Вукићевић: Пацијенти и даље приморани да иду у приватне амбуланте
1 min readУ задње три године црногорски здравствени систем, нажалост, убједљиво држи посљедње мјесто на листи 35 европских здравствених система. Иако земља са малим бројем становника у којој се реформе брзо и лако могу реализовати наш здравствени систем остаје хронични болесник који није „покривен“ адекватном терапијом, саопштила је посланица ДЕМОС-а Анка Вукићевић.
„Реформе којима је обећавано побољшање квалитета здравствених услуга, пракса је показала, нијесу дале резултат па се поставља питање да ли су реформе биле добро планиране или нијесу реализоване. Што год да је, до сада нико није сносио одговорност ни због дуготрајних чекања, ни због скраћења листе љекова који се могу добити о трошку Фонда, нити због недостатка здравствених радника у појединим службама због чега се праве велике гужве а прегледи трају прекратко да би се могли назвати квалитетном здравственом услугом,“ напоменула је Вукићевић.
Она наглашава да је три мјесеца након увођења електронског заказивања специјалистичких прегледа Министарство здравља урадило анализу која је показала да је 37% упута остало неискоришћено.
„И опет сав терет пада на здравствене раднике и пацијенте,“ истиче посланица ДЕМОС-а и додаје:
„Пацијентима је замјерено јер нијесу отказали термин за преглед на којем се нијесу појавили. Поставља се питање да ли су одговорни они због којих су тих 8000 пацијената који су због чекања на преглед у Клиничком центру, које је неприхватљиво дуго, често и дуже од обећаног максимума од 30 дана принудили да прегледе обаве у приватним амбулантама излажући и себе и своју породицу додатним трошковима.“
Одговорност на онима који су креирали систем а не пацијената
„‘Под лупом’ је и 11 љекара који су дневно писали по 70 упута љекару специјалисти. На примарном нивоу здравствене заштите 80% здравствених проблема требало би бити ријешено. За то је осим знања, које се подразумијева, неопходно обезбиједити и довољан број љекара који ће имати времена да пруже услугу којом ће пацијенти бити задовољни. То потврђује и чињеница да је највећи број неискоришћених упута у интернистичкој, неуролошкој и ортопедској амбулати, управо тамо гдје је и дефицит специјалистичког кадра већи од 100%,“ нагласила је Вукићевић и истакла:
„Да је систем добро организован имао би јасну евиденцију колико је пацијената упуте искористило у приватним амбулантама и са резултатима се вратило изабраном љекару који има могућност да откаже преглед који је већ обављен и ослободи термин за неког другог пацијента. Одговорност је дакле, на онима који креирају и спроводе систем и који своје грешке покушавају пребацити на ‘савјест’ незадовољног пацијента.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: