За графите УЧК нема мјеста ни у Херцег Новом, ни у било ком другом цивилизованом граду

Изјава лидера Демократске уније Албанаца Мехмеда Зенке, који је за Антену М рекао да „може бити да графиту Ослободилачке војске Косова нема мјеста у Херцег Новом“, али да је „то највећа албанска вриједност“, представља увреду за сваку жртву, за сваку порушену кућу, за свако српско гробље на Косову и Метохији.

Називати „вриједношћу“ организацију која је почињала и завршавала своје акције злочинима над цивилима, над женама, дјецом, старцима и чак и над Албанцима који нису мислили исто, није израз националног поноса – то је израз моралног суноврата.

Документи и чињенице говоре супротно

Радна група за истраживање злочина ОВК, формирана при Министарству спољних послова Србије, документовала је на стотине злочина, између осталог и у зонама Дукађини и Дреница – управо у подручјима гдје је ОВК имала најјачу контролу. У тим досијеима налазе се докази о киднаповањима, мучењима и убиствима цивила, о тајним затворима и злогласним локацијама као што је „жута кућа“.
Сви ти материјали, прикупљени и из међународних извора, показују да је „војска“ коју Зенка данас назива вриједношћу, у ствари била злочиначка формација чији су појединци одговарали, или тек треба да одговарају, пред Специјалним судом у Хагу.

Само неколико седмица након доласка међународних мировних снага, у пољу код села Старо Грацко 23. јула 1999. године, убијено је 14 Срба. Њихов једини „гријех“ био је што су били Срби. За тај масакр нико никада није одговарао.
Породице жртава, попут Славице Поповић из Грачанице, која је тог дана изгубила оца, брата и двојицу стричева, више од двије деценије траже правду. Њихова бол и борба су доказ да је оно што је Зенка назвао „вриједношћу“ у ствари мрља на савјести читавог човјечанства.