Zaev prihvatio „tiransku platformu“, Ivanov ne dâ mandat

Makedonska SDSM Zorana Zaeva prihvatila je albansku platformu iz Tirane, izjavio Artan Grubi iz DUI, najjače albanske stranke u Makedoniji. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov izjavio da ne može da dâ mandat Zaevu da formira Vladu.

„Sadržaj te platforme je suprotan Ustavu Makedonije“, rekao je Ivanov istakavši da je sa pozicija ove platforme Makedonija ugrožena, a jedinstvo i nezavisnost dovedeni u pitanje.

Ivanov kaže da se prihvatanjem ove platforme albanskih partija gubi jedinstvo makedonske države, te da je njena budućnost upitna.

Ivanov je upozorio da je „prihvatanje stranih platformi“ kažnjivo po Krivičnom zakonu.

Makedonski predsednik je rekao i da od međunarodne zajednice očekuje da osudi ovu platformu, jer predstavlja mešanje u unutrašnja pitanje Makedonije.

Grubi je pre toga, gostujući na na TV 21 rekao: „Znate šta je važno u vezi sa (tiranskom) platformom. Bitno je da je prihvaćena i da će biti realizovana. Prihvaćena od SDSM-a“.

On je podvukao da platforma predviđa uvođenje dvojezičnosti u potpunosti na teritoriji Makedonije i izjednačavanje makedonskog i albanskog jezika.

Zaev je predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu predao 67 potpisa potpomognutih glasovima tri albanske partije za mandatara za sastav makedonske vlade. 

Albanci su, naime, platformu za podršku novoj makedonskoj vladi doneli još u januaru uz podršku zvanične Tirane, pa se taj dokument u Skoplju još naziva „Tiranska platforma“.

Reč je o platformi koju su usvojile tri albanske partije DUI, pokret Besa i koalicija Alijansa za Albance, a kojom se, između ostalog, traži uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora o imenu „Makedonija“, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.

Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju, kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji“ u periodu 1912. do 1956. godine, prenela je makedonska televizija „Telma“.

Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.

Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije „makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom“.

Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, „tako da oni odražavaju multietničnost društva i etničku jednakost“.

Takođe, Albanci traže i stvaranje „integrisanog graničnog upravljanja“ na granicama sa Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja „Velike Albanije“.

Eksperti su zahtev za dvojezičnost okarakterisali kao „nebulozan i antiustavan predlog“, kao i da je ta platforma „ozbiljan udarac jedinstvu Makedonije, uništavanje koncepta civilnog društva i restauraciju nacionalnih pozicija, što dovodi do bujanja nacionalizma“.

Pitanje „dvojezičnosti“ je okarakterisano i kao prvi korak ka federalizaciji i rasparčavanju države, kao i da Makedonija nikada ne bi mogla da bude dvonacionalna država, pošto u njoj žive i građani drugih nacionalnosti.