Захваљујући прецима живимо у слободи: Други Мојковачки марш на Бојну њиву
Удружење грађана „Мојковчани“ организују Други Мојковачки марш на Бојну њиву, на Божић 7. јануара 2017. године, саопштено је данас на њиховој фејсбук страници. Полазак је предвиђен за 11 часова, испред Храма Христовог рождества.
„Наш пут је пут предака. Иако су њихови подвизи тешко достижни, дужни смо да макар стремимо очувати идеале, за које су они положили своје животе.
Захваљујући њима, ми данас живимо у слободи. Зато је Мојковац уписан златним словима, не само у историји ових простора већ човјечанства, јер, како каже наш велики Радован Бећировић: ‘Историја није записала да се за спас једне војске друга жртвовала…’
Захваљујући Мојковачкој бици, спашен је један народ, једно биће, једна вјера… Ако то имамо у виду, једном годишње можемо одати почаст нашим херојима тако што ћемо својим пруисуством увеличати овај догађај!
Преци нас зову!“, нагласили су Мојковчани.
Подсјетимо, прошле године је 200 младих Мојковчана и њихових пријатеља упркос опструкцијама Комуналне полиције, обишло Бојну њиву и ровове из страшног попришта и велике историјске побједе црногорске војске од прије тачно једног вијека, гдје су одали почаст палим прецима и сународницима.
„Мојковачка омладина“ је на Бадње вече прошле године, на платоу бившег „Јаловишта“ уз транспарент дуг сто метара – као симболику на сто година које су прошле од битке на Мојковцу, а на којем је било исписано „Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле“, и „бакљаду“, уз присуство многобројних грађана, увеличала празник Божића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hvala Mojkovačkim ponosima i ljudskim karakterima koji su naslijedili viteški duh svojih slavnih predaka, koji odavaju počast nezaboravnim crnogorskim div junacima,njih 6500, koje je predvodio dika i ponos Crne Gore đeneral Janko Vukotić a koji su stali pred 20 hiljada švapskih vojnika,predvođenih generalom Rajnerom. To još nije zabilježeno u istoriji da brat iz Crne Gore za svoga brata iz Srbije pođe u smrt ne žaleći svoje živote, samo da bi sačuvao svog iskrvavljenog i namučenog brata iz Srbije, da mu Švabe ne udare u bok i presijeku odstupnicu preko Rugovske klisure i planine smrti, Čakora. Đuro, ako mi vremenske prilike budu dozvoljavale, doći ću da pozdravim mojkovačke div junake i poklonim se njihovim sjenima a da odam priznanje i poštovanje otmenim mojkovčanima koji ne zaboravljaju svoje leonide. Biće mi čast da pozdravim skup i pomenem ime svog plemenitog oca Zarija koji je sa svojih 15 godina sa svojim ocem Milisavom i braćom od stričeva Jovanom, Pavlom i Perkom, bio učesnik ove slavne ratne epopeje. Odavam poštovanje i priznanje i veliku zahvalnost porodici Miluna Savića koji su moga oca i đedove nahranili i sačuvali nakon mojkovačke bitke, obukli u novu odjeću i ispratili do Dobrilovine a zatim se prebacili do kuće Mijaila Anđelića zvanog Murat, gdje su takođe dočekani domaćinski i ljudski odakle ih je Murat po noći preveo između švapskih patrola. Još jednom hvala mojkovačkim oraganizatorima.
Nesto ne vidim da je Crna Gora prezivjela tu svoju veliku zrtvu i pobjedu? Pobjedise nas 1918 oni koje smo spasavali 1916?
Baš fino su nam vrnuli , oteše nam državu , crkvu , proćeraše kralja , ko se pobunio nekog ubiše , zatvoriše , hiljade domova popališe , baš nam divno zahvališe što izginusmo da oni uteknu !
Što veli Njegoš : „Spušta sam se ja na vaše uže , umalo se uže ne pretrže , od tada smo veći prijatelji , u glavu mi pamet ućeraste“ !
Bravo I pridruzujem.se
Bravo, svaka cast!
Достојни! Тако се иде траговима наших неумрлих предака!
Bravo deco moja, zivele Crna Gora , R Srpska i Srbija .
Pozdrav iz Pozarevca.