Закон о заштити података о личности у Скупштини РС

Министарка правде, Нела Кубуровић, оцијенила је у Скупштини да је основни циљ Предлога закона о заштити података о личности да сваком грађанину Србије обезбиједи поштовање основних права и слобода, а посебно права на заштиту података о личности.

Образлажући закон, она је истакла да ће се његовим доношењем испунити више циљева, међу којима је проширивање и прецизирање надлежности и овлашћења Повјереника за информације од јавног значаја као независног државног органа, и усклађивање са релеватним документима ЕУ, наводи Б92.

По важећем закону, лице је имало право жалбе Повјеренику, ако сматра да руковалац не обрађује његове податке у складу са законом, а ако је незадовољан одлуком Повјереника, могао је да покрене управни спор.

Сада се предвиђа читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднијети више правних средстава. Прије свега, може се поднијети приговор руковаоцу на обраду података, али и притужба Повјеренику. Против одлуке Повјереника, односно у случају да таква одлука није донијета у року од 60 дана од дана подношења притужбе, може да се покрене управни спор!

Исто тако, а независно од других поступака може се остварити и непосредна судска заштита, а на крају, изричито је прописано и право на накнаду штете, које подразумијева да лице које је претрпјело материјалну или нематеријалну штету због повреде одредаба закона има право на новчану накнаду ове штете од руковаоца који је штету проузроковао, истакла је министарка.

Указала је да су Предлогом закона детаљно уређени послови Повјереника, као независног надзорног тијела, прецизиран је његов независан статус, а детаљно су уређене његове надлежности. Повјереник прије свега обавља инспекцијске послове, али, поред тога, има овлашћења да предузме одговарајуће корективне мјере, обезбјеђује примјену закона, а обавља и послове међународне сарадње.

Такође, уводи се обавеза анализе ризика прије започињања радњи обраде, а ако је ризик високог нивоа прописује се неопходност тражења мишљења надзорног органа.

Министарка истиче да се први пут јасно прописују посебне одредбе које се односе само на надлежне органе, чиме се обезбијеђује законитост њиховог поступања.

Када је ријеч о новинама, Кубуровић каже да се за разлику од сада важећег законског рјешења, према коме се пристанак може дати искључиво у писменом облику или усмено на записник, што је у примјени закона изазивало велике проблеме, појам пристанка је сада прецизно дефинисан и значајно проширен.

Велики број одредаба законског предлога односи на обраду органа власти, каже Кубуровић и додаје да је прописивањем тих одредби веома важно јер се, са једне стране обезбеђује даље унапређење достигнутих људских права у овој области, а са друге стране постоји потреба за ограничењем неких од тих права, имајући у виду безбједносне изазове који се јављају у данашње вријеме, преноси Б92.

Према њеним ријечима, за разлику од важећих законских рјешења, предвиђено је више могућности за пренос података у другу државу или међународну организацију, при чему треба нагласити да у свакој од могућих ситуација постоје јасно прописани услови који морају бити испуњени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: