Zaludu mi Crnu Goru preoravate – svukud rađa Studenice (21. u Nikšiću, u odbranu svete SPC)

Piše: Mihailo Medenica

Hodim ti presveta ostroška steno,
kuda bih drugo u ovaj čas,
sav rod se moj u meni preno
đedova milih zove me glas.

Eno se mrtvi u molebanu
vaskrslo zbili pod srpski steg,
eno mi kolevke, eno mi groba,
eno mi raspeti sveti breg…

Evo mi dana u kom sam rođen,
vekova slavnih kumovski stroj,
evo mi stopa, Golgoti vođen
majčinom suzom, uz majčin poj…

Da, šta je život do pusta mrena
ako ga nemaš za veće dat,
šta je bez ovog divnoga trena
kad sam od Boga za veru zvat?

Nemam kog bližeg do tebe, Hriste,
nigde mi doma do groba tvog,
naše su, brate, sudbine iste
Srbina raspetog vidaće Bog.

Ne shvata pogan da Srbin traje
za veru svoju i svoje raspeće,
život je ono što preostaje
kad život daš za nešto veće…

Ne shvata avet da ono polje
poviše kuće, za šumom bukve,
nije od đeda već metoh bogomolje,
porta svete mi srpske crkve!

Uspinju se maglom da mi dohvate zvonike,
saborni nigde u pričesnom ništa,
crna je njihova gora doveka,
Crna je Gora od ostroških tamjaništa.

I da mi zatravite kuću imam kamo poć,
da sazdate dvore nemate gde zakonačit,
moračka tinja razgna mi noć,
bez stopa kuda ćete vi zakoračit..?

Zato ti hodim presveta steno,
kuda bih drugo u ovaj čas,
sav rod se moj u meni preno
đedova milih zove me glas.

Ne idem nikud gde moje nije
nit da nadglasam klepala poj,
tamo gde Savin barjak se vije
vaskrslih đedova čeka me stroj.

Evo me goro ikonorodna,
okamenjena dečanska pevnice,
zaludu mi Crnu Goru preoravate-
svukuda rađa Studenice…

Pročitajte još:

Zboru Paštrovića prisustvovao Mitropolit, poručeno: Ako zatreba, svetinje ćemo braniti i svojim životima