ИН4С

ИН4С портал

WELT: За оргије издао највеће војне тајне Аустрије

1 min read
Алфреду Редлу официрска каријера није била довољна. Да би финансирао своју „несрећну страст“, ​​пуковник је продавао бризантна документа непријатељима Аустроугарске монархије. Све док га једно писмо није разоткрило у мају 1913.

Фото: picture alliance / akg-images

Алфреду Редлу официрска каријера није била довољна. Да би финансирао своју „несрећну страст“, ​​пуковник је продавао бризантна документа непријатељима Аустроугарске монархије. Све док га једно писмо није разоткрило у мају 1913.

Када је у ноћи на 25. мај 1913. године закуцано на врата његове хотелску собе у Бечу, Алфреду Редлу (1864–1913) је било јасно шта се дешава. „Већ знам зашто господа долазе“, рекао је високим официрима. „Жртва сам несрећне страсти – и знам да сам прокоцкао свој живот: молим за оружје да га окончам.” Највећи издајник Аустро-Угарске самоубиство је извршио метком. Но покушај војног руководства да заташка аферу само је још више разбуктао дилему да ли је овај највећи случај шпијунаже у историји Монархије у ствари одговоран за аустријски пораз у Првом Светском Рату.

Надпросечно залагање и заслуге су отворили врата генералштаба Монархије за каријеру сина државног службеника Редла: био је ангажован у више штабова и успео се до врхунске позиције: заменика начелника Евиденције, обавештајне дирекције царско-краљевске војске Аустрије. Ту битну функцију је обављао више година. 1912. године постављен је за начелника штаба 8. Армијског корпуса у Прагу и унапређен у чин пуковника.

Можда и пре 1903. године, а сигурно од 1907. године, Редл продаје највеће војне тајне, посебно Русији, али и Француској те Србији. Све су то биле потенцијално непријатељске државе Дунавске монархије, савезнице Немачког Царства. У дуговима до гуше до 1907. године, од те године приређује најспектакуларније “друштвене забаве”. Новине су касније писале о раскошним „сексуалним оргијама са изнајмљеним женама“. Што је служило за приватну камуфлажу. Јер, изнад свега, Редлу је био потребан новац да би издржавао свог младог љубавника, прелепог и пара вазда гладног поручника Метерлинга.

Историчари Verena Moritz и Hannes Leidinger недавно су одбацили претпоставку да је руска царска тајна служба уценила Редла његовом хомосексуалношћу – која је тада била кривично дело. Разлог за издају су биле финансијске потешкоће, јер његова генералштабска плата није могла да покрива незасите прохтеве мишићавог Метерлинга, коме је чак у оно време био купио више аутомобила.

“Подао, затворен, концентрисан, савестан, феноменална меморија….слатки, мекани и нежни гласић….више лукав и покварен, него интелигентан и талентован…циник.”, тако је Редла у извештају свом двору описао царски руски војни аташе у Бечу пуковник Митрофан Марченко, који га је заврбовао да ради за њега.

Редл је пао када је из поште у Бечу узео коверту пуну новца руске амбасаде. Писмо је претходно пресрела немачка обавештајна служба. Након што се убио, власти су у његовом стану пронашле не само „одвратне фотографије које нису остављале сумњу у Редлове хомосексуалне везе“, већ и војне тајне материјале, адресе скривалишта, шпијунске инструкције пуковника Марченка и подебље чекове.

Алфред Редл је Русима између осталог предао планове за мобилизацију као и детаљне оперативне планове аустријске војске за наступања ка Русији и Србији, уз извештаје о “ратној опреми тврђава и утврђења”. Укупно је од Русије и остали држава за услуге добио невероватну суму од милион ондашњих аустријских круна.
Након што је врх Аустроугарске армије у почетку учинио све да прикрије случај и сопствене пропусте, због чега се скандал тек разбуктао, Редл је идентификован као идеалан жртвени јарац за катастрофалне пораза трупа Монархије 1914. и 1915. године. Стари цар Franz Joseph od Habsburg-Lorraine је вест о Редлу прокоментарисао кратко: „Дакле, ово је то Ново Доба? И креатуре које оно производи?”

Савремени историчари не следе више овај траг. Руски планови одбране заснивали су се на испорукама Редла из 1909. године, који су међувремену били – веле историчари – значајно промењени. Као и мноштво других информација пуковника Редла. Стога у свом стандардном делу „Први светски рат и крај Хабсбуршке монархије“ историчар Manfried Rauchsteiner долази до закључка да је оно што је било много важније за Редлову активност било то „да је издао људе који су у Русији радили за обавештајне службе Аустрије, што је годинама онемогућавало Беч да добије јасну спознају о стварном стању војске у царској Русији.”

Аутор: Berthold Seewald
Превод: Мирко Вулетић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор