Вучићеви медијски ,,лупинзи“: Србија није ни Мала Русија ни Мала Америка

Александар Вучић, премијер Србије дао је данас интервју за „Курир“, у којем је покушао демагошки да се одбрани, од својих изјава које је дао прије два дана.

Вучић је прије два дана након коментара амбасадора САД у Београду, Мајкл Кирбија „да САД неће толерисати недостатак осуде Србије на руску политику према Украјини„, изјавио како први он је бар десет пута рекао да „Србија поштује територијални интегритет Украјине, укључујучи и Крим„.

Самом овом изјавом, премијер Србије је „опалио шамар“ Руској Федерацији, којој је Крим припао (вратио се-прим. редакције портала ИН4С), на демокрратски одржаном референдуму са преко 95 одсто гласова за. Ако додамо и да је Русија главна за привредни препород Србије са својим планом ,,Јужног тока„, онда би смо могли да имамо озбиљни дипломатски скандал.

Међутим Вучић је избјегао да одговори на све ово (руку на срце није му овако ни представљено), већ је класично политикантски одговорио “ да Србија није ни Мала Русија, ни Мала Америка“.

На питање о томе, да ли Мајкл Кирби преноси жеље Вашингтона, за тврђи став Србије према Русији, премијер Србије је поново ,,изгубио компас“, па није могао а да у том питању не помене Дуњу Мијатовић (представницу ОЕБС-а, задужену за слободу медија),  која нема никакве везе ни са питањем, а још мање даје смисао одговору. Да би видјели као то изгеда преносимо вам тачно и питање и одговор.

Да ли се из изјаве амбасадора САД Мајкла Кирбија може наслутити да он тражи тврђи став Србије према Русији?

„Не верујем у теорију завере. Кирби је пријатељ Србије и он је својом реакцијом – за разлику од, рецимо, Дуње Мијатовић – показао личну величину, али и величину земље и народа из које долази. То веома поштујем, али ћу сваки пут да одговорим свакоме ко за Србију и у Србији каже нешто што није истинито. То је био разлог зашто сам одговарао госпођи Мијатовић и био сам у праву, јер и данас постављам питање: „Извините, а ко је скидао нешто са сајта Блица?“ И даље нема одговора на то питање, прошли су месеци, а нема тог одговора. А неки други попут Кирбија умели су да кажу извините и покажу своју величину. Као што ни мени није тешко да кажем извините кад погрешим. Није проблем, то могу да ураде јаки и велики људи. Неки други не умеју„.

Затим је уследила стандардна прича са смењивањем бар пет директора јавних предузећа, јер премијер није задовољан њиховим радом.

Једно питање је требало још да се постави српском премијеру, а то би било ,,Како је Мајкл Кирби пријатељ Србије, кад представља земљу која је признала независност тзв. Републике Косово, која је дио територије Србије?„

,,Зашто прво САД не дају подршку и поштовање српском територијалном интегиртету, па онда да причамо о глобалној политици?“ 

Него овај филм, бар у овом мандату нећемо гледати. До тада, пет смијењених директора није ни награда за ,,мис фотогеничности“ за нашу знатижељу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: