ИН4С

ИН4С портал

Забрана прелета председнику Вучићу и заборав: Како су Летонија и Литванија избрисале сопствену историју

1 min read

Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

Девети мај, Дан победе над фашизмом, некада је био симбол универзалне жртве и победе добра над злом. Данас, у Европи ревизије и геополитичког лицемерја, он је постао дан провере лојалности. Коме служиш? Где стојиш? И ко има право на истину?

Симболичан чин — забрана прелета председнику Србије ка Москви — долази управо од оних који су, у историјском тренутку зла, били ближи Трећем рајху него антифашизму. И то није ни случајно, ни неутрално.

Историја коју нико не учи

Литванија и Летонија, две мале балтичке републике, представљају себе као жртве два тоталитаризма. Али из тог наратива се упорно брише једна незгодна истина: активна и масовна сарадња са нацистима током Другог светског рата. Не као изузетак, већ као правило.
У Литванији је више од 90% јеврејске популације истребљено — већином до краја 1941. године. Без логора, без гасних комора. Ручно. У Понарама, предграђу Вилњуса, литвански полицијски батаљони стрељали су десетине хиљада људи. У Летонији, у Румбулској шуми, летонска „Араис команда“ предводила је масовно убијање Јевреја из Риге.
Немачки СС није морао ништа да измишља. Само је требао да подстакне локалне мржње, и да све заведе под „борбу против бољшевизма“.

Национализам као алиби за злочин

Колаборација није била изнуђена. Била је идеолошка, интересна и често – добровољна. Наде у обнову независности спојиле су се са урођеним антисемитизмом, стратиштима и жељом за осветом над „црвенима“. Тако су неки за независност проливали туђу крв.
И када је дошла Црвена армија, исти ти „борци за слободу“ су побегли на Запад, где ће деценијама касније постати „жртве комунизма“, а некад и – западни саветници.

Иронија победе: Ко данас сме да је слави?

У 2025. години, председнику Србије — земље која је, не заборавимо, поднела једну од највећих жртава у борби против фашизма — забрањен је прелет ка Москви од стране земаља у којима се и данас одржавају маршеви ветерана СС дивизија.
Летонија и Литванија, сада чланице ЕУ и НАТО, учествују у обрису новог блока, у којем се прошлост поништава ако се не уклапа у нову политику. Победа више није вредност. Она је инструмент. И само изабрани смеју да је славе.

У ЕУ без сећања

Док се Немачка зноји пред сваким спомеником из 40-их, а Француска још размишља шта је била у рату, Балтик је одабрао амнезију. Колаборационисти су проглашени борцима за слободу. Холокауст је постао непријатна фуснота. А Дан победе — непожељна успомена.
И зато та забрана прелета није само дипломатска порука. То је историјска пресуда. Не вама, већ нама. Србији. Свима који не пристају на нову истину, која није ни европска, ни светска — него селективна.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Забрана прелета председнику Вучићу и заборав: Како су Летонија и Литванија избрисале сопствену историју

  1. Zabrana preleta nije napad na jednog čoveka, već na celu Srbiju. I zato je važno da stanemo uz predsednika Vučića jer napad na njega je napad na suverenitet i dostojanstvo svih nas.

    99
    3
  2. U trenutku kada neki pokušavaju da ispišu novu istoriju po želji NATO kancelarija, Vučić jasno stoji uz čast srpskog naroda i istinu o našoj borbi protiv nacizma. Takva doslednost zaslužuje podršku svakog iskrenog patriote.

    102

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *