Вукчевић за ИН4С: Преко руског језика упознали смо америчку књижевност

Радојка Вукчевић, добитница награде „Најбољи издавач из дијаспоре у 2018. години“ за књигу „Историја америчке књижевности“, на Сајму књига у Београду, казала је за портал ИН4С да су руска и америчка књижевности увијек биле значајно присутне на простору Црне Горе

Вукчевић је била први предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Друштво чланова у Црној Гори основано је 2010. године и Ви сте били први предсједник те институције. Да ли нам можете рећи каква је тада била атмосфера у Црној Гори, када је Друштво основано и да ли постоје велике разлике у односу на данашњи рад Матице?

-Тренутак када се оснивала Матица српска у Црној Гори није био повољан политички тренутак за један тако велики подухват, који је, заиста, био више него неопходан у демократском друштву, ако желимо тако да га развијамо. Ја сам то радо прихватила, зато што сам се васпитавала не само на траговима источне цивилизације, источних система, комунизма итд. него и западних. То мислим на оне најбоље стране америчке демократије, америчког система који веома добро познајем. Дакле, кренула сам са великим ентузијазном са људима који су тада, са пуно љубави, уложили и заложили пуно тога и свој лични интегритет, снагу, енергију, интелект да би кренули са оснивањем Матице. Нека то опет буде огранак Матице српске, иако се ,ипак, зовемо Друштво, опет су тада биле неке правне зачкољице.

То је једно развијено друштво, једна развијена Матица која окупља Србе у Црној Гори и која дефинише културни простор. Оно што са поносом могу да кажем и за људе који су и после мене преузели једну такву почасну и одговорну обавезу, уз све оне који су обављали, као што је Радомир Радевић и други, много тога су урадили да Матица функционише као једна развијена културна институција. Сада са поносом могу да кажем да је Матица један од најугледнијих културних простора у Црној Гори. Мјесто на коме се чују разноврсни, али веома интелегентни гласови. Гласови од високе књижевне вриједности, не само из Црне Горе него из региона, али и из иностранства. Оно што смо започели са зебњом да ли ћемо успјети, данас је нешто на шта можемо бити поносни.

Колико се америчка књижевност чита код нас, да ли се може рећи да руска књижевност „преовладава“?

-Доста је тешко то измјерити. Знате да су професори увијек суздржани када је у питању давање било каквих изјава које нијесу засноване на истраживању. Оно што знам јесте да постоји једна традиција крајње позитивног односа и љубави према руској књижевности и руским ауторима, што је и потпуно природно, с обзиром на разне историјске моменте нама је руски језик био језик посредник у сазнавању многих извора који потичу из других свјетских књижевности.

Ми смо, преко руског језика, долазили до текстова од Индије преко Азије, Европе, Америке итд. Занимљиво је да је први превод Едгара Алана Поа објављен у Грлици 1930. године, значи дошло нам је стигло путо тога преко руског језика. То је врло импресивно за сваког кога занима књижевност да до 50-тих година прошлог вијека да прати рецепцију свјетске књижевности у Црној Гори. Дакле имамо врло високу рецепцију до 50-тих година 20. вијека страних књижевности преко руског језика.

Од када почиње веће интересовање за америчку књижевност код нас?

-Од 1950. ми имамо полако све јаче присуство англоамеричке и америчке поготово и због одређених политичких прилика врло високу рецепцију популарности оне линије у америчкој књижевности (пошто тамо увијек имамо двије линије), ону експерименталну и социјалреалистичку дјела у које описују и ону другу страну америчке живота, дакле не постоји идеалан друштвени поредак и ако је Америка грађена као идеална утопијска, као Нови Јерусалим, међутим ствари су се развијале наравно и онако како су историјске околности то омугућавале.

Због тога су одређени амерички писци не само у Црној Гори него у Југославији имали јако високу рецептију, то мислим на Стајнбека и његове „Мишеве и људе“, онда Марк Твејн, Хемингвеј је био и остао још увијек читан и популаран писац, Фокнер. Од пјесника наравно мисли да нема студента који са великом радошћу не чита Едгар Алан Поа и Битмана. Занимљиво је оно што могу да тврдим јесте да савремена америчка књижевност је једна од најјачих књижевности на свијету будући да се Америка формирала као мултикултурална земља и у којој многи гласови долазе из других крајева, али су опет дио америчке књижевности. Тако да се данас веома читају амерички савремени писци, чак више него у неким периодима уназад као што су Тони Морисон, Дон Делило и тако редом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: