Инспирацију за овај чланак дала ми је кратка прича Виолете Милићевић „Чије су дугине боје?” још пре 10 година:
„Зар је могуће да је моћ новог доба и нових трендова, брендова и бројних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што је плод и знамење вишевековне колективне свести?
Зар је могуће да они који нису прихватили „вредности“ које се негују у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократије, које заправо значе добровољно или несвесно пристајање на духовно ропство и изопаченост, и сами пристају на нова тумачења, а да при том мисле да су они који не пристају и не прихватају нова тумачења – наивни, примитивни, смешни?
Зар је могуће да је прва асоцијација модерног човека, кад угледа дугине боје на кишобрану, одевном предмету, ташни, књизи, небу или било чему – сексуална опредељеност, и то истополна?
Зар је могуће да су дугине боје у двадесет првом веку само боје изопачености или, још горе, пристајања на савез са нечастивим?
Зар дуга није – упркос онима који теже да је присвоје и поистовете само са својим сексуалним опредељењем – и даље опште добро, лепота, знак и завет, подсећање на Велики потоп али и на велику радост која предстоји онима који верују у вредности као што су породица и Бог?
Када је дуга постала – туга?“
Крађа и злоупотреба симбола није ништа ново, нарочито на брдовитом Балкану, са циљем да се зада последњи ударац хришћанској цивилизацији: да се жртва прогласи злочинцем и да жртва на то пристане! Наш удео у историји цивилизације да се томе успротивимо и докажемо супротно! Читаво човечанство, уз помоћ пристрасних медија и заменом теза – из дана у дан губи још једну цивилизацијску битку, битку за дугине боје.
„Рађајте се и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
Постављам завет свој с вама, те одсада неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
Илустрација
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.”
<
Очигледно је одакле потиче и који је симболички смисао појављивања дуге. Мимо овога, постоје и многа друга тумачења од којих су нека чисто сујеверје као оно да пролазак испод дуге мења пол.
Управо оваква сујеверја и погрешно поимање Бога – Створитеља од стране ЛГБТ популације – створила су један медијски симулакрум о значењу дугиних боја. Различитост у заједници на које се позивају ЛГБТ особе, немају баш никакве везе са дугиним бојама! Ако је то само пуки избор боја које су различите, а налазе се на једној застави, онда су могли да изаберу било које друге боје, па би опет биле различите у заједници (тј. на једној застави), али не би биле дугине.
Дугине боје изабране су и свесно и несвесно као симбол ЛГБТ особа.
Свесни избор дугиних боја
ЛГБТ особе би могле да кажу да је управо обећање Божије да више неће бити потопа, уједно и обећање да ће бити дозвољено да људи живе како им се прохте и да је Бог љубав и да нема ништа против љубави, макар она била и хомосексуална.
Већина њих тако тумачи Божију љубав, сматрајући да њихов емотивни однос ка истополном партнеру не представља грех пред Богом. Таквим ставом и начином поимања ствари, који је далеко од отривењско-благодатне спознаје воље Божије, своде Бога на меру човека, потирући чињеницу да је Бог личност, да је жив и свеприсутан и да има принципе и уставе, космичке и земаљске, нама откривене, видљиве и невидљиве.
Пренебрегавају чињеницу или напросто не виде да је реч о живом Богу који је нас створио, а не ми Њега, и да је у динамичком односу са нама, човечанством, али и са сваким од нас понаособ кроз опште и личне завете, односе Бога и човека – на којима почива, и уз помоћ којих се остварује смисао нашег постојања.
Најочигледнији пример на којем се види да ЛГБТ особе нису у заветном односу са Богом љубави је немогућност биолошког добијања потомства, као што је суштински немогуће променити ни пол и дати тој особи репродуктивне способности, већ се ради о пуким козметичким, а не и суштинским променама.
Пол и улога човековог пола одређена је онтолошки и не односи се само на телесно, што се види по разликовању мушког и женског скелета, већ и на духовно. Такву промену није могуће извршити на земљи. Из угла вечности, човек и његов пол се по смрти не мењају, већ се преображавају.
Несвесни избор дугиних боја
Одакле транссексуална мисао да се ове особе осећају као жене, а мушкарци су по рођењу и обрнуто? Ту долазимо и до оног несвесног избора дугиних боја за заставу ЛГБТ популације, који се темељи у вечитом, вавилонском опортунизму света палих духова и палих људи према Богу.
Константно противити се Богу и људима који се труде да одрже Завет са Богом основна је ентропијска потка палог човечанства, дела човечанства који има свесни, али и несвесни завет са оцем лажи.
Иритирати, исмејати, ругати се и коначно елиминисати Бога, Његове симболе и Његове људе из историје човечанства, основно је деловање палог света и томе је Црква сведок кроз векове.
Да је тако, говоре и називи Геј парада, као што су „Љубав, вера, нада“ из 2012. или „Не одричем се“ из 2019, директно повезани са именима и обредима из цркве.
Припадници ЛГБТ популације, поред тога и баш због тога што су у духовном проблему, изманипулисани су и искоришћени за много горе циљеве.
Идеолошка колонизација
То заправо и нису ЛГБТ права, нити борба против хомофобије, то је промоција хомосексуализма – ударне песнице идеолошке колонизације као глобалног пројекта за потирање традиционалних вредности, за брисање нација са крајњим циљем да изобличи човека у потпуно контролисаног, киборгизованог, дехуманизованог, безличног, бездушног, телесног похотника.
То је сваки онај који у својој несвести, самодовољности и себичњаштву живи по принципу “у се(бе), на се(бе) и пода се(бе)”.
Успротивљујмо се јавно и слободно идеологији хомосексуализма! Одупримо се јавно и слободно и глобалистима и лобистима и политичарима који зарад пуког опстанка на власти арче државне ресурсе за промоцију идеологије хомосексуализма!
Стати у одбрану симбола завета Бога и човека: симбола Дуге и симбола Крста морални је императив сваког човека који још верује да има смисла живети. Време да вратимо дугине боје тамо где припадају.
Ли Хан нам је казивао како је
Кинеска револуција на почетку
ријешила проблем, наслијеђен
од британских окупатора.
Британци су Кину претворили у
земљу дроге, проституције и женске
и мушке и сваке врсте криминала.
Сав тај несрећни отпад људског рода
је радио и зарађивао новац за британце.
Било је тамо много народа.
Маови црвени гардисти су их све сабирали
на велики „стадион“ и онда споља су
дејствовали бацачи пламена…
Кинези имају Трг Небеског Мира?
Ukrali su Nam Dugine Boje….
I Zloupotrijebili ih….
Duga Pripada Svima Nama….
Ли Хан нам је казивао како је
Кинеска револуција на почетку
ријешила проблем, наслијеђен
од британских окупатора.
Британци су Кину претворили у
земљу дроге, проституције и женске
и мушке и сваке врсте криминала.
Сав тај несрећни отпад људског рода
је радио и зарађивао новац за британце.
Било је тамо много народа.
Маови црвени гардисти су их све сабирали
на велики „стадион“ и онда споља су
дејствовали бацачи пламена…
Кинези имају Трг Небеског Мира?