Пропуштен је кључни моменат почетком 2021. године када сам скупштинском Одбору за безбједност и одбрану и тадашњем тужилаштву доставио документацију и извјештај о уништавању документације АНБ-а. Појединци су се, међутим, тада више бавили политичким интересима и рушењем Владе него разоткривањем истине, казао је за Вијести некадашњи директор АНБ Дејан Вукшић, сада савјетник предсједника Црне Горе Јакова Милатовића.
Вукшић, који је на челу Агенције за националну безбједност био од 17. децембра 2020. до 5. маја 2022. године, истиче да је у то вријеме постојао велики ентузијазам код савјесних службеника Агенције који су му помогли да разоткрије незаконитости у претходном раду Агенције и без којих не би могао да дође до конкретних доказа који су данас добили епилог на суду у свим кривичним поступцима које је тада процесуирао.
“Данас су ти људи у АНБ маргинализовани и тешко је очекивати да ће се оваквом небригом према њима добити потребне информације које би помогле у истрази о уништавању документације. Али, понављам, када би Влада конкретно стала финансијски и заштитнички, а не само празним политичким причама, према потенцијалним свједоцима који би дали провјерљиве инфомације о свим најтежим непочинствима која оптерећују цијелу државу, онда би се могао учинити крупан корак напријед, а као најважније, за почетак, да породице убијених и сви грађани ЦГ сазнају пуну истину”, објашњава Вукшић.
Дим на Жабљаку
Прича о уништавању документације АНБ актуелизована је након посљедње сједнице Анкетног одбора на којој је прочитана информација АНБ у којој је наведено да се “у АНБ-у на основу расположивог фонда, који обухвата и период бившег ДБ-а, није водио досије у случају Душка Јовановића”, као и да Агенција не посједује документацију о убиству главног уредника “Дана”.
Момчило Лековић, посланик Демократа, је овим поводом затражио да се одговор АНБ-а хитно преиспита кроз додатне парламентарне и тужилачке механизме, да се утврди да ли су нека лица у систему лагала, прикривала доказе или уништила документацију.
Предсједник парламента и посланик Нове српске демократије (НСД) Андрија Мандић је упозорио да ако АНБ нема досије о Јовановићу, и његовом убиству, онда нема ни за друга убиства о којима Анкетни одбор расправља и позвао скупштинско тијело да упита агенцију и о осталим случајевима.
“Страхујем да је материјал о свему томе уништен 2020. године. Штампа је писала да је материјал агенције спаљиван на Жабљаку те године”, истакао је Мандић.
У јануауру 2021. године “Вијестима” је из безбједносних кругова саопштено да постоје докази да су службеници Агенције за националну безбједност уништавали материјал те тајне службе. Саговорник “Вијести” казао је тада да су у питању документа са најповјерљивијим информацијама, која нису пролазила званичне токове.
“У питању су мјере надзора без одлуке суда… Највећи дио материјала је уништен”, казао је извор “Вијести”, наводећи да постоје докази да су службеници Агенције такве податке уништавали на Жабљаку, непосредно послије парламентарних избора 30. августа 2020. године.
Коју недјељу касније, у интервјуу “Вијестима”, Вукшић је са позиције директора АНБ практично потврдио писање нашег листа.
“У Агенцији за националну безбједност раде службеници који су самостални у своме раду и за свој рад лично одговорни. Међутим, службеници поступају по инструкцијама директора агенције и по његовом налогу за рад. Тако да за све незаконитости које се утврде да су учињене по налогу директора исти треба за то да сноси пуну одоговорност и да објасни мотиве давања таквих налога. У конкретном случају посједујем доказе који указују на основу чијег налога је поступано у радњама које оцјењујем као незаконите”, рекао је Вукшић крајем јануара 2021. године.
Вријеме недодирљивих појединаца
Данас Вукшић каже да је дошао до информација и доказа да је дио документације уништен и ту прије свега мисли на документацију која је прибављена незаконитим путем.
“Спровео сам детаљну истрагу и прикупио доказе који потврђују ту чињеницу о чему сам тада обавијестио скупштински Одбор за безбједност и одбрану и тадашње тужилаштво. О томе су сачињене бројне службене забиљешке одређених службеника Агенције које се су саставни дио документације АНБ-а”, објашњава Дејан Вукшић.
Бивши директор АНБ истиче да, прије свега, треба разграничити двије врсте докумената – она која су настала као резултат прибављања информација законитим путем и она које су настала као посљедица прибављања информација незаконитим путем.
“Сигуран сам да је уништена, или се покушала уништити, сва документација настала као посљедица прибављања информација незаконитим путем, а што је оно што нас посебно занима, али за тај дио обично не остаје траг у унутрашњој хијерархији АНБ-а, што је и логично јер не постоји званично одлука Врховног суда, налог директора… Што се тиче уништавања званичних докумената, тешко је то урадити а да не остане неки траг, али понављам, овдје треба ставити акценат на документацију која је прибављена незаконитим путем, а гдје су била ангажована лица која су представљала “службу у служби” и гдје није постојала званична писмена одлука директора”, наглашава Вукшић.
Он додаје да је као тадашњи руководилац Агенције вршио истрагу незаконитих радњи из претходног периода.
“Увидио сам да су се поједина лица толико бахато понашала да су за собом чак и остављала званичне трагове за радње које су предузимали незаконито. На примјер, појединци су знали да сачине путни налог за радње које су биле незаконите и предузимане без званичног одобрења, а то су урадили да би могли да наплате дневнице од државе, иако су биле у питању незаконите радње. То само говори колико су се појединци у то вријеме осјећали недодирљивим у свему што су радили”, казао је Дејан Вукшић.
Кључно преузимање архиве СДБ
“Када је ријеч о документацији која се односи на Душка Јовановића, не заборавимо да је убијен 2004. године, а да је АНБ основана годину касније када је Агенција преузела и архиву бившег СДБ МУП-а ЦГ која тада није адекватно ни задужена ни пописана. По мени, то је био моменат да се уништи све што су тадашњи моћници сматрали за потребним, а када је у питању документација везана за непочинства која су се десила прије 2005. године”, казао је Вукшић, преносе Вијести.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ствари су једноставне ко нема папире за станове,зграде и истрагом се утврди да су непотпуни да држава конфискује, па опет ако искрсну какви докази нека бандити доказују а не држава. .Ко је убијао имају свједоци и скривена документа ,па судити по томе.Нема овдје ништа компликовано.Само нека судови раде.