WELT: За оргије издао највеће војне тајне Аустрије
1 min read
Фото: picture alliance / akg-images
Алфреду Редлу официрска каријера није била довољна. Да би финансирао своју „несрећну страст“, пуковник је продавао бризантна документа непријатељима Аустроугарске монархије. Све док га једно писмо није разоткрило у мају 1913.
Када је у ноћи на 25. мај 1913. године закуцано на врата његове хотелску собе у Бечу, Алфреду Редлу (1864–1913) је било јасно шта се дешава. „Већ знам зашто господа долазе“, рекао је високим официрима. „Жртва сам несрећне страсти – и знам да сам прокоцкао свој живот: молим за оружје да га окончам.” Највећи издајник Аустро-Угарске самоубиство је извршио метком. Но покушај војног руководства да заташка аферу само је још више разбуктао дилему да ли је овај највећи случај шпијунаже у историји Монархије у ствари одговоран за аустријски пораз у Првом Светском Рату.
Надпросечно залагање и заслуге су отворили врата генералштаба Монархије за каријеру сина државног службеника Редла: био је ангажован у више штабова и успео се до врхунске позиције: заменика начелника Евиденције, обавештајне дирекције царско-краљевске војске Аустрије. Ту битну функцију је обављао више година. 1912. године постављен је за начелника штаба 8. Армијског корпуса у Прагу и унапређен у чин пуковника.
Можда и пре 1903. године, а сигурно од 1907. године, Редл продаје највеће војне тајне, посебно Русији, али и Француској те Србији. Све су то биле потенцијално непријатељске државе Дунавске монархије, савезнице Немачког Царства. У дуговима до гуше до 1907. године, од те године приређује најспектакуларније “друштвене забаве”. Новине су касније писале о раскошним „сексуалним оргијама са изнајмљеним женама“. Што је служило за приватну камуфлажу. Јер, изнад свега, Редлу је био потребан новац да би издржавао свог младог љубавника, прелепог и пара вазда гладног поручника Метерлинга.
Историчари Verena Moritz и Hannes Leidinger недавно су одбацили претпоставку да је руска царска тајна служба уценила Редла његовом хомосексуалношћу – која је тада била кривично дело. Разлог за издају су биле финансијске потешкоће, јер његова генералштабска плата није могла да покрива незасите прохтеве мишићавог Метерлинга, коме је чак у оно време био купио више аутомобила.
“Подао, затворен, концентрисан, савестан, феноменална меморија….слатки, мекани и нежни гласић….више лукав и покварен, него интелигентан и талентован…циник.”, тако је Редла у извештају свом двору описао царски руски војни аташе у Бечу пуковник Митрофан Марченко, који га је заврбовао да ради за њега.
Редл је пао када је из поште у Бечу узео коверту пуну новца руске амбасаде. Писмо је претходно пресрела немачка обавештајна служба. Након што се убио, власти су у његовом стану пронашле не само „одвратне фотографије које нису остављале сумњу у Редлове хомосексуалне везе“, већ и војне тајне материјале, адресе скривалишта, шпијунске инструкције пуковника Марченка и подебље чекове.
