За неколико мјесеци заплијењено 20 тона: Црногорци доминирају кокаинским рутама, следеће тржиште – Русија!?

Више од 20 тона кокаина кријумчареног из јужноамеричких земаља ка Европи заплењено је протеклих неколико месеци. Свим запленама заједничко је то што су велики товари дрога пресретнути на добро утврђеним шверцерским рутама. Куда и како кокаин стиже до најстаријег континента?

Хронолошки гледано, последња заплена кокаина догодила се у Чилеу, а на броду који је пресретнут пронађено је 100 килограма дроге. Његова крајња дестинација била је Шпанија, али полиција је паклени план кријумчара открила док брод још није испловио из луке.

Само две недеље раније, на теретњаку МСЦ Гајан у Филаделфији федерална полиција је пронашла вртоглавих 20 тона кокаина добро сакривених у бродским контејнерима. Теретњак је из Јужне Америке, преко Филаделфије, кренуо у Ротердам, највећу европску луку.

Осим што су у оба случаја ухапшени чланови посаде били Црногорци, уочљиво је да шверцери протеклих година трговину наркотицима најчешће реализују морским путем. О томе колико је шверц кокаина морским путем (у лукама, на пловилима, отвореним морима, рекама) у порасту говори податак да је чак 70 одсто заплена које су се догодиле у периоду од 2012. до 2016. године одвиле су се на води.

Приметан је и нови тренд у коришћењу бродских контејнера који се превозе на теретњацима, а разлог за све популарнију употребу јесте пре свега практичност и цена.

Иако је рута из ових земаља ка Северној Америци због широке употребе вероватно најпрометнија када је реч о шверцерима белог праха, рута ка северној и централној Европи јача и расте са употребом ове дроге у европским земљама, подаци су наведени у извештају Канцеларије за дрогу и криминал УН.

Током периода од 2012. до 2016., Колумбија је била земља која се најчешц́е спомиње у вези са заплењеним кокаином који је намењен европским тржиштима (20 одсто свих спомињања у вези заплењеног кокаина управо креће из Колумбије), следи Бразил (16 одсто) и Еквадор и Доминиканска Република (по 9 одсто). Ови подаци не треба да чуде будући да се узгој коке, биљке чијом се прерадом добија дрога, у највећој мери врши у овом делу света.

Више од 20 тона кокаина кријумчареног из јужноамеричких земаља ка Европи заплењено је протеклих неколико месеци. Свим запленама заједничко је то што су велики товари дрога пресретнути на добро утврђеним шверцерским рутама. Куда и како кокаин стиже до најстаријег континента?

Хронолошки гледано, последња заплена кокаина догодила се у Чилеу, а на броду који је пресретнут пронађено је 100 килограма дроге. Његова крајња дестинација била је Шпанија, али полиција је паклени план кријумчара открила док брод још није испловио из луке. Само две недеље раније, на теретњаку МСЦ Гајан у Филаделфији федерална полиција је пронашла вртоглавих 20 тона кокаина добро сакривених у бродским контејнерима.

Полазна тачка – државе Анда

Подаци о заплени указују на то да се већина кокаина транспортује из држава Анда (Колумбија, Венецуела, Еквадор, Перу, Боливија, Аргентина и Чиле) на главна потрошачка тржишта у Северној Америци и западној и централној Европи.

Иако је рута из ових земаља ка Северној Америци због широке употребе вероватно најпрометнија када је реч о шверцерима белог праха, рута ка северној и централној Европи јача и расте са употребом ове дроге у европским земљама, подаци су наведени у извештају Канцеларије за дрогу и криминал УН.

Током периода од 2012. до 2016, Колумбија је била земља која се најчешће спомиње у вези са заплењеним кокаином који је намењен европским тржиштима (20 одсто свих спомињања у вези заплењеног кокаина управо креће из Колумбије), следи Бразил (16 одсто) и Еквадор и Доминиканска Република (по 9 одсто). Ови подаци не треба да чуде будући да се узгој коке, биљке чијом се прерадом добија дрога, у највећој мери врши у овом делу света.

Шпанија, Португал, Холандија и Балкан

Крајње одредиште кокаина који добро утврђеном кокаинском рутом најчешће су, због географског положаја, Португал и Шпанија, затим највећа европска лука у Ротердаму због високе фреквенције и великог броја бродских контејнера који са свих страна пристижу, а за њима следе Немачка и Белгија. На овај начин у Европу стиже четири петине свег кокаина који се продаје и конзумира у Европи.
Међутим, у последње време приметно је да одређена количина дроге стиже до Европе, конкретно Балкана, такозваном источном рутом, а разлог томе су ригорозне контроле које се спроводе у лукама поменутих градова и држава. Тако су шверцери установили руту кроз Средоземље па све до румунске луке Констанца, чему у прилог говори и недавна заплена преко 100 килограма кокаина.
Луке на западу, северу и југу Европе су „разрађене“ и добро познате кријумчарима. Али и полицијама и царинама, које се труде да детаљно прочешљају сумњиве контејнере. Управо због тога, шверцери кокаина налазе нове путеве којима дрогу допремају на европско тло. А како је владало мишљење да са истока Европе не долази кокаин, шверцери су то искористили и велике пошиљке су почели да шаљу том новом маршрутом – казао је раније саговорник „Блица“ близак безбедносним службама.
Како је Румунија земља Европске уније, даљи транспорт до централне Европе знатно је олакшан због отворених граница, објаснио је наш саговорник.

Нарко-дилери прате токове. Политичке, економске, саобраћајне. Сигурно је да су проценили да им кад кокаин стигне до румунске обале много лакше да га превезу до одредишта. А до Румуније мора да прође кроз цео Медитеран, Босфор. Румунија је у Европској унији и путеви ка западу, преко Мађарске, отворени су ка Аустрији, Словачкој, Немачкој…

Кријумчари сматрају да је „главна опасност“ јер се роба из Румуније много мање контролише од оне која полази из средоземних или северноморских лука и камионима се транспортује широм Европе. Румунија на северу се граничи са Украјином, а кокаин преко те државе може да се прокријумчари до балтичких земаља и северне Европе – додао је наш извор.

Балканска рута и балкански „картел“

У протеклих неколико година, подаци о заплени Европске канцеларије за мониторинг дрога и зависности указују на одређену употребу југоисточне Европе као полазне тачке, где се спомиње важност балканске руте, па чак и „јачање балканског картела“ за кокаин, који се преклапа са успостављеном рутом хероина.
Неке заплене у балтичким земљама такође су довеле до расправе о још једном могућем пролазу за кокаин. Међутим, подаци сугеришу, прво, да се до сада употреба ових рута чини спорадичном, и, друго, да су оне од мање важности у поређењу са утврђеним примарним путевима, али могу указивати на ширење тржишта кокаина на исток, где су традиционално доминирали други стимуланси. Посебно се истиче и растуће тржиште у Руској Федерацији.

Кријумчарење контејнерима

Трговци кокаином користе широк спектар метода трговине који се развијају током времена као одговор на напоре надлежних у спровођењу закона. Поморски саобраћај омогућава транспорт великих количина одједном, а од 2006. године дошло је до великог искорака ка коришћењу контејнера у те сврхе.

Један од важнијих разлога свакако је смањење трошкова, јер се кријумчарени наркотици натоварају на бродове који већ превозе терет. На тај начин је и посада теретњака МСЦ Гајан покушала да прошверцује 20 тона кокаина.

С друге стране, кријумчари неретко дрогу превозе са изузетно кварљивом робом, јер постоје процедуре које омогућавају да таква роба брже пролази кроз луке. Оваквом трговином значајно допирносе корумпирани званичници и радници у лукама.

У нешто мањој мери, приметно је и коришћење мањих приватни бродова који су у могућности да унесу велике количине кокаина у појединачне пошиљке, улазећи у Европу преко мањих лука.

* око 91 тона кокаина се у Европи потроши годишње (подаци ЕМЦДДА)

* кокаин је друга најзаплењенија дрога на свету, испред ње је само канабис

* 70 одсто произведеног кокаина за светско тржиште долази из Колумбије

* 70 одсто заплена у периоду од 2012. до 2016. догодило се на води

Извор: Блиц

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: