За неког пресуда, за неког бијег: Правда као ствар личног избора
Аница Ђуровић
Пише: Аница Ђуровић, функционер Уједињене Црне Горе и одборница у СО Никшића
И ова персона је осуђена на седам мјесеци казне ништа у односу на познатије бјегунце, али изгледа довољно да и она правду окачи о реп.
Јер кад неко одлучи да пресуда није праведна, рјешење је једноставно: ,,ћу и ја да збришем“.
Практично, ефикасно и без непотребног оптерећења институција. Можда би судови убудуће могли да уз пресуду пошаљу и упитник:
Да ли прихватате казну?
а) да
б) не
ц) Јавићу се касније
Или:
Да ли вам више одговара
а) новчана казна
б)условна казна
ц) одсуство казне
Можда и:
Имате ли неки свој предлог пресуде?
Јер, кад правда није једнака за све, онда ни закон није обавеза него ствар личног избора. Ко може, нека бјежи. Ко не може нека вјерује у систем.
Реформа правосуђа, изгледа, већ траје: једни пишу пресуде, други их игноришу, а грађани гледају ту представу и плаћају карту, хтјели или не.
На крају, све стане у једну народску: за неког закон, за неког договор па ко како прође.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BEKSTVO JE PRITVOR KUCNI A MNOGO SKUPO I RIZICNO PLUS OTEZAVAJUCA OKOLNOST KOJA PRESKUPA ZA SVAKOG SAUCESNIKA POMAGACA PRIKRIVACA …TJ. ZLO UVLACI I DRUGE U PROPAST OKO SEBE.