Вук Драшковић написао „Исусове мемоаре“

Роман „Исусови мемоари“ (Лагуна) књижевника и политичара Вука Драшковића наћи ће се у продаји од четвртка, 5. марта.

Роман говори о времену када се нико није осећао сигурним, када су сви били принуђени да се преиспитују, опредељују и размишљају о питањима ширим од свакодневне личне и породичне егзистенције. Драшковић изузетно дочарава атмосферу у којој буја страх, умножавају се фрустрације, израњају сећања на прошлост и трауматична историјска искуства, старе поделе и омразе, осветничке идеје и амбиције. Појединци осећају различите пориве, од жеље да побегну од свега до потребе да се групишу и делају.

Хроми фоторепортер Вељко Вујовић, коме је надимак Ћопави Исус, камером и пером сведочи о смрти Југославије, о старим и новим мржњама, новим злочинима и злочинцима. У новом роману Вука Драшковића поједини описи грађанског рата 90-их година прошлог века, Београда у време таласа демонстрација, Вељковог завичаја и породице у Херцеговини, закулисних игара иза којих се крију недодирљиви богови рата – спадају у антологијске странице новије српске прозе.

„Зло је било јаче од Исуса из овог мог романа. Због тога и не могу да се књизи радујем. И Њу, знам, чека распеће. Презир и бес слепих за наше зло и грехове у недавном братоубијању, кад није убијена само Југославија. Лакше ми је било писати ’Нож’, јер су српски Југовићи невине жртве, а невина жртва је и тужилац и судија. Пола века касније, нож је у рукама Срба, а невине жртве су из муслиманске Доње Чемернице. Југовићи су ми наредили да подигнем оптужницу, у њихово име“, рекао је Вук Драшковић поводом изласка романа.

„Исусови мемоари“ садрже дванаест поглавља у којима аутор користи различите приповедне стратегије, различите ритмове реченице, подједнако и екавицу и ијекавицу. Иако Вук Драшковић заправо приповеда о томе колико су обичним људима невоља и трагедија у различитим временима нанели идеолошки сукоби и хушкачке политике било ког предзнака, мало је оних који нису огрезли у искључивости и стереотипима тих подела, чак и када се за њих изгубе историјски и ини разлози.

Ово је својеврсни наставак Драшковићевог култног романа „Нож“, али је према мишљењу књижевнице Љиљане Шоп и први роман ни на чијој страни. „Овако књижевно уверљивог и потресног антиратног романа нема у новијој српској књижевности. Две деценије од рата деведесетих појављује се први роман ни на чијој страни у националном и идеолошком смислу, драма јединке која поприма размере античке трагедије.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: