Вредно село с три стотине деце

Имају кланицу, фарму коза, две задруге, пивару, највећи су произвођачи дувана у Србији, а држави годишње уплате 50 милиона динара. – Лане биле 22 свадбе и рођено 25 деце.

Мештани села Кукујеваца код Шида живе и раде као да су у најразвијенијем европском крају. Немају незапослених. Млади су нашли посао у свом селу и све чешће се одлучују на брак и рађање деце, па вртић постаје претесан. У Кукујевцима постоји индустрија меса „Агропапук“ у којој ради 200 мештана, у пољопривредним задругама „Ратар“ и „Рит“ посао је нашло њих 150, на фарми коза „Беокапра“ која справља чувени сир ради 35 мештана, извозно-увозна кућа „Асолер“ која набавља гуме за сва врста возила запошљава 15 људи.

Ту су и сеоска пивара, више трговачких радњи, апотека, ветеринарских станица, кафића и других фирми, у којима ради бар још 50 Кукујевчана. А оно што је најпрофитабилније из овог села јесте производња дувана. Равно 100 домаћинстава узгаја дуван на укупно 1200 хектара, што је убедљиво највише у Србији.

,,У нашем селу само не раде малолетна деца„, с поносом нас обавештава Мирослав Стојчевић, председник села Кукујеваца и најближи рођак почившег патријарха Павла (његов деда и патријарх Павле су рођена браћа).

,,Имали смо лане у августу тачно 293 детета старости до 15 година. Данас је то више од 300, и све ће их више бити. На дан Светог Саве пријављено је четврто рођено дете у јануару ове године. У фебруару се породило још шест жена. Такав прираштај нема заједно и у више већих села наше околине.

Садашњи мештани Кукујеваца су Срби који су пре двадесетак година дошли из Хрватске и разменили куће и имања са овдашњим староседеоцима Хрватима. Брзо су се снашли у новом завичају, иако су стигли из разних крајева, из 160 места. Све што су постигли, урадили су сами. Њима није требао политички подстрек да би од својих прихода одвајали средства за потребе у селу. Они су сада најбољи пример самоорганизовања и слоге у селу.

,,Данас су Кукујевци, можда једино село у Србији које бар сто пута више даје држави него она њему. Само наших 100 произвођача дувана за струју годишње плате више од 10 милиона динара, а то је бар два милона динара ПДВ-а. Затим индустријска кланица плати годишње 30 милиона динара струје, а где су разни доприноси и порези. Сигурни смо да се из Кукујеваца у државну касу слије бар 50 милиона динара“, каже Стојчевић.

Буџет месне заједнице је 4,2 милиона динара. Од тога село самодоприносом обезбеђује 2,4 милиона динара, а општина 1,8 милиона.

,,Такав однос нема ни једно село, јер већина нема самодопринос, па им општина даје све. Искрен да будем и да ништа не добијемо од општине не би се љутили. Поштује се закон и зато нам се додељује. За наше планове то су мали новци. Желимо да подигнемо спортску халу, да саградимо нама цркву и да реновирамо стару католичку цркву, да не буде више ругло села. Ми имамо веома добре односе са људима са којима смо се заменили за имања. Схватили смо сви да нас је на тако нешто приморала једна погубна политика и проклети рат, и ништа више“, говори Мирослав Стојчевић.

У Кукујевцима је и друштвени живот на веома високом нивоу. Имају КУД који се ослања на учитеље осмогодишње школе, ловаце, пензионере, удружење жена. Фудбалскик клуб „Обилић“ је понос у којем играју само мештани, јер Кукујевчани за разлику од других не плаћају играче. Сви њихови фудбалери су запослени у селу и имају добре плате.

Истинита прича да човек у ова времена не верује да је могуће у Србији. А могуће је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: