• Свијет

Време за обрачун са пропалом Источном Политиком Ангеле Меркел

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Ангела Меркел

Аутор: Clemens Wer

Бивша немачка канцеларка криви источне Европљане за напад Русије на Украјину – и сугерише да је она могла да спречи рат. Истина је: она га је омогућила – пре свега једном кобно погрешном одлуком.

Интервју Ангеле Меркел једном мађарском медију поново је изазвао згражавање у Источној Европи, посебно у балтичким државама. Бивша канцеларка је рекла да је у јуну 2021 инсистирала на новом формату преговора са Русијом јер је сматрала „да Путин више не схвата озбиљно Мински Споразум“, што се није догодило јер су балтичке државе и Пољска биле против. „У сваком случају то се није десило. Онда сам ја напустила функцију и онда је почела Путинова агресија“, рекла је Меркел, имплицирајући да отпор Источних Европљана значи њихову сукривицу за обновљени рат Русије против Украјине следеће године.

Од почетка рата у Украјини, Меркел је више пута давала проблематичне изјаве. Њен најновији интервју показује све елементе који су карактерисали катастрофално пропалу немачку политику према Русији у протекле две деценије: самопрецењивање Немачке, ароганцију према источним партнерима и буквално патолошку склоност ка гајењу илузија о правим намерама Русије. Крајње је време за обрачун са пропалом Источном Политиком ере Меркел.

Постоји бајка о ери Меркел која се често приповеда међу наводним конзервативцима, а она гласи отприлике овако: канцеларка је била међу првима који су препознали ауторитарну природу руског председника Владимира Путина, а грешке немачке политике према Русији биле су првенствено кривица немачких Социјалдемократа, са којима Меркел није желела да се сукобљава у њеним коалиционим владама. Због тога није могла да одбије пројекте попут гасовода Северни Ток, који су опасно повећали зависност Немачке од руског гаса. Али ово тумачење игнорише и уставна овлашћења која немачки канцелар има у креирању политике -која је канцеларка нашироко користила, посебно у питањима спољне политике- и чињеницу да је сама Меркел била покретачка снага те тотално пропале политике приближавања Русији.

Све је почело на самиту НАТО у Букурешту у априлу 2008. Меркел је била одлучујућа снага иза вета држава ЕУ, Немачке и Француске, против пријема Грузије и Украјине у процес приступања НАТО. То је оставило обе земље незаштићеним у геостратешкој ничијој земљи између Русије и НАТО и учинило их лаким жртвама руске агресије. Да се ​​таква appeasement-политика не исплати постало је јасно вец у августу те године, када је Москва одговорила на западне уступке ратом против Грузије. Што није спречило Меркел да додатно ојача свој проруски став у наредним годинама.

Курс који се не може разумети без одлуке Немачке да укине нуклеарну енергију, донете 2011. Након несрец́е у реактору у Фукушими, Меркел је гурала укидање нуклеарне енергије наводно искључиво из опортунистичких, домаћих политичких разлога. У годинама које су уследиле, она је тако довела Немачку у опасно стање зависности. Без нуклеарне енергије, јефтина енергија која је немачкој економији потребна да би остала конкурентна морала би да дође однекуд другде. А могла је у тој варијанти само из Русије.

Апологете Ангеле Меркел воле да истичу да су и друге европске земље, попут Бугарске и Мађарске, биле у великој мери зависне од руских испорука гаса. Међутим, то су биле земље које су биле насилно повезане са руском мрежом пипелинеса током совјетске ере. Немачка је, с друге стране, била једина земља у Европи која је изградила нове пипелинес до Русије, чиме се добровољно ставила у нову зависност од руског гаса.

Чак и када је Русија први пут напала Украјину 2014, још једном демонстрирајуц́и своје агресивне неоколонијалне амбиције, влада Ангеле Меркел је чврсто остала на позицијама да гради нови гасовод, Северни Ток 2. Упркос томе што су експерти више пута указивали на геополитичке опасности које из тога произлазе. Заобилажење Украјине овим гасоводом је учинило Кијев још ранивијим за руске нападе.

Улога Франк-Валтер Стеинмеиера

Упркос све оштријим критикама из Вашингтона током првог мандата Доналда Трумпа, владе Ангеле Меркел су се чврсто држале лажи да је Северни Ток искључиво економски, а не политички пројекат. Лажи коју је Путин јасно оповргао када је 2022 извршио општу инвазију на Украјину непосредно након завршетка градње Северног Тока 2, верујући да је сад све у његовим рукама.

Највећа грешка Ангеле Меркел била је што се држала, из наводно економских разлога и против свих доказа, „утопије међусобне преплетености Немачке и Русије“, како историчар Бастиан Маттео Сцианна назива проблем у својој књизи о политици Хелмута Кохла и Ангеле Меркел према Русији. Идеју “преплетености” Русије и Немачке је промовисао Сцхроедеров шеф кабинета и Меркелкин министар спољних послова Франк-Wалтер Стеинмеиер. Она формално гласи да се ревизионизам Москве може обуздати кроз „партнерство за модернизацију Русије“ и већ у интеграцију немачке и руске економије. То је била политика која је тотално игнорисала агресивне колонијалне амбиције Русије, што се јавно видело и у грузијском рату 2008 и у првом украјинском рату 2014. Ова политика није предвидјала никакве одредбе у случају да приступ “промене кроз трговину” не успе и стога је потпуно изоставила било какво војно обуздавање Русије.

Меркел је годинама неспорно владала Европском Унијом. И чињеница да Европа није захтевала од Русије да плати ни најмању цену ни за рат 2008 ни за рат 2014 је стога одговорност Ангеле Меркел.

Уместо да обузда Москву, Немачка је покушала да се што пре врати уобичајеном пословању након сваког руског агресивног рата како наводно не би угрозила сопствене економске интересе. Москва стога није морала да се плаши ни политичких ни економских последица својих ратова. Што је Путин схватио као јавни позив да поново нападне Украјину 2022, верујући да се и овог пута неће десити ништа – што је директна последица дугогодишње аппеасемент-политике Ангеле Меркел.

Кад бивша канцеларка сада сугерише да је нови формат преговора могао да спречи Путинов рат против Украјине, она једноставно јавно прави будалу од себе. И показује да није научила ништа из сопствених неуспеха. И да се и даље јавно држи потпуно нереалних претпоставки из времена свог мандата о томе шта заправо мотивише Путина.

Трагедија за Немачку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: