• Насловна
• Топ 0

Вуксановић и Растодер: Наставак коалиције предака у новом руху

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Илустрација

Умјесто дијалога, новинар С. Растодер и политичар Адријан Вуксановић у интервјуу објављеном на порталу Стандард представили су синхронизовани идеолошки наступ против свега што у савременој Црној Гори носи српски или православни предзнак. Њихов заједнички јавни иступ неодољиво подсјећа на коалицију историјских претходника — оних који су у прошлости уједињено дјеловали у покушајима однарођивања и дерусификације Црне Горе.

Интервју открива готово усаглашене ставове једног новинара и једног политичара, а разоткрива и дубоку нетрпељивост према најбројнијем дијелу црногорског друштва. Теме попут „клерикализације“, „ревизионизма“ и „четништва“ употребљене су не као поводи за анализу, него као етикете и пресуде.

Тако Растодер без устезања у питању назива предсједника Скупштине Андрију Мандића „четничким војводом“, што Вуксановић прихвата без и најмањег отпора или дистанце. И не само то — он додатно оптужује Мандића и актуелну власт за наводно „ремећење односа са Загребом“ због усвајања резолуције о Јасеновцу.

„Хрватска је спустила рампу за нека поглавља ЦГ због усвајања Резолуције о Јасеновцу. Да ли ће нам Хрватска ‘опростити’ скретање у ревизионизам који предводи четнички војвода и предсједник Скупштине Андрија Мандић?“ – пита Растодер.

„Република Хрватска се и сада залаже за наше чланство у Европску унију, јасно показујући шта у понашању власти у Црној Гори није европско…“ – одговара Вуксановић.

Од новинарског интервјуа до идеолошке пресуде свима који не мисле као они

У другом дијелу разговора, новинар пита саговорника колико се „хрватско срце осјећа лагодно у оваквој клерикализованој држави“, а Вуксановић, уместо да демантује предрасуду, наставља истим тоном:

„Неће нас поколебати медијски иступи пропалих духовности оптерећени комплексима и фрустрацијама који нас желе свести на ‘пројекат’.“

Ко су „пропале духовности“? Српски митрополити? Обични вјерници? Људи који се не слажу са глобалистичким поимањем црногорске државности?

Посебну тежину има и коментар у коме Вуксановић оптужује Српску православну цркву да је дио „прљаве работе“ и „контаминације вјерног народа“:

„Глорификацијом доказаних злочинаца из II свјетског рата […] у ту прљаву работу укључили су се и службени представници метафизике у Црној Гори, па је вјерни народ изложен додатној контаминацији.“

Изрази попут „контаминација“, „прљава работа“, „пропале духовности“ и „четнички војвода“ не припадају рјечнику у демократском друштву, а камоли у интервјуу у којем учествују један јавни званичник и један представник медија.

Ипак, највише забрињава дух разговора — исти онај који је у различитим историјским раздобљима пријетњом, изолацијом и ревизијом идентитета покушавао да из Црне Горе истисне све што је српско и православно.

Када се данас са истог фронта, у новом формату, поново чују старе оптужбе и исте амбиције, треба поставити јасно питање: да ли се под плаштом борбе за „европску“ Црну Гору покреће нови талас дискриминације и негирања идентитетског права највећег дијела њених грађана?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: