Вукићевић: Милова србофобија због наредног пописа становништва

Бошко Вукићевић
Пише: Бошко Вукићевић
Данашња Скупштина заиста има све одлике Петровданске, за коју знамо како се окончала; и данас је, као и у вријеме Петровданске скупштине, Монтенегро под контролом западних центара моћи, а његови властодршци процват државе наново виде у спровођењу антисрпских политика.
Резолуција којом ће се клептократе супротставити вољи предака исказаној прије 100 година на Великој скупштини српског народа у Црној Гори, у суштини је показатељ њиховог страха. У овом непрестаном војевању са прецима и са историјом, које само по себи често бива и комично, режимлије знају да не могу достићи жељени резултат. Уколико вољу прађедова прогласиш издајничком, а она је тада обухватала 95% становништва Црне Горе – тиме најбоље говориш о самом себи, ко си и шта си. Осим тога, преци побјеђују јер је њихова одлука била плебисцитарног карактера, док је власт за сопствену резолуцију једва склепала некакву већину, у ионако нелегитимном Парламенту, тј. произашлом након покрадених избора.
Међутим, оно што карактерише режимске политике уочи великог јубилеја ослобођења и уједињења, јесте њихова незапамћена агресивност и безобзирност.
Неко би помислио: након брутално покраденог референдума, увођења антисрпских симбола, језиве дискриминације српске популације при запошљавању, прогона ћирилице и српског језика, сврставања против Русије, итд итд… – можда клептократе направе малу паузу и омогуће другој страни да макар на тренутак „продише“?
Ништа од тога: другој страни се не дозвољава ни дјелић кисеоника; људима се негира и право да прослављају значајне догађаје из своје прошлости. Најављују се забране, протестне шетње шовиниста, резолуције у парламенту… Рекло би се да апартхејдске политике режима добијају на интензитету. Управо зато, понављам: читава та неприродна агресивност, сав тај охоли безобразлук, проистичу из стања једног великог страха. Јер, апартхејд је сам по себи терор мањине над већином, а они се боје да ускоро неће моћи да сакрију чињеницу да су мањина, и да ће се њихова власт срушити као кула од карата.
Управо је поменута бојазан разлог паничне режимске кампање пред наредни попис становништва. Већ су почели да купују или уцјењују читаве породице како би се оне другачије национално изјасниле на наредном попису. А њихова паника произилази из анализе резултата претходног пописа.
Svaki Pravoslavac koji se na sledecem popisu upise kao Crnogorac po nacionalnoj osnovi ili ne daj boze upise da se koristi tzv.crnogorskim jezikom radi direktno protiv sebe i svoje djece to da bude jasno narocito ovim Crnogorcima koji znaju da su Crnogorci Srbi al se ipak upisuju kao crnogorci i na taj nacin direktno pomazu ovom talogu od montenegrina….
ЦГ је капитулирала 1916-е пред Аустроугорском,а 2018-е пред НАТО савезом.На окупираној територији не постоје слободни избори јер на њој по дефиницији нема слободних људи .Хоће рећи да уколико је у најповољнијем сплету околности и могућа промјена гарнитуре на власти оно није могућа промјена државне политике која се доминантно креира и подржава споља.Поготово не,ако се у пострежимском периоду компромисима желе (о)чувати мир и стабилност.Напросто,то није могуће.Трагично је што ће Срби у НДЦГ морати да сачекају резултате пописа да би их се опозициони стручњаци за ратове кланова сјетили (не мисли се на аутора).
Ако их се сјете.
Срби,свога посла