Заборављена српска хероина: Слађана Станковић ратовала на Космету бранећи српство

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Косову 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница дајући једној улици њено име.

Слађанина животна прича, како каже њена сестра Весна, сведочанство је о љубави, храбрости и хуманости какве умеју да покажу само ретки људи, јер се ова девојка латила пушке првог дана рата, док су се многе Нишлије скривале, страхујући од мобилизације.

– Станковићи су у сваки рат слали неког свога, али Слађана је била прва девојка која је узела оружје у руке. Нико није слутио шта јој је у глави док 24. марта у кућу није ушла у униформи и казала: “Идем у рат”. Отац је покушао да је одврати, рекао јој је: “Слађана, знаш ли ти шта је рат, то није кафић, тамо се гине”, али је то није поколебало. Први пут се јавила после месец дана, казала да има радосне вести, венчала се с руским добровољцем Јуријем Осиповским, и то у манастиру Светих Архангела у Призрену. Кум јој је био њен старешина Божидар Делић – каже за Телеграф Слађанина сестра Весна Станковић, па наставља:

– Обећала је да ће с мужем доћи кући 2. јуна, али сам касније сазнала да се с неким борцем заменила, па је он уместо ње тада отишао на одсуство. Тог 5. јуна санитетским возилом извлачила је рањенике код села Планеја, када их је погодила минобацачка граната с територије Албаније. Како сам касније чула, била је тешко рањена, али жива. Руси су је на рукама донели до болнице у Призрену, а прича се да неки доктор Албанац није хтео ни да је прими. Можда би остала жива да је на време стигла до лекара, да је хеликоптером упућена у болницу, али није имала шансу.