У Привредниковој омладини радио је од 1909. до пред рат 1914. У исто време радио је у Српском соколу, издавао библиотеку Народног рада и сарађивао у „Србобрану,” „Српском гласнику” и „Застави”, а био је диригент Српског средошколског удружења.
Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Савез Сокола је поред телесног, неговао и духовно васпитање преко музике и песама. Соколска и певачка друштва сарађивала су у међуратном периоду. Њих је везивао наставак националног рада из времена пре Првог светског рата. Сарадња се одвијала кроз заједничке приредбе и прославе. Сматрали су себе за расаднике националне свести и бујна врела културе у широким слојевима народа. У руководству оба савеза био је Светолик Пашћан-Којанов.
Национални борац др. Јоца Лалошевић био је изабран као најзаслужнији за претседника Јужнословенског певачког савеза. (1) Јужнословенски певачки савез одржавао је најтешњу сарадњу са Свесловенским певачким савезом као и са његовим члановима. Уредништво Весника Јужнословенског певачког савеза није искључивало сарадњу са осталим културним, националним или витешким установама, које нису имале политичких, антинационалних или ексклузивистичко верских тенденција. Јужнословенски певачки савез радио је на организовању нових певачких друштава, „нарочито по селима, где је културна акција потребнија него игде.” (2)
Светолик Пашћан–Којанов рођен је у Петроварадину 1892. Као студент отпочео је своју диригентску каријеру у Загребу међу средњошколцима и Привредниковим омладином.
Светолик Пашћан био је диригент певачког хора и тамбурашког збора Привредникове омладине у које је увео и Србе интелектуалце омладинце. У дому Привредника сваке недеље се певало и свирало, а нарочито су били посећивани концерти и забаве које су се одржавале сваке прве суботе у месецу. У Привредниковој омладини радио је од 1909. до пред рат 1914. У исто време радио је у Српском соколу, издавао библиотеку Народног рада и сарађивао у „Србобрану,” „Српском гласнику” и „Застави”, а био је диригент Српског средошколског удружења.
Удружење је имало огромну библиотеку и музички одсек. Као сарадник националних бораца Луке Јукића, Хорвата, Доленца, Најхарда и осталих био је осуђен у Аустро–Угарској због велеиздаје и затворен у Лепоглаву, а кад је ослобођен, интерниран у Мађарској. Кад је ослобођен 1917. основао је мушки пјевачки збор „Мокрањац“. Срби су у Загребу у „Мокрањцу” видели гласника слободе. Заједно са „Мокрањцем” одлази августа 1918. у Двор. Кад је „Мокрањац“ певао „Хеј трубачу с бујне Дрине” одушевљењу није било краја. Настале су нове преметачине и саслушања, скривања и бежања. (3) По уједињењу 1918. наставио је са студијама на конзерваторију у Загребу. Тада је био диригент певачког друштва „Једнакост“, Српског пјевачког друштва, Типографског збора „Слоге“ и Академског певачког друштва „Балкан“. Са „Балканом” путовао је по Југославији. У Соколском друштву Соко I организовао је певачки и тамбурашки збор.
По завршетку студија 1922. отишао је у Нови Сад и убрзо постаје центром музичког живота. Његово су дело подизање збора музичког друштва, оснивање женског музичког удружења, освајање прве награде на утакмици зборова Јужнословенског пјевачког савеза 1929. и турнеје по Југославији и Чехословачкој. Заједно са Костом Манојловићем, др. Виктором Новаком и др. Душаном Путником ударио је темеље Јужнословенском певачком савезу, где је био I артистички вођа и председник Уметничког одбора. Главни сарадници у организаторском и уметничком раду Пашћана били су Милица др. Моћа и Вида Вулко-Варађанин. Деловао је као педагог у мушкој гимназији и као музички референт Савеза Сокола Краљевине Југославије.
Радио у Прагу је 1926. приликом Свесоколског слета пренео први пут модерну хорску музику из Југославије. Био је то први радио пренос музике из Југославије. Светолик Пашћан био је организатор, композитор, педагог и диригент. Међу његовим композицијама најважније су обраде народних песама за хорове. У чланку „Јубилеј Светолика Пашћана, првог арт. вође ЈПС” истицано је да први и једини Србин диригент који је подједнако пропагирао дела хрватских и словеначких аутора, ширећи тиме идеју југословенства. (4) На годишњој скупштини 15 септембра 1934. изабрана управа Певачке жупе „Исидор Бајић” припремила је програм рада за наредну годину. Прослава 20-годишњице од смрти Ст. Мокрањца није одржана због убиства Врховног покровитеља Јужнословенског певачког савеза и његових друштава, краља Александра. Настали су дани жалости. Жупа је уз учешће новосадских савезних певачких друштава приредила „Комеморативну Академију” 17 децембра 1934.
др Игњат Павлаш
Комеморативни говор одржао је епископ бачки др. Иринеј Ћирић. Жупска управа је желела да приликом полугодишњег помена краљу Александру изведе у заједничком хору новосадских певачких друштава Моцартов „Реквијем”. Намера се није могла остварити јер је I жупски хоровођа Светолик Пашћан Којанов поднео оставку у жупској управи због сукоба са једним месним савезним друштвом. Прослављена је 22 септембра 1935. успомена на композитора Јосипа Руњанина. Одржан је помен на гробу. Помену су присуствовали делегати савезних друштава ван жупе и многобројни грађани Новог Сада. Говорио је Светолик Пашћан.
У скупном хору певана је хрватска химна “Лијепа наша домовино”. Чланови жупске управе који су становали ван Новог Сада нису били позивани на жупске седнице, јер жупа није имала средстава ни за поштарину, па није могла да плати путне трошкове члановима управе. Немачки певачки савез са својих око 70 друштава желео је да приступи у чланство Јужнословенског певачког савеза, али је услед оштре осуде штампе поводом њиховог фестивала 1935. у Новом Саду то питање било одложено. Осуда је била због тога, јер на свом програму нису имали ниједну песму из Југославије. Светолик Пашћан је био диригент у Женском музичком Удружењу и Академском мушком хору, члановима Певачке жупе Исидор Бајић. (5)
Новосадска жупа Певачког савеза „Изидор Бајић“ приредила је 15.6.1935. прославу 25–годишњице уметничког рада Светолика Пашћана. У поздравном говору композитор Коста Манојловић изнео је заслуге Пашћана који је пре 25 година био први диригент Савеза славенских пјевачких друштава. Новосадски грађани предали су Пашћану венац, а певачко друштво из Скопља почасну диплому. Прослава је завршена великим концертом на ком су учествовали: Женско музичко друштво, Музичко друштво гимназије, Певачко друштво „Невен“ и Женски певачки збор из Аде. (6) О прослави је забележено у „Изводу из тајничког извештаја о раду певачке жупе „Исидор Бајић” и њених чланова за годину 1934/35.” да је у смислу добијеног налога од Савезне управе жупа организовала прославу 25–годишњице диригентског и уметничког рада Светолика Пашћана I артистичког вође Јужнословенског певачког савеза.
На прослави су учествовали су учествовали сем месних савезних певачких друштава, још и хорови Мушке реалне гимназије „Краља Александра I” из Новог Сада, Српска црквена певачка дружина (женски хор) из Аде, уметници пијанисте Ћирил Личар и гђа Милица Моч. Предавање о заслугама и значају Пашћана као хоровође и композитора одржао је Коста Манојловић, делегат савезне управе. (7)
Полемика између жупе и Управе Савеза настављена је на XI. Конгресу Јужнословенског певачког савеза одржаног у Шапцу 20 октобра 1935. У својој критици жупа је истакла да је Савезна управа дала налог жупи да у име ЈПС приреди у Новом Саду прославу 25–годишњице диригентског и уметничког рада Светолика Пашћана. На прославу Управа није дошла. Из Београда је дошао само Коста Манојловић, кога је жупа нарочито замолила да говори о раду слављеника. То су истицали због тога јер су многи у Новом Саду схватили недолазак Савезне управе на прославу као доказ да влада рђав однос између Управе ЈПС и Жупе Бајић. (8) Савезни тајник је на критику одговорио да је Коста Манојловић представљао на Пашћановој прослави целу Савезну управу. За тај дан остали чланови управе били су делегирани на друге значајне савезне манифестације. (9)
Певачка жупа „Исидор Бајић” је заједно са „Савезом културних друштава” приредили прославу 20-годишњице смрти Исидора Бајића 7 и 8 децембра 1935. Прослава је почела парастосом у Св. Саборној цркви коју је служио епископ бачки др. Иринеј Ћирић 7 децембра 1935. Свечана академија приређена је 8 децембра 1935. у препуној дворани хотела „Слободе” уз учешће музике Соколског друштва Нови Сад и ученичког хора државне мушке реалне гимназије „Краљ Александар I”. Председник Савеза културних друштава и старешина Соколске жупе Нови Сад др. Игњат Павлас отворио је академију. Светолик Пашћан-Којанов приказао је живот националног радника Бајића. Хор ученика певао је Бајићеву „Химну 100-годишњице новосадске гимназије а соколска музика свирала је Бајићево „За Косово-Куманово”. Са тиме је академија била завршена.
На свечаном концерту одржаном у хотелу „Слободи” учествовала су сва новосадска савезна певачка друштва : Српско занатлијско певачко друштво „Невен” с Бајићевом композицијом „Еј ко ти купи” и „Ситна киша”. Дириговао је Ђорђе Шијаков. Јеврејско певачко друштво „Хашира” са „Бајићевом композицијом „Морнарска песма” и „Ловачка песма”. Дириговао је Леополд Белогорски. Музичко друштво са „Песма о песми”. Дириговао је Борис Зорко. Новосадски академски мушки хор са „Песме српских комита” и „Винска песма”. Баритон соло Сократ Јовановић. Диригент Светолик Пашћан-Којанов. У удруженом мушком хору певана је „Песма српских сокола”, под вођством Светолика Пашћана-Којанова. Милица др. Моча, председница жупе „Исидор Бајић” и позната пијанинсткиња извела је „Српску рапсодију” и „Ђаволана”. Гђа Беба др. Капамађије праћена на клавиру од гђе Моч, певала је Бајићеве соко композиције „Дивна си”, „Успаванка моме сину Владимиру” и „Ала имаш чарне очи”. Концерт је преносила Радио станица Београд. (10)
На XI. Конгресу Јужнословенског певачког савеза Жупа „Бајић” истакла је : „Савезна управа упутила Жупу да се споразуме са Савезом културних друштава у Н.Саду у погледу прославе, истучући да СКД није позван да приређује Бајићеву прославу када постоји у Н.Саду активна певачка жупа, која носи чак и име И.Бајића и да се певачке савезне или жупске утакмице никако не могу везивати за слетове које организује неки други савез, који са песмом нема ничег заједничког.” У каснијој расправи на конгресу Вујин (Турија) упозорио је да Певачки савез прима радо и Соколска певачка друштва, али им Соколски савез не допушта да се учлане, пошто их је третирао само као своје секције. ЈПС је у принципу примао у своје чланство све који су могли испуњавати одредбе правила ЈПС и која су респектовала наређења ЈПС и његових жупа.
<
Пашћан је одговорио да по решењу Савезне управе ЈПС савезна певачка друштва не могу бити чланови других савеза и организација које би на артистички рад друштава имале неки утицај. Алимпије Поповић из Новог Сада истакао је да не би требало забрањивати певачким друштвима да се учлане код других савеза, пошто је сарадња са другим друштвима корисна и за певачка друштва. У Новом Саду Савез културних друштава није сметао раду певачких друштава. (11)
По Програму утакмице певачких друштава жупе „Исидор Бајић” 7 јуна 1936. у Новом Саду концерт требало је завршити „Соколском песмом” од Исидора Бајића у скупном мушком хору. (12) Сарадња соколских и певачких друштава одвијала се широм Југославије. Масариково филхармоничко друштво „Коло” у Шибенику извело је 9 марта 1935. у Соколском дому у Шибенику јубиларни вокално-инструментални концерт пригодом прославе 85 годишњице свог покровитеља председника Чехословачке др. Томаша Масарика и 35-годишњице свог рада. Исти концерт поновљен је 23 марта 1935. (13) На позив соколског друштва приликом прославе 700 годишњице Св. Саве друштвени мушки хор „Кола” певао је неколико патриотских песама. (14)
Југословенско академско певачко друштво у Земуну (мешовити хор од 70 чланова) приредило је 18 априла 1935. концерт у земунском соколском дому. Концерт је био посвећен хорским делима јужнословенских савремених композитора. Дириговао је диригент друштва Миленко Живковић. (15) Глазбено друштво из Блата на Корчули блиско је сарађивало са соколским друштвом. У свом Извештају забележили су ту сарадњу. Друштво је учествовало у Пољопривредној изложби, приређеној од месног соколског друштва 25.11.1934. На прослави Дана Уједињења, коју је приредило соколско друштво Глазбено друштво певало је националне песме. А на прослави Зринско-Франкопанског дана, коју је приредило соколско друштво 30.4.1935. Глазбено друштво певало је 3 националне песме. Глазбено друштво учествовало је Ђурђевданском уранку које је приредило соколско друштво. Нараштајски одсек соколског друштва приредио је 3.6.1935. у Глазбеном друштву своју прву академију. На свим приредбама учествовао је оркестар Глазбеног друштва.
Од соколског друштва били су позвани да приликом њихове академије приређене за прославу рођендана краља Петра II 6.9.1935. суделују са певачком секцијом певањем националних песама. (16) У свом Извештају Вардарска певачка жупа „Мокрањац” у Скопљу за годину 1934/35 забележила је сарадњу са разним организацијама приликом полугодишњег помена краљу Александру. (17)
Управни одбор жупе „Лаза Костић” решио је да одржи утакмицу у виду ревије 21 јуна 1936. у Соколском дому у Сомбору. У жирију су били : Светолик Пашћан-Којанов, др. Винко Жгањец и Милан Бајшански. (18) Национални радници у свом раду имали су проблеме са домаћом елитом. У Цариграду је био одржан други балкански фестивал народних игара од 28 августа до 9 септембра 1936. Пашћан-Којанов који је предводио групу из Југославије истакао је да је наша “елита” сматрала народну песму и игру “сељачким продуктом, недостојног господских салона.” (19)
Српски прегаоци радили су на јачању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко певачких и соколских друштава. Светолик Пашћан као диригент и референт деловао је у савезима сокола и певачких друштава. Председник Савеза културних друштава и старешина Соколске жупе Нови Сад др. Игњат Павлас сарађивао је са Певачком жупом „Исидор Бајић” у организовању прослава. Око сарадње долазило је повремено до сукоба. Национални радници у свом раду пре Другог светског рата имали су проблеме са домаћом елитом и њеним схватањима.
Напомене : 1. „У спомен Д-ра Јоце Лалошевића”,„Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год. бр. 2/3, стр.19; 2. „Уредништво”, „Уводна реч”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд,марта 1935 год., бр. 1, стр.2; 3. „Јубилеј Светолика Пашћана, првог арт. Вође ЈПС”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год. бр. 2/3, стр. 20; 4. „Прослава 25–годишњице умјетничког рада Светолика Пашћана“, „Ћирилометодски вјесник“, Загреб, јуни, јули, август 1935, бр. 6, 7 и 8, стр. 80; „Јубилеј Светолика Пашћана, првог арт. Вође ЈПС”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год. бр. 2/3, стр. 20, 21, 22; 5. „Извод из тајничког извештаја о раду певачке жупе „Исидор Бајић” и њених чланова за годину 1934/35.”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, октобар 1935, бр. 8, стр. 61,66; 6. „Прослава 25–годишњице умјетничког рада Светолика Пашћана“, „Ћирилометодски вјесник“, Загреб, јуни, јули, август 1935, бр. 6, 7 и 8, стр. 80; 7. „Извод из тајничког извештаја о раду певачке жупе „Исидор Бајић” и њених чланова за годину 1934/35.”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, октобар 1935, бр. 8, стр. 61, 8. Записник XI. Конгрес Јужнословенског певачког савеза одржаног у Шапцу на дан 20 октобра 1935 год.”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год, бр. 1/2, стр. 7; 9. Записник XI. Конгрес Јужнословенског певачког савеза одржаног у Шапцу на дан 20 октобра 1935 год.”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год, бр. 1/2, стр. 9; 10. „Прослава Исидора Бајића у Новом Саду”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год, бр. 1/2, стр. 14; 11. Записник XI. Конгрес Јужнословенског певачког савеза одржаног у Шапцу на дан 20 октобра 1935 год.”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год, бр. 1/2, стр. 8, 12; 12. „Утакмица певачких друштава жупе „Исидор Бајић” 7 јуна 1936. у Новом Саду”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1936 год, бр. 4/5, стр. 37; 13. „Жупе и друштва”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год, бр. 2/3,стр. 25; 14. „Жупе и друштва”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, март 1936 год, бр. 3, стр. 22; 15. „Жупе и друштва”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год, бр. 2/3,стр. 26; 16. „Жупе и друштва”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јуни/септембар 1935 год, бр. 4/7, стр.35, 36; 17. „Извештаји Вардарске певачке жупе „Мокрањац” у Скопљу за годину 1934/35”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јуни/септембар 1935 год, бр. 4/7, стр. 46; 18. „Утакмица-Ревиа певачких друштава жупе „Лаза Костић” 21 јуна 1936 у Сомбору”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јуни 1936, бр. 6, стр. 46;
