WELT: Britanija zapanjila svet izlaskom iz uglja pa izvukla atomski džoker

Ni jedna zemlja na svetu nije tako efikasna u energetskom zaokretu kao Velika Britanija, što je prouzrokovano specijalnom miksturom struje i toplote i time da je izlazak iz uglja skoro okončan. I tu nastupa poslednja ali odlučujuća karika u mozaiku.

Kratko pred Novu Godinu se i to desilo: oluja “Bella” je Velikoj Britaniji obezbedila rekord: 26. decembra 2020 je po prvi put više od pola električne struje između Cornwalla i škotskog Higland proizvedeno uz pomoć vetrenjača. Po navodima distributera “DRAX” radilo se tačno o 50,67%. Ali činjenica da je Britanija vodeća zemlja u energetskom zaokretu ne počiva samo na tome da je svetski prvak u korištenju energije vetra.

Obnovive energije već godinama na Ostrvu imaju sve bitniju ulogu u miksu energije. Pre svega je ugalj skoro pa u potpunosti napušten: samo u prvoj polovini 2020 je kraljevska vlada za sva vremena zatvorila trećinu svih preostalih termoelektrana.

I to sa impresivnim rezultatom: dok su 2012 fosilna goriva proizvodila još 43% sve struje u Kraljevstvu, danas su to samo 2%. U pogledu korištenja uglja, Britanija spaljuje danas manje te materije nego 1882, kad je prva termoelektrana puštena u rad.

“Velika Britanije je skoro duplo brže oslobodila svoj elektroenergetski sistem od ugljenika nego druge velike ekonomske sile tako što je pošestotručila nosioce obnovivih energija a upotrebu uglja svela na aspolutni minimum”, kaže analiza “Drax Electric Insight”. U roku od jedne decenije je intenzitet ugljenika pao za 58%: sa 450 grama  po kilovat satu električne energije na samo 198 grama.

To je više nego duplo bolji rezultat u odnosu na ostale velike ekonomske sile, koje takođe ostvaruju dobar napredak u redukciji energetskih zagađivača – među njima SAD, Nemačka, Australija i Kina.

“2020 je bila rekordna godina za elektroenergetski sistem Velike Britanije”, kazao je Rob Rome, šef nacionalnih kontrolnih sistema u distributivnoj mreži “National Grid” za Gardian. “Mreža se menja neverovatnom brzinom pošto sve više i više koristimo obnovive izvore energije.”

Trgovina emisijama kao recept za uspeh

Prošlog decembra su vetroparkovi Britanije već realizovali još  jedan rekord u proizvodnji količine struje: 17,3 gigavata. U aprilu je postignut rekord u proizvodnji solarne struje. Između aprila i juna, zbog povoljnih vremenskih prilika, uopšte nije korišten ugalj za proizvodnju struje a u maju je proizvedeno više obnovive energije nego ikad ranije.

Velika Britanija je oduvek bila predvodnik i odavno inspirativno definisala cenu uglja: 2002 je uspostavila prvi sistem trgovine emisijama – koji je postao prototip EU sistema.

Deceniju kasnije uspostavljena je najniža cena za emisije iz elektrana, što je ugalj učinilo skupljim energetskim izvorom u odnosu na ostale. Pripremajući se za Klimatski Sporazum u Parizu kraljevska vlada je naredila totalni izlazak iz korištenja uglja kao izvora struje u toku od deset godina u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.

Gas i dalje igra važnu ulogu

No iako je ugalj skoro posve potisnut, britanska vlada je još daleko od sopstvenog cilja. Fosilna goriva, pre svega gas, igraju i dalje veliku ulogu. Prema podacima mrežnog operatora “National Grid”, na gas je 2020 otpadalo prosečno 36%, što je već 10% manje nego u 2019. Za toplane je gas i dalje od ogromnog značaja u zemlji.

Cilj je jasno postavljen. U leto 2019 je kraljevska vlada zakonom propisala da se do 2050 ima ostvariti  nulta neto emisija fosilnih izvora. Premijer Boris Johnson je u novembru predstavio plan “zelene industrijske revolucije” u 10 tačaka i tom kontekstu najavio da će Britanija postati “Saudijsa Arabija vetra”.

Kapacitet offshore-vetroparkova bi do 2030 trebao da bude učetvorostručen na 40 gigavati – ogromni vetroparkovi na obali Kraljevstva čine već dana skoro polovinu ukupnih kapaciteta. Svako domaćinstvo u Kraljevstvu treba onda biti snabdeveno strujom od vetrova. Solarna i energija vetra trenutno daju 29% miksa elektroenergije. Prošle godine je to bilo 23%.

Problemi sa finansiranjem novih atomskih elektrana

Već danas se 8 od 10 najvećih svetskih offshore-vetroparkova nalazi u britanskim vodama, dva preostala su pred obalama Holandije i Nemačke. Na vrhu liste je park Hornsea, ispred obala Yorkshirea. Proširenje trenutnih kapaciteta sa 1,2 gigavata na 6 gigavata je kraljevska vlada već odobrila. I ispred obala Škotske i Velsa kao i u Kanalu La Mans se već sada vrte na stotine vetroturbina.

Nuklearna energija, oficijelno još jedan od stubova nosača britanskog energetskog miksa, puno manje napreduje od vetroturbina. Prošle godine je proizvedeno 17% energije iz atomskih elektrana, 6% manje nego prošle godine. Veliki deo atomskih centrala građenih u 1960 i 1970-im godinama se nalazi pred zatvaranjem: do 203o na sve tada sagrađene mora biti stavljen katanac.

Planirane investicije za njihovu zamenu napreduju veoma sporo. U septembru je japanski ponuđač “Hitachi” posve povukao iz planova o gradnji nuklearne centrale u  Wylfa Newydd, u Velsu: zbog nedostatka mogućnosti finansiranja. Japanci su odustali i od drugog projekta atomske elektrane u engleskom Oldburyju.

Istraživanja na mini-reaktorima

Trenutno se radi samo na jednoj novoj nuklearnoj elektrani, Hinkley Point, u Somersetu, investicija koncerna EDF iz Francuske uz učešće China General Nuclear (CGN). Kraljevska vlada pregovara sa EDF oko gradnje još jedne nuklearke, u Sizewellu, Sussex. Ali sve više konzervativnih poslanika u britanskom Donjem Domu se protivi ideji da na ovoj nuklearki bude primenjen isti model kooperacije sa Kinezima.

Uprkos ovim preprekama za kraljevsku vladu je atomska energija od centralnog značaja za energetski miks bez emisija. Stoga Kraljevstvo podržava i istraživanja na mini-reaktorima.

Jer, uprkos izgradnji sve više vetroparkova ispred britanske obale: povremeno vetrovi na Ostrvu ne duvaju dovoljno jako da bi Kraljevstvo snabdeli sa dovoljno struje. Tri puta su stoga prošle jeseni morale ipak biti uključene termoelektrane na ugalj, da bi u danima stišanog vetra država obezbedila neophodnu struju. Na tom se problemu intenzivno i radi. U septembru je u Velsu počela gradnja kondenzatora, koji bi od od kraja ove godine trebao da pomogne u izjednačavanju vrhova potražnje u mreži.