Законодавни одбор утврдио да су споразуми са УАЕ у складу са Уставом

Законодавни одбор је изгласао Предлоге закона о потврђивању споразума Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) о сарадњи у туризму и развоју некретнина и економској сарадни, односно утврдио да су у складу са Уставом и домаћим правним системом.

Један број посланика и представника НВО су затражили да се Одбор детаљније изјасни о примједбама које су се чуле на сједници, односно да је о споразумима изостала јавна расправа, да су брзо донијети и да су препуни словних грешака. Из опозиције су навели да су споразуми противни Уставу.

Предсједник Одбора Драган Бојовић је казао да не могу да ураде ништа осим да гласају, јер су у питању међудржавни споразуми, те да не могу прејудицирати како ће посланици у Скупштини одлучити.

Главна тема расправе је био споразум који се односи на сарадњу двије државе у туризму и развоју некретнина, и потенцијална изградња мегапројекта на улцињској Великој плажи.

Министарка јавних радова Мајда Аџовић је навела да су сви навикли на тромост државе па разумије забринутост због брзине процеса, али да у документима нема ништа закулисно и тајно. Ослобађање од Закона о јавним набавкама је како је казала, уврштено како би се створила сигурност за потенцијалног инвеститора и да су споразуми усклађени са домаћим законодавством.

Из посланичких клупа Покрета Европа сад (ПЕС) се могло чути да је споразум брзо најављен и усвојен, те да то отвара простор за критику, али и да је превод споразума на наш језик одрађен нестручно.

Највећа инвестиција се разматра на “Wхатсапп-у”

Извршна директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић Марковић је казала да је конкретно спорно, што није јасно дефинисано да ли ће се споразум ставити изнад Устава и може ли бити у колизији са међународним споразумима које је Црна Гора већ усвојила. Истакла је да то није појашњено ни посланицима који треба да гласају.

“Члан 52 Закона о државној управи јасно каже да је свако министарство у припреми закона, дужно да организује јавну расправу. Није организована него је прекршен и други став тог члана, да је министарство дужно да наведе разлог због чега није организовало расправу. Колико пута је Венецијанска комисија Скупштини рекла да се мора обезбиједити јавна расправа у процесу доношења закона, да је обезбијеђена ми не бисмо имали ове нејасноће, дискусије и расправе и не би се усвајали по хтином поступку. Грађани би имали прилику да предлажу додатне начине да се заштити јавни интерес. Не постоје услови по Пословнику да се овај закон разматра по хитној процедури, Пословник је јасан и каже да се може донијети закон усљед околности које нису могле да се предвиде. Овдје није било околности које нису могле да се предвиде”, нагласила је она и додала да се није разматрала ни потенцијална штета.

Ћаловић Марковић је питала зашто се толико жури и истакла да у споразуму пише и да ће у сврху реализације пројеката Влада спроводити све потребне законодавне мјере, али да то не могу да раде. Споразум о економској сарадњи се како каже, односи на општа мјеста док се о другом разговарало путем телефона.

“Ако је највећа инвестиција у историји Црне Горе, зашто се о томе одлучује у девет увече путем “Wхатсапп-а”, што о томе Скупштина расправља по хитном поступку, што грађани на које ће то да утиче немају једну прилику да о томе нешто кажу? Него кажете да ће о томе говорити када се посао сврши. То је оно што ја мислим да је намјера хитне процедуре, да се између два празника послови преломе. Када је у питању усклађеност са Уставом споразума о туризму, овај споразум нарушава принцип подјеле власти јер Влади даје надлежност да спроводи законодавне мјере. Када Скупштина ово усвоји, ово се ставља изнад црногорских закона и тиме пристаје да Влади да надлежност, која јој по Уставу не припада”, истакла је она.

Зато се како тврди, овај споразум разликује од свих осталих, а посебно за пројекат којем се не зна локација. Питала је шта ће се десити са приватном имовином, с обзиром да се још невиђени пројекти проглашавају јавним интересом, када Закон о планирању и уређењу простора говори да се тај интерес утврђује просторним плановима.

“Устав каже да када је нешто јавни интерес, можете да узмете имовину а он има право на накнаду. Доћи ће инвеститор којег предлаже друга држава и он ће за нечију ђедовину да каже да му се свиђа, да би он тамо градио и ми ћемо господина да отјерамо а он нема право да заштити имовину. Ви не утврђујете јавни интерес посебним законом како је предвиђено у другим нормалним државама, него споразумом паушално одређујете јавни интерес за те пројекте. Увјерена сам, ово не само што је неуставно него је потпуно супротно међународном стандарду јер се зна како се утврђује јавни интерес”, казала је она и додала да је све везано за раније покушаје да се инвеститорима омогући спровођење инвестиција.

Тврди да је инвеститор казао да ће да се граде станови, а питала је и да ли Скупштина овим кораком себи одузима право да одлучује о изнајмљивању државне имовине на период дужи од 30 година, док је додала да посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Василије Чарапић не може да дјелује амандманима на споразум који је потписала друга држава.

Ћаловић Марковић је истакла да осим тендера, Влада предузима све кораке да би се обезбиједило земљиште без јавних набавки, тендера или других процедура. Нагласила је да се инвеститору омогућава да продаје станове прије изградње, те да се искључује и Закон о концесијама јер се процеси ослобађају јавног надметања због суспензија споразума. Нагласила је да није консултована ни Агенција за заштиту конкуренције, с обзиром да се кршењем правила о конкуренцији нарушава приступање Европској унији.

Додала је и да отказивање споразума неће утицати на оне споразуме који су иницирани, без ако не буде писаног договора.

“Ствара се правна несигурност. Тужно је што нема арбитраже. Споразумом је предвиђено да се проблеми рјешавају дипломатским путем, а шта се дешава ако се не договоримо? Предвиђате градњу и не можете раскинути уговор ако нема дозволе друге државе. Ко на ова врата уђе, више излазити неће. Кад се усвоји, ова питања су регулисана и уговор ће бити регулисан споразумом”, казала је она.

Држава заштићена, превод нестручан

Посланик ПЕС-а Дарко Драговић је казао да се уговор може отказати, али да се иницирање у енглеској верзији уговора односи на покренуте пројекте. Навео је да се слаже са оцјенама посланика Демократа Душка Стијеповића, да је превод споразума нестручан али да је држава потпуно заштићена упркос овим зазилажењима.

Драговић је нагласио да Ћаловић Марковић доводи у питање ауторитет професора Правног факултета који сматра да потврђени међудржавни уговор, не морају бити у складу са Уставом те да је то безпредметно јер им је снага једнака.

“Плажа не може бити предмет приватне својине, самим тим се не може стицати то право. Што се тиче концесија, тачно је да се искључује примјена норми Закона о концесијама, али не могу да закључим да је плажа предмет споразума. Потпуно другачију слику ћемо да имамо када будемо имали уговор, јер ће уговор дефинисати микролокацију. Апсолутно не постоји бојазан да ће да дође инвеститор и узме плажу супротно Законом о морском добру”, казао је он и додао да одредбе уговора прописују да придруживање ЕУ неће бити угрожено.

Нагласио је да локација пројекта још није позната, па се не може говорити о одузимању приватне земље јер ће се можда градити на државној. Казао је и да потврђивање уговора значи основ за утврђивање јавног интереса те да имају увјерења премијера Милојка Спајића да се неће градити станови за тржиште.

“Ниједан други члан не искључује надлежност домаћег законодавства осим члана 2 став 4. Бојазан сте истакли да Влада узима надлежност Скупштине, законодавна мјера и власт нису исто. Чињеница је да није дефинисана арбитража али то не не искључује могућност да се то уговором са ентитетом дефинише”, истакао је он.

Министарка јавних радова Мајда Аџовић је казала да о детаљима могу расправљати у емисији у којој ће сјутра гостовати са Ћаловић Марковић, док је Ћаловић Марковић истакла да расправу треба одржати сада – јер ће сјутра закон већ бити усвојен. Како је навела, норме нису прецизне ако су на енглеском језику па да споразум треба вратити на дораду ако државни интерес није потпуно заштићен.

“Ништа се неће десити ако Скупштина овом питању посвети посебну сједницу јер је у питању највећа инвестиција. Ми нисмо видјели пројекат а рекли смо да је јавни интерес, ми прејудицирамо… Страном инвеститору се даје посебан статус у односу на друга страна лица и то у имовинском-својинском смислу. Мислим да за овај споразум треба гласати двотећинском већином, под посебним условима, мимо Устава и закона се даје непознатом лицу. Устав је јасан у тим условима, да је неопходна двотећинска већина. Хоће ли ово бити у складу са Уставом ће цијенити Уставни суд”, нагласила је она и додала да већ постоји уговор о тржишном такмичењу, што се овим уговором заобилази.

Аџовић је појаснила да држава неће градити инфраструктуру мимо тендера те да је ријеч о замјени теза, али да европски пут не може бити угрожен јер је и та тачка у споразуму. Поновила је да је суштина споразума туристички пројекат а не стамбени. Ћаловић Марковић је казала да је закон јасан да се земља може одузети ако се утврди јавни интерес, уз накнаду, као и да УАЕ сигурно нису заинтересовани за локације које су у државном власништву.

Нема штете за државни интерес

Аџовић је навела да су разлози за доношење ових закона у самом програму 44. Владе, којој су економски развој, бољи стандард и чланство у Европској унији (ЕУ) приоритети.

Чарапић је додао да је природно да Црна Гора закључује овај тип споразума те да док год држава није у ЕУ, има право да их потписује.

“Не можемо да игноришемо негдје легитимну критику да је споразум брзо најављен и усвојен. Јесте за друштво које навикло на трмост, ова брзина неоубичајена и отвара простор за критику. Сматрам да у оваквом формату не представља штету за национални интерес, не прецизира регије и инвеститоре, није нестандардан. Овдје ће се однос инвеститора и Владе средити конкретни уговором који још увијек немамо на столу, тако да не видим штету ни правне недоумице. Прије сједнице сам поднио амандман на споразуме у ком се говори да ће се уговори морати потврдити у Скупштини и да она мора донијети одлуку о располагању државном имовином”, додао је Чарапић.

Он је подсјетио да су сличне кораке предузели у случају рудника у Брскову, односно пројекта од којег се на крају одустало због пријетње по локално становништво. Нагласио је да се слично десило и са пројектом Монтросе на херцегновском дијелу полуострва Луштица, те да недоумице рјешавају кроз ревизије и у случају Института Игало и Светог Стефана.

Аџовић је казала да ће се модели разматрати по усвајању споразума, те да је фокус на уговорима које Црна Гора нема, али да ће сви бити укључени у дијалог о тим питањима. Додала је да су многе инвестиције по Закону о државној имовини, завршиле тако што је дугорочни закуп земљишта дат за 15 и 50 центи по квадрату односно за изузетно ниске цијене…

Зато како тврди, желе да Црна Гора буде партнер у пројекту а не да продаје земљу, због чега су тражили изузетке од Закона о државној имовини. Нагласила је да ће Скупштина свакако морати да одобри све одлуке.

“Усвајањем ових споразума ниједним словом се неће измијенити институт и правни режим екпропријације. Уколико се дође у ситуацију да имамо израду текста уговора који се сматра супротан законима Црне Горе, јер није искључено законодавство – искључен је Закон о јавним набавкама и државној имовини, а што се тиче легистативе, сва је на снази”, навела је Аџовић.

Чарапић је истакао да се одобрење за пројекте мора добити од локалног становништва те да тамо гдје се дигне буна мјештана – нема инвестиција.

Драговић је нагласио да је расправа о усклађености Споразума са Уставом безпредметна, јер у случају да буду потврђени – члан 9 Устава гласи “потврђени међународни уговори су саставни дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују од домаћег законодавства”. Појаснио је да је неспорно да зелено свјетло даје Скупштина и да су споразуми у складу са Уставом, али да су много битнији они који ће бити закључени са УАЕ на њиховом темељу.

Промашили сваки трећи падеж

Посланик Демократа Душко Стијеповић је казао да му смета огроман број грешака у споразумима, те да је готово сваки трећи падеж у њима промашен.

Посланик Албанске алијансе Илир Чапуни је навео да Улцињу смета што хитност ускраћује право јавности на мишљење, па је питао зашто се жури…

“Којим законом смо станоградњу прогласили националним интересом? Зашто се иде мимо планова и на станоградњу и шта ако Европска комисија да одговор да су забринути споразумом, а ми га изгласали?”, питао је Чапуни.

Драговић је поновио да не види бојазан за локалну заједницу, јер ће Скупштина свакако о свему одлучивати те да не види зашто би се усвајње споразума одлагало.

Из посланичког клуба Грађанског покрета УРА су истакли да је конфузију унијела Влада представљањем пројекта на Великој плажи, након чега су навели да се ради о више локација те да пројекта у Улцињу можда и не буде.

“Овај споразум је потпуно супротан нашем националном законодавству и Уставу, ако доносимо споразуме који дерогирају наше институције – ми кршимо основно начело из Устава. Велика плажа је заштићено подручје и у складу са свим конвенцијама и Уставом, ниједан пројекат на том подручју не може ни да се расправља а камоли да се потписују споразуми без констулација са НВО сектором и грађанима. Вама су грађани Улциња рекли да не желе овакву инвестицију и Скупштина Општине и тако сте дерогирали Устав и конвенције”, казали су они.

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: