ИН4С

ИН4С портал

Загађење ваздуха: Подгорица и Пљевља редовно у „црвеној зони“

1 min read
У Подгорици и Пљевљима редовно прелази законом дозвољене вриједности, казао је Борко Бајић из Института за јавно здравље.
zagađenosti

Велика загађеност ваздуха у Пљевљима, фото: pvportal.me

Оцјена квалитета ваздуха коју национални органи у Црној Гори редовно спроводе показује да концентрација загађења ваздуха, нарочито прашкастих честица, у Подгорици и Пљевљима редовно прелази законом дозвољене вриједности, казао је Борко Бајић из Института за јавно здравље.

Загађење ваздуха остаје најважнији фактор негативног утицаја животне средине на здравље одговоран за пријевремено умирање 600.000 људи сваке године у европском региону Свјетске здравствене организације и оптерећење болестима у појединим регионима и мање богатим дјеловима друштва.

Ови подаци СЗО један су од разлога што је побољшање квалитета ваздуха наведено као приоритетно подручје дјеловања препознато и на љетос одржаној Министарској конференцији високог нивоа Европског процеса за животну средину и здравље на којој су учествовали и представници надлежних министарстава из Црне Горе, која је чланица овога процеса.

Према ријечима Борка Бајића из Института за јавно здравље, квалитет ваздуха један је од најважнијих фактора ризика животне средине и код нас, а побољшање стања треба да се одвија кроз смјернице Свјетске здравствене организације.

„Оцјена квалитета ваздуха коју национални органи у Црној Гори редовно спроводе показује да концентрација загађења ваздуха, нарочито прашкастих честица, у Подгорици и Пљевљима редовно прелази законом дозвољене вриједности“, истиче Бајић.

Он подсјећа на податке према којима скоро шест одсто свих смртних случајева у Подгорици, 12 одсто у Никшићу и 22 процента у Пљевљима се могу приписати постојећем загађењу ваздуха.

Више од половине ових ефеката у сва три града су повезани са веома повишеним нивоом загађења у зимском периоду, које се јавља због коришћења чврстих горива за потребе гријања наводи Бајић.

Подаци су добијени на основу методологије СЗО од које је затражено да помогне у евалуацији и квантификацији утицаја загађења у Црној Гори, нарочито у Подгорици, Пљевљима и Никшићу.

„У априлу 2016. године у Подгорици представљени су резултати студије процјене утицаја загађењаваз духа наздравље становника у три црногорска града: Никшићу, Пљевљима и Подгорици. Студија је спроведена у оквиру Двогодишњег споразума о сарадњи између Министарства здравља Републике Црне Горе и Свјетске здравствене организације, а урадили су је стручњаци Европског центра за животну средину и здравље који припада Свјетској здравственој организацији“, казао је он.

Додаје да је Студија спроведена уз подршку Министарства здравља Црне Горе и Министарства одрживог развоја и туризма Црне Горе.

За истраживање су поред стручњака Свјетске здравствене организације били задужени представници Института за јавно здравље и Центра за екотоксиколошка истраживања који су обезбиједили потребне податке и помогли у разумијевању и прибављању додатних информација из своје надлежности.

„Како би се што боље сагледала ситуација на терену важне информације су прикупљене и од представника Министарства здравља, Министарства одрживог развоја и туризма, Агенције за заштиту животне средине, предсједника општина у Пљевљима и Никшићу, УНДП и неколико невладиних организација. Сама студија се темељи на процени утицаја загађења ваздуха на здравље, базирано на подацима праћења квалитета ваздуха који се обављају у ове три општине а коришћени су и подаци из здравствене статистике. Дуготрајно излагање суспендованим честицама пречника испод 2.5 микрона чије концентрације прелазе вриједности препоручене од стране Свјетске здравствене организације има негативан утицај по здравље, укључујући и повећање опште смртности“, истиче Бајић.

Знање о утицају загађеног ваздуха у животној средини и унутрашњем простору довело е до обликовања легислативе која се тиче утицаја ваздуха на здравље и животну средину.

„Са порастом информација и сазнања активности се даље шире и усмјерене су на спречавање нежељених ефеката при рођењу, развоју нервногсистема и когнитивних функција, астме код дјеце и хроничних болести. СЗО процјењује даје економска цијена здравственог утицај а загађењ а ваздуха само у 2010. години износила 1,6 трилиона долара“, подсјећа Бајић на податке СЗО.

Како се наводи у тим истраживањима, просјечни годишњи ниво загађења ваздуха прашкастим (ПМ честицама) у градовима у европским земљама са високим приходима је 25 мг/м3, док је 55 мг/м3 у градовима у европским земљама са ниским и средњим дохотком.

У периоду од 2008-2013, упркос смањењу трендова у ПМ нивоима у посматраним градовима, они и даље премашују смјернице СЗО за квалитет ваздуха.

„Овакав штетан утицај на здравље лошег квалитета ваздуха захтијева хитно побољшање сарадње с циљем рјешавања како загађења у животној средини тако и у затвореном простору, полазећи од кључних конвенција које регулишу ову област“, закључује Бајић.

На шестој Министарској конференцији високог нивоа Европског процеса за животну средину и здравље на којој су учествовали и представници надлежних министарстава из Црне Горе, која је чланица овога процеса, усвојена је Декларација усмјерена на неколико кључних подручја за акцију.

„Поред квалитета ваздуха то су коришћење адекватне воде за пиће, санитацију и обезбјеђивање одговарајуће хигијене за све, хемијску безбједност, отпад и контаминирана подручја, одрживи и здрави градови; одрживост здравствених система у односу на животну средину“, наводи Бајић.

Он објашњава да је Европски процес за животну средину и здравље (ЕХП) мултисекторска, правно необавезујућа платформа покренута на Првој министарској конференцији о животној средини и здрављу (Франкфурт, Њемачка, 1989).
Забринутост због растућег броја доказа који су указивали на штетне утицаје по здравље из животне средине, а нарочито чернобиљска катастрофа која се десила 1986. године, условили су покретање овога процеса 1989. године.

Основни циљ овога процеса је да надлежне институције сектора здравља заједно са надлежним институцијама сектора животне средине заједнички приступе и нађу најбољи начин рјешавања проблема у области животне средине и здравља, с обзиром да се ови проблеми не могу ријешити ако им се прилази одвојено, односно само са становишта здравља или становишта животне средине.

(РТЦГ)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *