Вучинић: Милова фамилија се богати на грбачи Никшића

Никшићка привреда је систематски уништавана, како би уски круг људи стекао енормно богатство, оцијенио је у разговору за „Слободу“ лидер Радничке партије и некадашњи синдикални вођа Јанко Вучинић.

Он је нагласио да је Жељезара одмах након приватизације ушла у проблеме.

– Пошто је бивша Југославија пропала, самим тим је Жељезара остала без великог тржишта, било је нормално да се прилагоди новонасталим условима и да се приватизује, али не и опљачка, како је урађено. Пљачку су вршили и они који су управљали предузећем и они који су надгледали процес приватизацијe – казао је Вучинић.

Он је нагласио да су кадрови ДПС-а уништили, не само Жељезару, него и цјелокупну привреду Никшића.

– Директори су након реструктурирања почели да пљачкају Жељезару. Међу најодговорнијима је некадашњи директор Војин Ђукановић, који је, на примјер у времену санкција, када је тона бетонског жељеза била 800 њемачких марака, радницима давао плате од пет марака. Јасно је гдје је ишао остатак новца. Одговорно тврдим да је Ђукановић први почео са пљачком Жељезаре, да би исту ту пљачку наставили остали кадрови ДПС-а који су управљали предузећем, а касније и такозвани страни инвеститори, Шамиз, Лебезон. Жељезару је коначно докрајчио дуо – професор Радомир Вукчевић и Ана Ђукановић, послије којих је предузеће отишло у стечај – нагласио је Вучинић.

Он је подсјетио на то да су радници и Синдикат успјели да се изборе да већина добије пензију, отпремнине и ревизију бенефицираног радног стажа.

– Ми као Синдикат нијесмо чекали да нам други одређују судбину, већ смо излазили на улицу и борили се. У једном тренутку смо ушли у просторије управе када је Жељезаром управљао Џејкобсон и практично их истјерали из фирме. Наша синдикална борба је допринијела да ових 250 радника који су остали у Жељезари добију уговоре за стално, а фабрика настави са радом. Међутим, Влада је направила договор о продаји Жељезаре са Тосјали групом и испоставило се да је у питању била превара и да је предузеће, седам година након продаје у тешкој ситуацији, готово пред гашењем – нагласио је он.

Подсјетио је да су Турци приликом преузимања фабрике обећали повећање производње на 400 хиљада тона, 35 милиона улагања, годишњи профит од 500 милиона и 550 радних мјеста, али да је све остало на обећањима.

Нагласио је и да је само пећ за Жељезару у Турској плаћена 33 милиона, а да је комплетна фабрика продата за 15 милиона евра.

– Моје је мишљење да су садашњи власници Жељезаре, или неспособни или перу паре, а мислим да је у питању ово друго и да се ради о класичном криминалу, уз аминовање власти – навео је он.

Вучинић је истакао и да су Руднике боксита девастирали кадрови ДПС-а, а међу првима садашњи градоначелник Никшића Веселин Грбовић, за вријеме чијег управљања је почео суноврат рудника.

– Садашњи власник рудника је Веселин Пејовић, мада ја сумњам да је он стварни власник и прије бих рекао да су стварни власници Ацо и Мило Ђукановић, уз чије аминовање Пејовић извлачи екстра профит, при чему је улагање у фирму нула. Пејовић је добио концесију на копу Заград на 10 година. Ископавање руде завршио је за двије године, тако да се јасно види да је у питању екстра профит који се слива у његове и џепове браће Ђукановић. Ради се о класичним тајкунским пословима – навео је он.

Вучинић је подсјетио да је рудник продат Пејовићу за свега 4,5 милиона, колико је нови власник зарадио само од продаје опреме рудника.

– Пејовић тај новац још није уплатио, а за вријеме од када управља рудником остварио је профит који се мјери десетинама милиона. Он је супротно Закону о рударству на копу Заград експлоатисао и ископавао само најквалитетнију руду, што му је омогућило стварање екстра профита, тако да је тај коп данас затворен и практично нема могућности да се рад на њему обнови. Такође, искоришћавали су јефтину радну снагу, коју би ангажовали подизвођачи. Ти људи су радили и раде практично за дневницу, без икаквих доприноса што је опет кршење Закона о раду. У питању је класична пљачка природних ресурса и ту нема никакве сумње – нагласио је Вучинић.

Са 20 хиљада број радника спао на 600

Вучинић је подсјетио да је у Никшићу некада радило око 20 хиљада радника, а данас је запослено између 500 и 600 радника у производњи.

–  Занимљива тема за неки научни рад из области социологије била би како људи преживаљавају у граду у ком нема производње. Највећи број ради у трговинским фирмама за биједне плате, или су на државном буџету – навео је он истичући да не треба да чуди то што се људи исељавају из града без перспективе.

Нагласио је да на власт у Никшићу морају да дођу одговорни људи, који ће извршити реиндустријализацију, односно оживљавање привреде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: