачићем, патријархом Порфиријем и министром спољних послова Србије Николом Селаковићем.

У ексклузивном интервјуу за Спутњик, гост из Русије одговара и на питање какву ће поруку пренијети у Москву након сусрета с предсједником Вучићем.

„Нема никаквих тајни, разговори су прошли у доброј, отвореној атмосфери, постоји блискост у ставовима по читавом низу регионалних проблема, јединствени смо када је о ријеч о оцјени геополитичких процеса у свијету. Констатовали смо да наши српски пријатељи придају велики значај недавно одржаним разговорима предсједника Русије Владимира Путина и предсједника САД Џозефа Бајдена, договорили се да ћемо и даље максимално развијати политички дијалог, економске, културне и духовне везе. Суђено нам је пријатељство, а то пријатељство није уперено ни против кога. Најдубљи, суштински интерес Русије је мир на Балкану„.

Москва је позвала све који нису равнодушни према судбини Балкана да се супротставе свему што поткопава његову безбједност. Американци отворено испоручују оружје Приштини. Страхујете ли да би то могло да наруши стабилност?

То код нас изазива најдубљу забринутост. Сматрамо да се морају поштовати сви споразуми који су до сада били постигнути у вези са нормализацијом ситуације, укључујући оне које се односе на војна питања. Видимо да долази до ерозије Резолуције 1244 управо у том војном сегменту, и сматрамо веома опасним покушаје земаља Запада да се формира војска тзв. Косова умјесто снага безбједности, чија је функција прецизирана том резолуцијом. То је дестабилизирајући фактор којим се ствара не само војна пријетња становништву, него и у потпуности демотивише косовска делегацију да иде путем трагања за мирним рјешењем узимајући у обзир реалности на терену. То је и подстицај да се саботира спровођење свих раније постигнутих споразума, укључујући Бриселски, формирање ЗСО и све друго што је требало да олакша живот људи на терену и да осигура гаранције безбједности.

Шта може Русија да учини тим поводом? Може ли, осим што помаже Србији у војно-техничкој сфери, још нешто да уради, ако су већ ти преговори неуспјешни, и ако Американци покушавају да наметну своје посредовање?

Русија чини много тога. Војно-техничка сарадња је фактор јачања безбједности. А критички став према курсу Запада у односу на Косово преносимо свим каналима, не слажемо се с тиме и отворено указујемо да је то пут ка опасној ескалацији и да се то мора прекинути. И на томе ћемо инсистирати.

Косово, иако није држава, хоће у НАТО. Желе да усисају у НАТО и БиХ, већ су тамо ушли и Северна Македонија, Црна Гора. Чујемо да то хоће и Украјина, Грузија. Сви хоће у НАТО. Шта то тамо нуде?

Ради се о томе да ширење НАТО није могуће без политике отворених врата. Да су земље НАТО-а испуниле оно на шта су се обавезале пред Горбачовом, а то нису биле само обавезе формулисане током преговора иза затворених врата, већ и познати наступ Џејмса Бејкера када је рекао да се НАТО неће ширити на Исток, ни за инч, цитирам, тада би се, замислимо ситуацију, НАТО зауставио на граници Одре. Од кога би се бранио – од Пољске, балтичких земаља, Мађарске, Чешке, Сјеверне Македоније, Црне Горе, од Србије на крају крајева? Јасно је да је политика отворених врата био начин да се продужи живот НАТО послије окончања Хладног рата и, нажалост, данас сви плаћамо високу цијену за то, јер такво ширење прати потрага за великим непријатељем. Та руска пријетња, која је потпуно измишљена, користи се сада као образложење да је НАТО потребан. А умјесто да се напори усмјеравају на борбу против нових изазова, регион који је са војне тачке гледишта потпуно миран, као црноморски или балтички, претвара се у зону војне конфронтације, гдје ће се, у случају војног инцидента, догодити ескалација са огромним последицама. И то је резултат геополитичких игара.

Састанак министра спољних послова Републике Србије Николе Селаковића са замеником министра иностраних послова Руске Федерације Александром Грушком у Министарству спољних послова.

Русија је наравно морала да реагује на приближавање војне инфраструктуре, стално све бројније војне вјежбе. На вјежбама „Бранилац Европе“ учествује скоро 40.000 војника, бомбардери САД лете око наших граница. Шта је то, па Хладни рат је већ завршен. Уложени су огромни напори да се ослободимо брда оружја, склопљени документи темељни за европску безбједност који је требало да заувијек окончају војну конфронтацију. Али САД су изашле из споразума о ПРО, из споразума о ракетама средњег и краћег домета, а последњи корак је излаз из споразума о отвореном небу. Сада покушавају да НАТО прикажу као једини инструмент за осигурање безбједности. Али цијену за то ће платити сви. Покушаји да се у НАТО увуче БиХ и друге земље апсолутно иду истом логиком која нема ничег заједничког са реалним интересима безбедности него је то гола геополитика.

Српски војници вјежбају на Словенском братству заједно са руским и бјелоруским колегама. И наравно, чујемо прекоре са Запада. Знате да вјежбамо са НАТО али нисмо чули да је Русија питала зашто то радите. Може ли се рећи да хладни рат већ увелико траје на Балкану?

Очигледно је да ће се то геополитичко сучељавање које се вјештачки форсира на стратешком нивоу негативно одразити на тачкама појачане напетости у регионима, а ни Балкан није изузетак. Зато је од свих потребна чврстина, јасно разумјевање националних интереса, строго поштовање норми међународног права. Русијац ће управо од тога полазити. Наши односи са свим актерима на међународној сцени прије свега са Кином, са Србијом и многим другим, мало су или нимало везани за оно шта мисле на Западу на тему геополитичке конфигурације. Ти односи су драгоцјени и ми ћемо их јачати. Тиме што развијамо односе и ми постајемо јачи, али та сила је позитивна зато што није уперена ни против кога другог. Будућност Балкана видимо у поштовању путева развоја. Не коментаришемо жељу појединих земаља да уђу у ЕУ – слободно. Али за нас је принципијелно важно да се на путу ка ЕУ не стварају апсолутно вјештачке тешкоће за нашу сарадњу. Знамо да од кандидата за ЕУ траже да се аутоматски прикључе спољнополитичким изјавама Брисела. Али ако Запад себе проглашава главним заштитником демократије, зашто себи дозвољава да се у међународним односима понаша недемократски? Како се државе могу присиљавати да се прикључе изјавама у чијој разради нису учествовале. То значи да их ЕУ не сматра субјектима него објектима међународних односа. Постоје креатори политике и они који је само прихватају. Све зависи од ваше земље, и од тога да ли је спремна да буде у таквој позицији. Сматрамо да је таква логика веома опасна, јер дестабилизује међународне односе и да је шире гледано управо онај поредак којим западни свијет покушава да замијени међународно право.

Србија страхује да ће неком пасти на памет да војним путем рјешава проблеме на Косову. А у том случају нема ко да јој помогне. Хоће ли Русија помоћи?

Русија ће наравно пружити сву неопходну подршку. За то имамо веома озбиљан инструмент. Ради се прије свега о политичкој подршци. Најзад, не треба заборављати да је Русија члан СБ УН. И ми ћемо увијек остати на стражи мира и безбједности у овом и другим регионима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: