Врховни суд одбио захтјев ВДТ-а о одузимању Катнићеве имовине
Миливоје Катнић, фото: ДАН, Срђа Бољевић
Врховни суд Црне Горе одбио је као неоснован захтјев за заштиту законитости који је поднијело Врховно државно тужилаштво против правоснажног рјешења Вишег суда у Подгорици из јуна 2025. Том одлуком су дјелимично укинуте привремене мјере обезбјеђења – ограничавање располагања или коришћења имовине – у односу на непокретности окривљеног Миливоја Катнића у Даниловграду, док траје кривични поступак.
Врховни суд је у образложењу навео да не постоји временска повезаност између кривичних дјела која се Катнићу стављају на терет и изградње непокретности у Катастарској општини Грбе у Даниловграду. Утврђено је да су објекти грађени још 2010. године, 13 до 14 година прије покретања кривичног поступка, што је кључно имајући у виду природу кривичних дјела и вријеме њиховог извршења.
Суд је оцијенио да је Виши суд правилно примијенио закон укидајући привремене мјере. Посебно је истакнуто да тужилаштво није прецизирало који дио имовине се наводно сматра незаконитим, нити је доставило конкретне податке о висини имовинске користи која би потицала из криминалне дјелатности.
У пресуди се даље наводи да се тужилаштво фокусирало углавном на приходе окривљеног од 2019. године, док је занемарило доказе које је Катнић доставио о законитим приходима још од 2005. године, укључујући период изградње спорних објеката. Суд је такође навео да тужилаштво није доказало очигледну несразмјерност између законитих прихода и вриједности имовине чије привремено одузимање је тражено, нити је извршена свеобухватна финансијска анализа.
Врховни суд је истакао да сама чињеница да имовина има већу вриједност није довољна да би се она довела у везу са криминалном дјелатношћу. Такође, указано је да привремене мјере обезбјеђења представљају озбиљно ограничење права на мирно уживање имовине и да се могу изрећи само уз јасно утврђене, конкретне и провјерљиве разлоге, а не као превентивне санкције.
Суд је подсјетио да захтјев за заштиту законитости служи искључиво за испитивање да ли је у правоснажним судским одлукама повријеђен закон, ради обезбјеђења јединствене примјене права и правне сигурности, а не за поновно преиспитивање чињеница и доказа. У конкретном случају, Врховни суд није уочио битне повреде кривичног поступка нити погрешну примјену закона.
На основу свега наведеног, Врховни суд је закључио да је захтјев Врховног државног тужилаштва неоснован и одлучио да га одбије у цијелости.
(РТЦГ)
