Вукадиновић: Црногорска независност је НАТО пројекат (ВИДЕО)

На скупу под називом „Посљедице разбијања заједничке државе Србије и Црне Горе“, који је поводом десетогодишњице референдумске крађе и проглашења независности Црне Горе организовао Институт за српску културу говорио је Ђорђе Вукадиновић. Он је разматрао геолополитичке последице црногорске независности истакнувши да она има геополитичке последице не само за Србе већ и шири регион.

Вукадиновић је истакао да је црногорска независност један догађај од озбиљног геополитичког значаја који превазилази регион и свакако један од најзначајнијих догађаја за регион али са зрачењем и са неким импликацијама које чак превазилазе и тај регионски значај. „Те последице су наравно везане и за Србе, српски народ и државу али су и шире“, напоменуо је он.

Најочигледнија геополитичка последица, не по важности већ по очигледности је што је Србија остала без мора, истакао је Вукадиновић.

„Вишевековни сан и тежња српске елите и државе изласку на море је са независношћу Црне Горе барем привремено стављена ад акта. Србија је постала географски и стратешки изолована у унутрашњости Балкана и то је догађај који је важан и који има и шире последице не само са становништва српског народа и државе“, напоменуо је Вукадиновић.

Он је истакао да је овим Црна Гора остала без свог српског етничког и геополитичког залеђа и једним комплексним али провидним политичким културним чак и демократским инжињерингом пребачена из свог вековног источног, православног круга у западну сферу утицаја и евро-атлантски круг.

Тај круг је геополитички, културни, религијски и то је врло важна промјена чак „када меримо мало добљим историским секвенцама време а не само овим нашим годинама и изборним циклусима“.

„С тим у вези Срби су постали национална мањина у Црној Гори и ако то они не прихватају али, дефакто гледано они то јесу у црногорској држави, и то не било каква испрогоњена национална мањина већ национална мањина чији се статус може поредити само са статусом Руса, односно руског народа у овим прибалтичким републикама“, истакао је Вукадиновић.

Он је ипак нагласио, да у потенцији до тога неће доћи.

„Могли би се ту помињати и неки афрички примери и статуси афричких етничких заједница, као Туца у Руанди… надамо се да ће то остати сликовита асоцијација да то неће бити наша реалност али да има спремних и склоних оних у Црној Гори и окружењу да управо такав постане статус српске мањине у Црној Гори – у то нема никакве сумње“, нагласио је он.

Вукадиновић је казао да се управо ту види види сва глупост и лицимерје а често има и једног и другог, наводећи примјер када се у Србији прије десет година говорило да грађани не треба да се плаше црногорског референдума нити независности јер ће то бити још једна српска држава. Тада се, наводи Вукадиновић, говорило „да ћемо сарађивати, па имати још један глас више у УН, и уопште у регионалним споровима имаћемо најближе“.

„‘Ми смо браћа’ – таквим порукама је режим, његови јатаци или јаничари, назовимо то како хоћете, у Србији, у Београду слао умирујуће поруке српским патриотама и националистима. Неки су то радили из уверења а већина је радила по налогу оних који су их финансирали одавде из Подгорице“, нагласио је Вукадиновић.

Он је напоменио да се обрати пажња на једну посебно малигну групацију која је и даље жива и присутна и овдје у Подгорици: на личности из Београда.

„То су две врсте људи, они су пријатељи црногорске државности и независности и они су овде врло активни, а постоји и друга групација која је на истом платном списку а која није толико очигледа а то су велики „српски“ националисти који су сво време служили и финансирани од режима Ђукановића да пљују по Милу, Црној Гори и Црногорцима, и да сеју једну идеологију србијанства која би требала да изазове ту врсту одијума према свему српском у Црној Гори и према Црној Гори уопште не само као држави и пројекту Монтенегра него уопште Црногорцима и у Београду и онима који се изјашњавају као Срби у Црној Гори.

Пљујући по Ђукановићу они су одрађивали велики посао за њега и за тадашњи и нажалост садашњи режим“, напоменуо је Вукадиновић.

Он је примијетио да се посљедице тог сјемена, генерализованог анти-црногорства у Србији и Београду се осјећају.

„Режим у Подогрици је издашно преносио такве анти-црногорске испаде подижући анти-српску атмосферу и расположење у својим медијима и јавности пред референдум, а узград то раде и касније“, напоменуо је Вукадиновић.

Он је такође истакао да врло важна посљедица, сада већ и ширег значаја, црногорске независности јесте да је она послужила као увертира за независност тзв. Косова.

„То је јасно и очигледно“, нагласио је Вукадиновић. „Разбијање заједничке државе је у великој мери олакшало и било је део ширег и регионалног пројекта независног Косова а вероватно и овог обједињавања албанског народа широм Балкана а за рачун САД – главног спонзора Албаније и Албанаца у региону“.

Он се осврнуо на Резолуцију 1244 и истакао да иако је правна наследница СРЈ остала Србија, ипак, разбијањем Црне Горе десило се извлачење једне цигле у правој аргументацији Србије и њеној правној борби за одбрану КиМ у саставу државе.

Он је нагласио да је никада довољно наглашена посљедица независности Црне Горе увлачење у НАТО не само саме Црне Горе већ и читавог региона.

„Црногорска независност од самог почетка је имала ту основу, и примарни аспект те широке међународне подршке црногорској независности била идеја заправо увлачење читавог региона у НАТО“, нагласио је Вукадиновић. Циљ је такође и тјерање Русије са топлих мора као и „стара вековна опсесија и пројекат утицајних геополитичких центара у свету и на западу“.

Он се осврнуо и на проблематичну улогу коју је одиграла Русија, и која не смије бити занемарена, заборављена нити амнестирана.

„Разумевање које имамо и треба да имам за нашу руску браћу, улога званичне Москве а посебно оне незваничне или полу-званичне, сиве Москве, и њихових кругова у процесу осамостаљивања Црне Горе била је велика и срамна, и била је катастрофална и са становништва руских националних и државних интереса“, истакао је он. 

Вукадиновић је рекао да се последице такве политике виде тек сада, а чега су „неки од нас свесни од почетка“, и истакао да то треба увек отворено рећи и наглашавати: „и то управо и ми сами међу собом и пред нашим руским пријатељима тим пре што они како су прави пријатељи сада сами схватају и признају“.

„Прошле године када је Црна Гора увела санкције Москви ја сам био фасциниран изненађеношћу мојих руских саговорника и то не било каквих него компетентних саговорника који су били просто збланути чињеницом да Црна Гора уводи санкције Русији.

Сви ми овде, и они иоле упућени и заинтересовани грађани, нису имали никаквих дилема да ће тих санкција бити, међутим, озбиљни Руси и политички кругови јесу били изненађени. На једној трибини чак, где су били важни званичници и експерти за Балкан и Русију, били су изненађени и тешким речима су се били острвили на Мила Ђукановића и црногорски режим, али рекао бих, авај касно“.

Он је напоменуо да смо ми као народ иначе склони идеализацији Русије у разним смисловима и то је логично и разумљиво али једна лоша страна тога је то што тешко схватамо и прихватамо да Русија нешто не може или не зна. „И онда то понекад произведе контраефекат и помислимо да они то знају а имају неке задње намере и планове.“

„Могуће је да је било неких планова и намера када је реч о црногорској државности али мислим да је ту била реч о једној доста провидној и доста прљавој више финансијској него дипломатској или политичкој игри, и да су ту неки центри одавде просто лобирали и финансирали неке тамо средњег ранга дипломате и кругове аналитичке да би створили атмосферу наклоњености према пројекту црногорске државности“, напоменуо је Вукадиновић.

Он сматра да је Русија сада свакако увидјела ту грешку и да чини колико може да се та грешка исправи, али према његовом мишљењу то је помало касно иако се надамо.

„Има она руска пословица што каже да Руси споро прежу али онда брзо јашу када крену. Видећемо последњи став у вези с тим геополитичким последицама, видећемо шта ће од тога бити“, казао је он.

Он је ипак напоменуо да своју процјену завршава оптимистично.

„Дакле, како би се могао обрнути, како би могао доведен у питање а поготово овај пројекат натоизације Црне Горе као корак ка натоизацији Србије, тај пројект је увелико у току?

Има неких индиција са неизвесним епилогом да у овом тренутку трају озбиљни живи напори, контакти Москве и Вашингтона око тражења неког компромиса пре свега у вези са Сиријом. Ако би ту дошло до компромиса у последњим месецима Обамине администрације, а и он има интереса да заврши свој други мандат као неко ко је постигао споразум одржив са Москвом, мислим да ће прва колатерална али важна жртва бити управо црногорски режим а узгред и његог брат, побратим – режим у Србији.

Ако до тог споразума не буде, ако се буде ишло ка заоштравању, што је реалнија прогноза и процена, онда плашим се да нема зиме нити за режим у Подгорици нити у Београду.

Али знају они то је једна мала и охрабрујућа промена, добро они знају и на истоку и на западу са чим имају посла – у то сам уверен, са чим имају посла у Подгорици па и у Београду. али који из својих разлога у том геополитичком надметању процењују да им је то најмање зло, барем западу. Америка је у овом тренутку још увек главни фактор на Балкану, па онда подржавају тај режим па и његовог наследника и његов пипак у Београду“, казао је он.

Вукадиновић је закључио да ако би на том глобалном геополитичком нивоу дошло до неке не – идиле али макар до приближавања привременог компромиса онда неће дуго потрајати режим у Подгорици а ни онај у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: