За косметске Србе духовна подршка важна колико и донације

Током Васкршње хуманитарне акције „Косово и Метохија 2021” дарове вредне пет и по хиљада евра добило 16 породица, Дом здравља у Штрпцу као и организација „Свети Јован Милостиви” и Удружење дијабетичара „Слатко срце” из Сушице код Грачанице.

„Када дођем међу косовске Србе, сваки пут имам утисак да сам међу живом војском кнеза Лазара Хребељановића. Сваки њихов дан је борба за живот, за опстанак. Ти људи живе у тамници, она је свака енклава на Косову и Метохији, нема слободног кретања ван ње, иако многи у централној Србији тога нису свесни. А свака тамошња српска кућа је својеврсна тамничка ћелија. Најновији напад Албанаца на голоруку породицу Лазара Ђорђевића из Гојбуље, код Вучитрна, потврђује моје речи. Зато живим за то да неколико пута годишње посетим своје утамничене пријатеље, поседим у њиховом дому, пружим им, уз дарове, и понеку окрепљујућу и охрабрујућу реч.”

Ово су утисци које је из недавне Васкршње хуманитарне акције „Косово и Метохија 2021” понео хуманиста и добротвор Димитрије Марковић из Бајине Баште, који у сопственој режији од 2013. године носи помоћ социјално угроженим породицама и здравственим установама на Космету. Највећа подршка у тој мисији му је супруга Рада, докторка у ужичкој болници, која овога пута није могла да га прати због дежурства на ковид одељењу, па је по КиМ путовао у друштву пријатеља. Ускршње дарове, вредне пет и по хиљада евра, разделили су између 16 српских породица, Дома здравља у Штрпцу и Хуманитарне организације „Свети Јован Милостиви” из Сушице код Грачанице, којом председава докторка и монахиња Ирина, а део је припао и Удружењу дијабетичара „Слатко срце” из овог места.

За обнову Цркве Светог Николе у Призрену и Цркве Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице такође су однели новчану помоћ прикупљену од Срба из земље и расејања. Највећи донатори овога пута били су Београђанин Ненад Јеремић, који је пратио Марковића у мисији, и за браћу на КиМ међу пријатељима прикупио више од 3.500 евра, и Миленко Спасојевић, избеглица из Босне и Херцеговине који живи у Швајцарској, где издржава четворо деце, али је за косметске Србе издвојио 2.000 евра.

„Било је дивно. Не може то речима да се опише. Та присност коју осећам с нашим људима у енклавама. Често су им важнији наша посета, духовна подршка и разговор, од материјалне помоћи коју донесемо. Тек када упознамо неке од њих схватимо колико им мало треба да буду срећни и како мало имају. Тада схватимо да им треба помоћи и више. То је, на пример, случај с Миленом Стојановић из села Севце крај Штрпца која с две мале ћерке живи од социјалне помоћи, док јој се муж недавно упокојио, или с њиховим комшијама Иваном, Милицом и Данијелом Ђорђевић који живе од социјалне помоћи и повремених прихода које надничењем убере њихов најстарији брат Миленко. Имају само мајку, а отац им је преминуо. Не носимо им само новац и поклоне, већ им посетом показујемо да нису заборављени и остављени на нашем затамниченом Космету, доносимо им лепу реч, утеху и охрабрења”, појашњава Марковић, који је и овога пута помогао и посетио и породицу Часлава Јевтића крај Косовске Каменице, за коју је „Политика” више пута покретала акцију помоћи.

Овај Бајинобаштанин који ради у Белгији донаторске акције нашима на КиМ организује у сопственој режији, као физичко лице, а прилоге прикупља путем својих профила на друштвеним мрежама и пријатеља. Нема званично регистровану хуманитарну организацију и каже да то има и добре и лоше стране. Уз њу би могао да прикупи више донација, али је свестан да би тако, с друге стране, смањио број директних сусрета с нашим људима.

„Топло саветујем нашима у земљи и расејању да бар једном оду на Косово и Метохију јер ће тек на тај начин стећи потпуну и исправну слику о страдалности Срба који живе тамо и упознати топлину њихових душа”, истиче Марковић и позива оне који су заинтересовани да му се придруже, да се јаве на његов „фејсбук” профил.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: