Zabrana preleta predsedniku Vučiću i zaborav: Kako su Letonija i Litvanija izbrisale sopstvenu istoriju

Piše: Mišo Vujović

Deveti maj, Dan pobede nad fašizmom, nekada je bio simbol univerzalne žrtve i pobede dobra nad zlom. Danas, u Evropi revizije i geopolitičkog licemerja, on je postao dan provere lojalnosti. Kome služiš? Gde stojiš? I ko ima pravo na istinu?

Simboličan čin — zabrana preleta predsedniku Srbije ka Moskvi — dolazi upravo od onih koji su, u istorijskom trenutku zla, bili bliži Trećem rajhu nego antifašizmu. I to nije ni slučajno, ni neutralno.

Istorija koju niko ne uči

Litvanija i Letonija, dve male baltičke republike, predstavljaju sebe kao žrtve dva totalitarizma. Ali iz tog narativa se uporno briše jedna nezgodna istina: aktivna i masovna saradnja sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Ne kao izuzetak, već kao pravilo.
U Litvaniji je više od 90% jevrejske populacije istrebljeno — većinom do kraja 1941. godine. Bez logora, bez gasnih komora. Ručno. U Ponarama, predgrađu Vilnjusa, litvanski policijski bataljoni streljali su desetine hiljada ljudi. U Letoniji, u Rumbulskoj šumi, letonska „Arais komanda“ predvodila je masovno ubijanje Jevreja iz Rige.
Nemački SS nije morao ništa da izmišlja. Samo je trebao da podstakne lokalne mržnje, i da sve zavede pod „borbu protiv boljševizma“.

Nacionalizam kao alibi za zločin

Kolaboracija nije bila iznuđena. Bila je ideološka, interesna i često – dobrovoljna. Nade u obnovu nezavisnosti spojile su se sa urođenim antisemitizmom, stratištima i željom za osvetom nad „crvenima“. Tako su neki za nezavisnost prolivali tuđu krv.
I kada je došla Crvena armija, isti ti „borci za slobodu“ su pobegli na Zapad, gde će decenijama kasnije postati „žrtve komunizma“, a nekad i – zapadni savetnici.

Ironija pobede: Ko danas sme da je slavi?

U 2025. godini, predsedniku Srbije — zemlje koja je, ne zaboravimo, podnela jednu od najvećih žrtava u borbi protiv fašizma — zabranjen je prelet ka Moskvi od strane zemalja u kojima se i danas održavaju marševi veterana SS divizija.
Letonija i Litvanija, sada članice EU i NATO, učestvuju u obrisu novog bloka, u kojem se prošlost poništava ako se ne uklapa u novu politiku. Pobeda više nije vrednost. Ona je instrument. I samo izabrani smeju da je slave.

U EU bez sećanja

Dok se Nemačka znoji pred svakim spomenikom iz 40-ih, a Francuska još razmišlja šta je bila u ratu, Baltik je odabrao amneziju. Kolaboracionisti su proglašeni borcima za slobodu. Holokaust je postao neprijatna fusnota. A Dan pobede — nepoželjna uspomena.
I zato ta zabrana preleta nije samo diplomatska poruka. To je istorijska presuda. Ne vama, već nama. Srbiji. Svima koji ne pristaju na novu istinu, koja nije ni evropska, ni svetska — nego selektivna.