• Поглед

Вулканска ерупција која би могла да уништи Америку

12 година ‎ Блиц

Вулкан у националном парку Јелоустоун у Америци темпирана је бомба чија би активација имала фаталне последице не само по Сједињене Државе, већ и по цио свет. Супервулкан, чији се резервоар лаве показао 2,5 пута већим него што се претпостављало, има потенцијал за 2.000 пута снажнију ерупцију од ерупције вулкана Света Хелена који је 1980. у САД однео 57 живота.

Резервоар магме испод Јелоустонске калдере је дуг 88,5, а широк 29 километара, док му дубина износи између пет и 14 километара. То значи да се испод површине налази довољно вулканског материјала за ерупцију која ни по чему не би заостајала за три највеће еупције супервулкана у протеклих 2,1 милиона година.

Претходна ерупција вулкана у Јелоустоуну догодила се, према тврдњама геолога, пре 640.000 година и била је 2.000 пута већа од ерупције Свете Хелене пре 33 године, а према прогнозама неких стручњака, наредна би била слична тој првој, што значи да би у атмосферу избацила толико вулканског материјала да би се он раширио око целе планете.

Вулкан Света Хелена у северозападном делу државе Вашингтон у САД припремао се готово два месеца за ерупцију, а начин на који се она догодила јединствен је у историји ових катастрофа. Тог 18. маја 1980. године, тачно у 8.32 сати, земљотрес магнитуде 5,1 степени по Рихтеровој скали изазвао је бочну експлозију која је претворила северну падину планине у клизиште.

Брзином од 48 километара на сат врели пепео и камење летели су до удаљености од 24 километра. Истовремено, из средине вулкана куљао је облак пепела у облику печурке, до висине од 25 километара. У катастрофи је погинуло 57 људи и више хиљада животиња.

Темпирана бомба може да експлодира сваког часа

Посматрачи који прате кретања изазвана земљотресом испод Јелоустоуна упозоравају да би ерупција калдере могла да се догоди у свако доба.

– То би био догађај глобалних размера – каже Џејми Фарел са Универзитета Јуте, који је у понедељак издао саопштење на ову тему.

Фарел, међутим, наглашава и да нема довољно података да се процени време наредне ерупције, али у Јелоустоуну има довољно инструмената који прате сеизмичку активност, тако да ће научници, каже он, највероватније благовремено знати ако се буде одвијао неки науобичајен процес и ако магма крене ка површини.

Јелоустоунска осматрачница за праћење активности вулкана стање приправности за децембар је оценила као “нормално”, те је овај национални парк, који својим геотермалним изворима, гејзирима и блатним језерима сваке године привлачи милионе посетилаца, у недељу поново отворио врата за зимску сезону.

Званичници националног парка нису желели да коментаришу упозорења која се тичу ерупције, али Фарел тврди да је већа вероватноћа да у Јелоустону дође до великог замљотреса него до ерупције вулкана.

Фарел је своја сазнања прошле недеље изнео пред Америчку унију геофизичара, уз тврдњу да жели да чује мишљење колега, након чега намерава да је објави у некој стручној публикацији.

Професор геологије са Универзитета Бригам Јанг, Ерик Кристенсен, верује да су резултати студије Фарела и његовог колеге Боба Смита са Универзитета у Јути важни за разумевање еволуције великих вулкана попут оног у Јелоустону, и да нам помажу да разумемо такве активне системе, али да “у овом тернутку не треба да бринемо због непосредне опасности од ерупције, већ да прикупљамо све информације које би нас припремиле за случај да она евентуално наступи”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: