ИН4С

ИН4С портал

Вуковар : Сећање на убијену српску децу и цивиле

1 min read
Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.

Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.

Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине.

Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када је реч о Вуковару. Јавним дискурсом о српским жртвама открило би се да у Вуковару није било речи ни о каквој „великосрпској агресији“ већ грађанском сукобу између две завађене стране. Такође, постало би сасвим јасно да хрватски војници нису само „храбри бранитељи“ како их хрватска елита представља, већ да међу њима има и ратних злочинаца који су убијали децу, жене и старце.

Тог 16. новембра припадници Збора Народне Гарде на свиреп начин су упали у породичну кућу у улици Николе Демоње 72 и масакрирали целу породицу Чечавац: оца Мирослава (25), мајку Слађану (20) и сина Горана који је имао само годину дана. Са њима у кући су убијене и њихове комшије које су се код њих привремено сакриле. То су Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен десетогодишњи син Бранимир Милошевић. Сви су убијени ватреним оружјем.

Извор: intermagazin.rs

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Вуковар : Сећање на убијену српску децу и цивиле

  1. Др Весна Босанац је вршила експерименте над заробљеним Србима и нико је није прозвао. А шта је са Доброславом Парагом и његовим злочинима?

  2. Мислим да не прође дан, а да се у хрватском тиску или на некој од њихових тв постаја не пише и не говори о домољубима и бранитељима. Изгледа да је то код њих незавршена прича. Ни у ФНРЈ, ни у СФРЈ се није толико причало и говорило о НОБ и партизанима. Интересантна је једна ствар (историјски): гледајући по бившим југословенским републикама, најагилније за растурање Југославије су биле оне републике које су доста добиле (и имале) у тој Југославији (Словенија, Хрватска, БиХ, па и Маћедонија), а најагилније за очување су биле оне које су стварањем Југославије изгубиле своје државне творевине (Црна Гора и Србија).

  3. …“Херта Милер је Немица и држи до тога, а никако се не би рекло да јој баш до тога није стало. А ви сте рођени овде, у Србији. Зашто мрзите свој народ?…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/srbi-koji-bi-voleli-da-su-nemci/

    https://stanjestvari.com/2017/11/16/kolaric-na-djubristu-istorije/#more-42454

    …“Пракса конструисања идентитета је колонијална и у основи је срж колонијализма: док колонизатор своју жртву непрестано подсећа да је идентитет пуки конструкт, истовремено предано ради на конструкцији идентитета, па и традиционално схваћених (етничких, националних, регионалних, језичких, религијских), а који су у складу са његовим често и не нарочито дугорочним политичким економским или идеолошким интересима.

    Такође, данас се догађају промене на нивоу дубљем од идеолошког, дакле на културно-цивилизацијском нивоу, а то питања идентитета ставља на дубље и шире основе. Кад нас питају „ко смо?“ све мање је довољно одговорити на нивоу националне или чак религијске припадности…“

    https://twitter.com/seriousstrange/status/661267600207388673
    #

  4. И католици цивили су ту страдали јер их је Туђман у аутобусима из Опатије вратио назад,да гину и да имају пропаганду о томе је говорила Весна Рудан. То је у тзв.Хр табу тема.

  5. Па наравно да масја и остале усташе ћуте.Чим је ријеч о злочинима над Србима ликују. И оштре каме за идући пут…али идећег пута неће бити….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *