Вучић: Запад и даље држи Приштину као мало воде на длану
1 min read
Александар Вучић
Сваки дан одлагања рјешења за Косово и Метохију је стварање услова да једна искра запали цио регион, рекао је предсједник Србије Александар Вучић у интервјуу агенцији Ројтерс.
Вучић каже да и Србија има многобројне црвене линије, али да не жели да их помиње, како не би уништавао шансу за разговоре.
Вучић је изразио увјерење да ће ускоро услиједити нека од њемачко-француских иницијатива.
„Сваки дан одлагања, свака недеља одлагања је стварање услова да једна искра запали цио регион и то морају да знају добро и западне земље које држе Приштину као мало воде на длану„, поручио је Вучић.
Предсједник Србије је рекао да не воли да говори о црвеним линијама, али да их свакако Србија има много, као што их и друга страна има много.
„Нећу да говорим о њима, јер послије тога онемогућавате разговоре. Имамо их много и нијесмо ни близу било каквог споразума. Немамо га ни у нацрту, предлогу. Не постоји ништа у овом тренутку„, објаснио је Вучић.
Вучић је нагласио да неће да урушава шансу за разговор, јер разговори остављају Србе у животу.
Подсјетио је да европска будућност Србије зависи од разговора са Приштином и од тога хоћемо ли моћи једног дана да постигнемо договор.
„Другачије нас нико никада неће пустити у Европу. То људи у Србији треба да знају. Треба да будемо фер и људе не обмањујемо“, поручио је предсједник Вучић.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa Srbija je evropska drzava. A svasta nesto ljudi u Srbiji znaju. Tako da…
Alek je Milov klon. On je najveći lažov u istoriji Srbije. Bolestan i lud.
Cuti lazove vise, i djeca u vrticu znaju da lazes!
Sve albanske platforme i njihovi evropski i američki saveznici ne mogu da nanesu više štete Srbiji nego Vučić. Obuzet mržnjom prema narodu kojim vlada, po svaku cenu namerava da realizuje projekat koji je nazvao „istorijski mir“. Zasad, plan uspešno sprovodi u delo. Utvrđivanju nezavisnosti albanske Republike Kosovo doprineo je više nego Ramuš Haradinaj i Hašim Tači. Srbe sa severa Kosova dao je, kao taoce, svojoj kriminalnoj ekspozituri kojom rukovodi Zvonko Veselinović. Što je još gore, celu Srbiju pokušava da pripremi za konačnu kapitulaciju i trajno odricanje od teritorije koju je nekada nazivao kolevkom srpstva. Posle višegodišnjeg upornog kršenja Ustava države čiji je predsednik, Vučić je zaoštrio kampanju i lično najavio mogućnost zvaničnog priznanja nezavisnog Kosova.
– Ne možemo priznati Kosovo, a da ništa ne dobijemo od druge strane – izjavio je Vučić nedavno u intervjuu italijanskoj agenciji ANSA.
Ako Albanci odobre formiranje zajednice srpskih opština, Vučić će to predstaviti kao dovoljan ustupak za predaju Kosova i Metohije. I, eto „istorijskog mira“, kakav je bio pre 1912. godine.
Bestidni podanički virus, kojim je i sam zaražen, Vučić prenosi na celo društvo. Vodeći naprednjaci citiraju njegov stav o tome da je „Kosovo teret koji Srbija mora da zbaci ako želi da ide evropskim putem“, državni funkcioneri zabranjuju pominjanje Kosova u parlamentu, javnim ustanovama, pa i u školama. Stanislav Stevuljević, direktor osnovne škole „Nikola Tesla“ u Rakovici, nedavno je naterao petoricu đaka da skinu majice s natpisima „Nema predaje“ i „Dogodine u Prizrenu“, kao i jednog koji je obukao majicu s likom Gavrila Principa. Zasmetalo mu je što deca „izazivaju nacionalne tenzije u regionu“, a za Gavrila je, prema tvrdnjama svedoka, rekao da je to „majmun koji je izazvao Prvi svetski rat“. Direktora je podržao ministar prosvete Mladen Šarčević, koji tvrdi da je u školama zabranjeno nošenje odeće s „provokativnim istorijskim aplikacijama“. Zabranjeni su Kosovo i Gavrilo, ali ne i Vučić, koji iz dana u dan obilazi škole, zloupotrebljava decu u svojim propagandnim igrokazima, a dobrodošao je i jurodivi Miša Vacić, koji đacima drži predavanja.
Bez obzira na defetizam, kojim kao stroncijem, truje Srbiju, Vučić zna da nikad neće dobiti podršku za predaju Kosova. Režimski mediji, funkcioneri i poltroni svih vrsta uzalud maltretiraju decu, čak i Vučićev sin, prestolonaslednik Danilo, na fudbalskim utakmicama nosi majicu s porukom „Nema predaje“, diže tri prsta i peva „Kosovo je srce Srbije“.
Koliko god da je jaka kampanja kojom priprema „istorijski mir“, na nju će ostati imuna tiha većina naroda. Kao što je u Vučićevom genomu određeno da iz Bugojna krene na put do Moskve, pa pijan odustane u Doboju, tako je u srpskoj kolektivnoj svesti zabeleženo, što bi rekao Siniša Kovačević, da je svaki Srbin rođen na Kosovu. Uzalud RTS isključuje ton kad neko pominje Kosovo ili skrembluje parole „Nema predaje“, uzalud Pink dovodi istoričare i političke analitičare koji dokazuju da južno od Kopaonika nijedan metar nije srpski… Uzalud Vučić, u društvu Ane Brnabić i Ivice Dačića, ide u Patrijašiju, da patrijarhu Irineju objasni da je neophodno da se Srpska pravoslavna crkva pomiri sa njegovom odlukom da se odrekne Kosova, Pećke patrijaršije, Visokih Dečana i ostalih manastira i crkava, i to baš na 800-tu godišnjicu autokefalnosti.
Sve što je Sveti Sava ostavio u nasleđe Srbima, Vučić namerava da odbaci, važnija mu je podrška stranih faktora za opstanak na vlasti, da on i bata Andrej zgrnu još koju milijardu. Međutim, sav njegov izdajnički trud pada u vodu pred pedagoški pretećim upozorenjem normalnih Srba, koji nemaju problem s genetikom, logikom, istinom i pravdom. I vladika raško-prizrenski Teodosije opominje da Kosovo i Metohija istovremeno može nekome da bude blagoslov ili prokletstvo.
– Onaj ko živi u svesti kosovskog blagoslova, biće srećan, jer čuva ono što su nam ostavili naši sveti preci. Za one, pak, koji bi da trguju svojim nasleđem, pa i po cenu stradanja narodnog, taj blagoslov Božiji postaće za njih prokletstvo, koje će ih pratiti i za života na zemlji, a i posle u večnosti. Njihovo ime će zauvek ostati upamćeno sa onima koji su rušili živu Crkvu, krivokletnicima i obmanjivačima, koji licemernim rečima jedno govore, a drugo misle, radeći tajno, ne bi li sakrili svoju sramotu. Moćnici ovog sveta bi da kroje i prekrajaju našu svetu kosovsko-metohijsku zemlju, na kojoj kao biseri sijaju naše svetinje, manastiri i hramovi, ali zaludni su njihovi planovi i pokušaji, jer dolaze od srca sebičnog i pohlepnog za silom ovog sveta, koja će im se pre ili kasnije izmaći iz ruku – napisao je vladika Teodosije u poslanici pred uskršnji post.
Sve to zna i Vučić. Zna da ga prokletstvo već prati i da će mu ime ostati upamćeno uz ostale krivokletnike i obmanjivače. Zna i da će mu sila, koju trenutno ima, kad-tad izmaći iz ruku, ali to ga ne sprečava da trguje Kosovom.
Vreme mu izmiče, pa žuri da završi prljavi posao. Pošto nije uspeo Srbe da uveri da se mirno i dobrovoljno odreknu Kosova, pokušaće to da uradi pretnjom silom. Detalje monstruoznog plana već je plasirao u javnost.
Prema informacijama koje su „slučajno“ procurele iz Vojnobezbednosne agencije, Vučić, Tači i Haradinaj su se dogovorili da isceniraju sukob na severu Kosmeta. Albanske oružane snage upale bi u Kosovsku Mitrovicu s namerom da preuzmu institucije koje trenutno nisu pod njihovom kontrolom. Srbi bi pružili otpor, a u obračunu pale bi žrtve na obe strane. Vučić bi uveo vanredno stanje i naredio Vojsci Srbije da rasporedi jedinice uz granicu s Kosovom. S druge strane, Kfor i NATO bi se rasporedio na severu i formirao tampon zonu. Pored toga, NATO bi zatvorio granice Srbije i prema ostalim susedima. Na insistiranje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država hitno bi bila organizovana mirovna konferencija na kojoj bi Srbija potpisala priznanje nezavisnosti albanske Republike Kosovo. Vučić bi to iskoristio kao alibi za izdaju, jer bi tobože bio prinuđen da žrtvuje Kosovo kako bi spasao Srbiju.
I u vrhu Srpske napredne stranke pominje se takav scenario. Vučićeva portparolka Suzana Vasiljević već danima brifuje podobne novinare pričom da je Amerika poslala Filipa Rikera sa samo jednim zadatkom – da do sredine juna trajno reši problem Kosova. Pošto to ne može da se obavi referendumom, kontrolisani sukob bi mogao da bude dovoljno dobar povod za konačno rešenje.
Vučićeve ratne igre na Kosovu
Do poslednje kapi naše krvi
Kao pile u kučine, Aleksandar Vučić se upleo u sopstvene laži. Varao je koga je stigao. Od građana Srbije i stranih centara moći tražio je i dobijao političku podršku, a zauzvrat obećavao sve i svašta. Niko nije verovao u njegove šibicarske trikove, samo su mu poklanjali vreme da se pripremi za izvršenje najtežih obaveza. Ni to mu nije dosta, nego nastavlja da diže tenzije, izaziva nesreću i uništava sve čega se dotakne, tvrdi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde, nekada blizak saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića
Predrag Popović
Uplašen građanskim protestima, odnosno mogućnošću da prerastu u otvorenu pobunu, Vučić je rešio da preuzme inicijativu. Umesto da se javnost bavi kritikom njegove diktature i kriminalnih afera, da se ne bi pominjali Beograd na vodi, PKB, RTB Bor, Telekom i Kopernikus, mini-hidroelektrane, nameštene tendere i ostale pljačkaške kombinacije, opet je kao dominantnu temu nametnuo problem Kosova i Metohije.
Po običaju, nastalom još u vreme njegovog radikalskog staža, kad god bi prigustilo, sakrio se iza Kosova. Sad je za to iskoristio „Platformu o dijalogu o konačnom, sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije“, koju je usvojio kosovski parlament. U dokumentu kosovske „Državne delegacije za dijalog sa Srbijom“, o kome se već nekoliko puta raspravljalo u njihovoj skupštini, nema novih detalja. „Platforma“ predviđa uzajamno priznanje Kosova i Srbije u postojećim granicama, gašenje preostalih srpskih institucija na kosovskoj teritoriji, preuzimanje uprave nad prirodnim resursima, među kojima se posebno ističu jezero Gazivode i rudnik „Trepča“, ukidanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i formiranje suda za ratne zločine koje je „Srbija izvršila na Kosovu“. Iako su svi stavovi odavno poznati, predsednik Srbije je digao dreku koje se ne bi postideo ni ministar informisanja u ratnoj vladi Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja.
– Deset puta sam molio u Briselu da spreče donošenje te „Platforme“, jer ona znači uvod u katastrofu za sve. Oni su rekli da nikada neće doći na dnevni red, a, evo, Albanci su je izglasali. Pitate me da li su me prevarili? Jesu! Mislio sam da bezobrazluku i bezobzirnosti ima kraja, ali sad sam shvatio da nema. Ali, Srbija nije šaka zobi da je pozobaju svi zajedno. Srbija neće prihvatiti ultimatum. Možda će me Haradinaj sruštiti s vlasti, jer podržava naše političke protivnike, možda će uspeti u tome, ali ja im na takve uslove nikad neću pristati. Sad sikter sa tim papirom, bando iz Prištine, gde god hoćete i vidite da li će neko to da vam ispuni, Srbija neće – razgoropadio se Vučić.
Pseudopatriotsko ludilo raširio je kroz svoje medije. „Vučić razvalio Šiptare“, izvestio je Informer s mitinga u Sremskoj Mitrovici. Da, u Sremskoj, ne u Kosovskoj. Razvaljivanje i sikterisanje štampano je i na naslovnoj strani Politike i ostalim naprednjačkim biltenima. Isti naslovi, tekstovi i izjave istih politikanata i analitičara poslužili su za ponavljanje morbidne predstave koju je režirao Vučić.
Na isti način stvarao je psihozu kad je Kosovo dobilo međunarodni telefonski pozivni broj, kad su probijeni rokovi za formiranje tzv. Zajednice srpskih opština, kad je uhapšen Marko Đurić, ubijen Oliver Ivanović, formirana kosovska vojska i podignute takse na robu iz Srbije. U tim prilikama, urlao je, kukao i pretio, vređao albanske političare i srpske opozicionare. Svaki put bi otišao korak dalje u primitivnoj patetici. U tom ludilu stigao je do toga da u jednoj rečenici citira Miloša Obilića iz filma „Boj na Kosovu“ („nije Srbija šaka zobi…“), a u sledećoj priznaje da su ga prevarili briselski komesari.
Koliko Vučić liči na Obilića, toliko u njegovim izjavama ima istine. Dakle, laže čim zine. Niti je on tražio da Brisel spreči glasanje u kosovskom parlamentu o „Platformi“, niti mu je neko obećao da će to uraditi. Besmislenom neistinom, Vučić namerava da izazove sažaljenje i da, pri tom, izbegne odgovornost. Ako je, posle svega što se dešavalo otkad je potpisan Briselski sporazum, zaista očekivao da će predstavnici Evropske unije raditi na štetu kosovskih vlasti, onda bi trebalo da podnese ostavku i zauvek napusti političku scenu. Možda je, zaista, ispao glup i naivan. S obzirom na genetske predispozicije, to nije isključeno. Njegov pradeda Rade je, iz silne ljubavi prema Rusiji, ne zna se tačno kad, jedno jutro upregao konje, stavio na njih sinove Nikolu i Anđelka, Aleksandrovog dedu, pa krenuo u Moskvu. Stigao je do Doboja. Tamo se zarakijao s nekim poznanicima, pa se mamuran vratio u Ćipuljiće. Pošto su mu pradeda i deda bili toliko pametni, ne bi bilo iznenađenje ni da je njihov najblistaviji potomak Alek poverovao na reč svojim evropskim partnerima. Kako god bilo, Vučić je dokazao da nije sposoban da upravlja ni sobom, a kamoli državom.
А ти тај запад и даље слушај безпоговорно …………..
Znamo mi sta se ocekuje od nas.
Problem je sto ti mislis da ce narod omeksati i prihvatiti da pojede govno sa ukusom cokolade.