Vreme izbora

Čudnom igrom sudbine, 16. mart 2014. godine povezaće nekoliko značajnih događaja na kojima će narod u raznim delovima Evrope iskazivati svoju volju. Eto u Rigi, vlasti su ponovo odobrile nacistima, naslednicima litvanske SS legije iz Drugog svetskog rata, da slobodno marširaju obeležavajući sećanje na svoje pretke. Rusi naravno smatraju da je to slavljenje nacizma. Evropa o tome uglavnom ćuti kao što se uglavnom trudi da ne vidi kako su nacisti iz Desnog sektora i Svobode izveli puč u Kijevu, a kao prvu meru uveli zabranu upotrebe ruskog jezika u zemlji. Srbi se naravno sećaju kako je 1990. neoustaški HDZ u Hrvatskoj, koji je na vlast došao uz pomoć zapadnih specslužbi, kao jednu od pravih mera doneo oduzimanje Srbima statusa konstitutivnog naroda. Rekli bi da se istorija ponavlja i da zapad licemerno  koristi fašizam kad god mu to treba u geopolitičkoj borbi. Borbi čiji se ciljevi ne menjaju vekovima…

Samo, današnja Rusija nije isto što i Srbija za vreme Miloševića. To je velika nuklearna sila u usponu koja se polako ali sigurno vraća na svetsku scenu beležeći pobedu za pobedom. Ova nova snaga podiže i samopouzdanje kod svih Rusa i pravoslavaca u svetu. Narod se budi i više ne želi da bude objekat tuđih manipulacija. Poslednji vesnik ovog neumitnog procesa je referendum koji je takođe zakazan za 16. mart. Tog dana će građani autonomne oblasti Krim glasati za prisajedinjenje Rusiji. Rusi koji čine ogromnu većinu stanovništva žele da se zaštite od nacista iz Kijeva i da iskoriste činjenicu da je Krim jedna od najvažnijih strateških tačaka ruske vojsne sile. Prisetimo se ova oblast je do 1954 bila deo Rusije da bi je tada Hruščov preneo u sastav Ukrajine. Krim je međutim ostao sedište ruske crnomorske flote i ta činjenica je dovoljna da odredi njegovu budućnost. U nedelju 16. marta Rusi sa Krima iskoristiće presedan koji je NATO uveo u savremene međunarodne odnose i iskoristiće svoje pravo na samooopredeljenje. Kako god Rusija odreagovala na ovu njihovu odluku ona će ostati kao trajna činjenica i na njoj će se graditi svaka buduća politika u regionu i prema Krimu.

Ova odluka je i od velike političke važnosti za Ruse, i za pravoslavce koji u njoj kao i kroz čitavu modernu istoriju vide jedinu nadu. Naravno trebaće vremena da posledice ovih dešavanja stignu i do udaljenih krajeva. Istog dana kad nacisti u Rigi budu marširali, a Rusi na Krimu odlučivali na referendumu, građani Srbije će izaći na opšte republičke izbore, tek dve godine nakon prošlih. Izbori se održavaju uprkos katastrofalnoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj situaciji u zemlji. Aleksandar Vučić, lider trenutno najveće stranke napravio je izbore kako bi slično Đukanoviću u Crnoj Gori pokušao sam da osvoji 40% glasova i preuzeo apsolutnu vlast. Svoju navodnu popularnost on bazira na potpunoj zloupotrebi specslužbi za nadgledanje i dezavuisanje opozicije što čini preko svojih tablodia i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Vučić birače svakodnevno obasipa besprimernim lažima o navodnom dolasku milijardi  iz arpaskih zemalja i obećanjima da će dobiti posao.

No još gore od toga je što uprkos jačanju Rusije i otvaranju priče o Evroazijskim integracijama, cela korumpirana i kontrolisana politička elita Srbije srlja ka NATO-u i Evropskoj Uniji. Novi parlement će verovatno imati skoro potpuni konsenzus o tim pitanjima kao i oko promene ustava. Jedine opcije koje su protiv ovog konsenzusa jesu skoro uništena stranka haškog optuženika Šešelja koja je bez šanse da prođe cenzus i Dveri srpske koje su uprkos nedostatku novca na ivici cenzusa. To su jedine opcije koje se bezrezervno zalažu za saradnju sa Ruskom federacijom. Koštuničin DSS koji je takođe na ivici cenzusa jeste evroskeptična stranka, ali onog tipa kako su to i britanski konzervativci. I oni su veoma rezervisani prema saradnji sa Rusijom.

Srbi u Srbiji u nedelju zapravo nemaju mnogo izbora jer zbog potpune medijske blokade i siromašanih kampanja SRS i Dveri njihove programe nisu mogli ni da čuju. Srbija dakle nastavlja svoje postojanje kao okupirana zemlja u kojoj zapadne ambasade po svojoj volji kreiraju vladu. I to će verovatno ostati tako dok se Rusija ne vrati ozbiljnije u balskansku igru.

No rezultati ovih izbora mogu biti veoma opasni za Republiku Srpsku. Velika politička moć koju je Vučić dobio rezultat je potrebe zapada da ojačaju svog glavnog igrača koji im završava geopolitičke zadatke. Do sada je najveći bio odrađivanje predaje severaa Kosova preko tzv Briselskog sporazuma. Ali ima i drugih. Očekuje se da Vučić u saradnji s svoji mprijateljem Mikijem Rakićem s kojim je pocepao najveću opozicionu Demokratsku stranku, pripremi i ulazak Srbije u NATO u sledećih par godina, tokom mandata buduće vlade.

No očekuje se i da Beograd odigra ključnu ulogu u podrivanju i rušenju Milorada Dodika predsednika Republike Srpske. Do izbora Vučić mora da glumi  i patriotu koji se viđa sa Dodikom i podržava Srpsku. Posle izbora promeniće se diskurs pa ćemo slušati kako se Vučićeva navodna borba protiv korupcije preliva i prema Srpskoj, da bi ugrozio Dodika upravo u vreme kad Zapad počinje da radi na tzv. prepakivanju Dejtona kojim bi Srpska trebalo da se bliže veže za Sarajevo. Stoga je i Dodik sve češće prisutan u Moskvi i traži pomoć od Rusije.

Srpski narod koji je velikom većinom patriotski raspoložen  i okrenut Rusiji nema stvarne mogućnosti da to svoje opredeljenje iskaže na izborima 16. marta. Ova fingirana predstava okončaće se vladom koja je daleko od stvarnih potreba i želja velike većine u Srbiji koja danas samo gleda kako da preživi i kako da dođe do bilo kog plaćenog posla. Svi znaju da pravi problemi Srbiji tek predstoje i da to nema mnogo veze sa time kakvi budu rezultati u nedeljeu.

Na čudan način za srpski narod će tog dana mnogo važnija biti ona šetnja u Rigi i odgovor koji će se na to dati na Krimu. To je danas čini se jedini stvari izbor.

Original teksta objavljen na IAREX