ИН4С

ИН4С портал

Врачаре

1 min read
Текстом „Ловац на туђу муку – Жикина златна вода и бела магија“, којим је показао да репортер у њему није зарђао, Мишо Вујовић је отворио једну тему која је свеприсутна у нашем народу а у медијима, и уопште у јавном говору, сасвим неприсутна. Дакле – проблем магије.
Plamenac, Boka

Парох барски протојереј Јован Пламенац

Пише: протојереј Јован Пламенац

Текстом „Ловац на туђу муку – Жикина златна вода и бела магија“, којим је показао да репортер у њему није зарђао, Мишо Вујовић је отворио једну тему која је свеприсутна у нашем народу а у медијима, и уопште у јавном говору, сасвим неприсутна. Дакле – проблем магије.

Да ли постоји Ђаво (Сатана, Луцифер)? Да ли је то некадашњи арханђел Деница? Да ли постоје демони? Да ли су демони бивши анђели, који су отпали од Бога?

Ако вјерујемо у Бога, да Бог постоји, онда би требало и да Му вјерујемо, да вјерујемо његовим ријечима и дјелима записаним у Јеванђељу. Исус Христос, Бог наш, на пуно мјеста у Јеванђељу говори о демонима и јеванђелисти су записали више Његових обрачуна са њима.

Лукави, Лаж и Отац лажи, светоотачки су називи за Сатану, изведени из основних својстава његовог бића. Врхунац његовог дјелања је да увјери људе да он не постоји.
Примјера ради, православни митрополит Антоније Блум, доктор медицинских наука, војни хирург, који се упокојио 2003. године, каже:
„За савременог човјека, нарочито васпитаног у нерелигиозном или антирелигиозном свијету, тешко је да прихвати мисао о томе да заиста постоје мрачне силе – не само замрачене области у нашој сопственој души, већ мрачне демонске силе. А ипак, имамо свjедочанство великог броја људи, хиљаде светитеља, који знају из искуства и упознали су се са постојањем демона.“

О демонима, злим духовима, уче ислам и друге религије. Неке секте његују култ Сатане. Демонима обузети људи живе у силној муци; они живе пакао још у овом животу. Они су око нас, или смо сами у том страдању.

Безмало сви људи са ових наших простора који су запали у тај проблем долазе код Светог Василија Острошког, иштући помоћ, олакшање својој души. Долазе му и из иностранства, многи.

Како су ови људи доспјели у то стање? У највећем броју случајева, имали су неки проблем: психички, тјелесну бољку, материјални проблем, проблем у „љубави“… и отишли су код врачаре надајући се помоћи. Чули су тај и тај, или та и та могу да помогну, да „нешто знају“. Препоручила им их је добра пријатељица. Или су их, као дјецу, њима одвели родитељи, баба…

Под жаргонским појмом врачаре подразумијевамо: прорицаче судбине, оџе који „раде записе“, жене које „саливају страву“, исцјелитеље опште праксе, биоенергетичаре и сродне им реики терапеуте (реики превара и код нас постаје све масовније страдалиште људских душа, посебно откако га је промовисао Новак Ђоковић), видовњаке, астрологе, гатаре тарот и другим картама, учитеље јога и других источњаких медитативних техника, црне и бијеле магове (свеједно) и сву плејаду сличних превараната. Не мало је врачара које човјеку којег први пут виде кажу и највеће њихове животне тајне и тако придобију њихово повјерење. Исходиште моћи свих њих је у служби демонима.

У почетку, као по правилу, човјеку након одласка код врачаре бива боље. То га утврди у исправност његове одлуке. Али, послије извјесног времена ова заблуда узима данак: човјеку постаје све горе и горе, има страхове, ноћне море, необјашњиви немир, живот му пође низа страну. Онда се он сјети Светог Василија.

Ови људи код врачара иду очекујући оздрављење или рјешавање других проблема без сопственог труда. Када се то не догоди и када пострадају, са истим очекивањем долазе код Светог Василија. Од Светог Василија очекују – магију. Мало њих је спремно да промијени свој живот, да га настави у јеванђељском труду. Исто тако, мало њих има осјећај да је то гријех. Неки иду мало код врачара, мало код Светог Василија.
Граница између вјере и сујевјерја је готово непримјетна, као не ријетко и између генијалности и лудила. „Ја сам велики вјерник“, колико само пута смо чули. А, у ствари, тачно је да је он „велики сујевјерник“. Такав човјек умјесто да се напаја на ријечи Живога Бога, живот траћи у празновјерју „ваља се – не ваља се“.

Многе врачаре своје „ординације“ украсе крстовима и иконама. Неке иду и у цркву. Људи који су дошли код њих за помоћ знају и да има превараната, али када виде иконе… Па још када им тај или та код којих дођу кажу да имају благослов за то од надлежног епископа… Па им кажу да оду код Светог Василија… То су истинска дјеца Оца лажи, служитељи Лукавога.

Демон не улази у човјекову душу силом. Он улази у њу уз сагласност човјека. Ову сагласност човјек „потписује“ третманима код врачара, али и својим раскалашним животом, блудничењем, дрогирањем, пијанчењем и другим ригидним злоупотребама слободе коју је добио од Бога. И Бог неће демоне истјерати из човјекове душе без његове сагласности, па ни преко Светог Василија Острошког. Али та сагласност мора бити дјелатна, не декларативна. Ту нема „абракадабра“, нема магије. Постоји само труд истинског послушања Богу. А то послушање испољава се истинским покајањем, преумљењем, сагледавањем својих грешака и борбом да се оне више не чине.

Послошношћу Богу, богоугодним животом, човјек своју душу чини амбијентом неподношљивим демонима, као и што је својим сагрјешењима, убрљањем, чини амбијентом које није мјесто за обитавање Савршено чистоме. Наша страдања у духовној равни, наша сагрјешења, одражавају се на стање наше психе. Ове поремећаје у нашој психи региструју психијатри. Они, тражећи им узроке, не улазе у наш духовни живот. Наравно, није сваком поремећају у психи узрок духовне природе.

Због сарадње са демонима коју успостави неко од њених чланове, пострадале су многе породице, многе су се распале.
Још је Свети Василије Велики, у 4. вијеку, написао сет молитава Богу за избављење оних које муче нечисти духови. И данас, када их свештеник чита, демони се у човјеку пројављују на разне начине: крицима од којих се леди крв у жилама, гласовима који нијесу од тог човјека, па и животињским, наношењем болова том човјеку…

Врачаре су на овим просторима узникле као печурке, она барска вјештица из „Горског вијенца“ се растранчила као троскот. Страдање које оне наносе народу веће је од било које нама знане епидемије. Њиховим духом надојени су, на примјер, цртани филмови који дјеци, у њихове невине душе, упумпавају магију као нешто нормално. Тај дух, видимо, преко реики и сличних терапија ушао је и у здравствени систем Србије

А ми о овом проблему ћутимо. Ћутимо да нам се они који не знају за Бога, па и набијеђени стручњаци за Бога и Божија питања, не би смијали. Својим ћутањем ми смо на послушању њему, којем је изуетно важно да људи мисле да он не постоји.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Врачаре

  1. Borba za trziste. Religija je institucionalizovana magija.
    „Budala ima veliku prednost nad pametnim čovekom: uvek je zadovoljan samim sobom.”

  2. Evo jednog tipicnog primjera :
    Pravoslavlje:
    Црна магија
    Питање:
    Не знам одакле почети…
    можда од фебруара месеца 2007 године од ког и датирају моји проблеми…здравствено сам јако лоше, обишла сам многе лекаре, наравно нема неке специфичне дијагнозе, чак да сам завршила и код неуропсихијатра који је потврдио да нисам његов случај, али и даље моја несаница је кључни проблем, замених дан за ноћи…и здравствено и даље стање непромењено…у почетку сам сањала Светог Јована Крститеља, потом сам сањала болницу пуну просјака и мошти неког свеца, и будила се из тих снова као да сам заиста била физички присутна у њима…мада искрено, тишти ме сусрет с једном видовњакињом…која инсистира на томе да одем у манастир, и то каже да треба да обиђем четири манастира у близини Новог Пазара….Манастир Студеницу, потом Ђурђеве Ступове, па ноћење у Манастиру Црна Река и пре повратка Манастир Сопоћани где су мошти св. Козме и Дамјана…
    Та жена ми је рекла да сам под црном магијом у коју одбијам да поверујем да постоји, да мајка мог дечка све то прави пошто је дечко друге вере, што је заиста тачно и многе ствари ми је рекла…али заиста не могу да верујем да је неко спреман да мени нанесе толико зла…међутим једном приликом моја будућа свекрва је толико мржње испољила у односу на мене да сам остала без речи и била у позицији да се браним ћутањем…и заиста не знам шта да учиним…одакле почети, трагати за проблемом у себи или другима? Где тражити решење? Свако добро од Бога, и извињавам се на овако конфузном маилу који заиста осликава мој живот
    Мирјана

    Одговор:
    Помаже Бог Мирјана, Што се тиче видовњака, гатара и врачара о томе смо већ писали те можете да погледате на у овој рубрици.
    Да ли вам је неко „угатао“? је добро питање а надам се да и негде у позадини имате и одговор? Сестро драга, само онај који верује нечестивом и који је несигуран у својој вери може да верује и да му се то догоди то што већ други раде.Ко са Ђаволом тикве сади о главу му се разбијају, каже наш благочестиви народ. Зар ви који верујете у Господа можете да сумљате у Свемогућност Творца. Зашто тражите савет од „видовњака“ када и њој савет треба? Само питање је ко јој то говори? Господ? Чисто сумњам.Зашто баш у четири манастира зашто не у пет или више? Све вам ово наводим не били вас навео на размишљање да нема „лекара“ сем Онога који је Лекар над лекарима.Не тражите лека ван Њега.Ето ту ће бити први ваш проблем решен. Што се тиче вашег будућег брака и ту би требали да размислите (сигурно ће то бити ваша коначна и слободна воља) јер мешовити брак већ са собом носи одређене ствари које би човек требао да зна пре него ступи у заједницу? Не знам да ли вам је ико рекао да ступањем у заједницу треба да се венчате у цркви да би брак био благословен? Питање је у коју цркву или другу богомољу? Дали ће те моћи редовно посећивати вашу Цркву? Да ли ће те се редовно исповедати и причешћивати? Где ће те крстити вашу децу када дође време за то? Да ли ће те моћи обављати ваше празничне обреде у вашем дому и много тога што произилази из живота православне хришћанке где и ви припадате.Размислите о све овоме и обратите се најближем свештенику или монаху те исповедите ваш живот и сигуран сам да ће много тога кренути на боље. Немој те се наћи увређени, јер дужност свештеника је да упути свакога на оно што је душекорисно и на спасење.
    Поздравља вас о.Милан

  3. Ima ljudi svuda koji hoce da zive i normalno se razvijaju,medjutim to jedan izvjesan period je postalo sto bi rekli demode,reci ce neko zavjera ili teorija iste,mozemo samo ponnuditi podatke.Bombardovanjem Savezne Jugoslavije a prije toga Republike Srpske cime je dokazano da su tim svemogucim hemikalijama smanjili rodnost kod zena i potenciju kod muskog dijela populacije,dakle njihov program o smanjenju populacije kod nas i pored enormnog broja abortusa nije u potpunosti uspio pa se preslo na fizicko istrebljenje i trovanje .Kada sve to znamo i jos koliko drugih stvrari nije za cuditi i ovo,a ovo je ne od juce u nasem narodu,samo sto je sada a ne bas sada od devedesetih dozivjelo poplavu na nasim prostorima od Treceg Oka do redovne „prognoze“ babae Vange i sve do lokalnih seockih gatar,sve je u ta kola i upregnuto i ukrcano.
    Pogledajmo samo politcku scenu ,pa pcnimo od Eu i njihovih vodja,jedna trecina ili vise nemaju potomstva,Janicari su bili jedni od prvih LEGIONARA ,zaboravljenjih korijena ali vredni vojnici,elita kod Osmanlija.Danas se vode druge i svakojake bitke,zasto bi se djeca radjalA,mogu se i kupovato ili usvajati,bilo oni koji nijesu za djecu GEJ populacija i oni koji bi zeljeli da imaju a nazalost nemogu.Tako dovoljno je samo pogledati koji EU politicari nemaju djece pa se nije za cuditi sto jedna Njemacka nema dovoljno vrtica za djecu a zakonom je obavza i pravo svkoga da to mora biti,u Ebgleskoj se predvidja da djeca pocnu u skolu od tri godine,totalna kontrola ,da dijete nema toplinu doma bilo majke ili oca a ko ima i babu i djeda,to se nesmije osjetit.Skidaju se krstovi iz ucionica Njemacka jer iritira kaZu djecu,pa se pojedini roditelji pobunise,jos malo ce to trajati dOk se novopridosli ne pobune pa ce KURAN na zid ucionise,sve je to programiranO,pa kao juce u BMW ,sef zabranio turcima da izmedju sebe pricaju turski,eto odmah sukuba.
    Ovo sto se nama desasva nama nije nista nov,gatare magovi vjestice,toga je ovaj prostor uvjek bio pun a praznovjerja dosta,da nije toga zar bi mogala ona oklepina sa Cetinja dase predstvalja za neko crkveno stvorenje,narvno sve uz podrsku vlasti.Nemozese to zabranjivati jer narod je stoka tek tada ce poceti da ide ,jer eto po njima popovi se „pomamili „,evo i ovdje kazu : konkurencija,treba samo vise govriti o ovom praznovjerju na propovijedima,govri se ali ne u mjeri koliko je potrebno i koliko je to prisutno,a prisutno jeste.
    EU politicari bez naslednika:

    Ako jos dodamo a svi znamo i vidmo ko vodi Srbiju,mi smo vec u Eu,jedino nam fale neke sitnice,a i to ce se ubrzo prevazici,sto kazu nase komsije Siptri sto zna malji deca?

  4. Од предшколских установа до краја школовања треба увести предмет вјеронауке да би се народ утврдио у вјери у Бога и Његову силу, или, ако је то незгодно због постојања разних вјероисповијести, кроз све предмето прожети нит вјеронауке. У обавезну литературу увести Свето Писмо – Стари и Нови Завјет, Житија неких светитеља, књигу Невидљива борба, Старац Порфирије и друге.
    Људе мука натјера на свашта. Нијесу ни сви попови вјерници. Има и међу њима хомосексуалаца, педофила, пијаница итд. па народ кад то види зазире. Ево мало мало па се објави нека хомосексуална афера у Римокатоличкој цркви, у Православним цркцвама такође…
    Отац Јован Пламенац, колико се чини само признаје Српску Православну вјеру, вјероватно и Руску цркву. Вјера је у једну руку широк и сложен појам, а са друге стране врло једноставан ако се схвати суштина вјере. Обреди су посебно питање и ставр, колико је вјерских заједница толико је обреда. Кад би сви људи једни другима мислили добро било би идеално стање.
    Каке су нам мисли такав нам је живот. Написано је о свему томе много добрих њига које треба читати.
    Комунизам је код нас нагрдио народ и још грди у ЦГ чим су друга Тита недавно посадили у Подгорици.
    Ратови деведесетих су такође нанијели огромну духовну штету народу. Људи су одлазили на ратишта по Хрватској и Б и Х тамо учестовали у бормама, убијали, клали, пљачкали, богатили се, довлачили имовину у Србију или ЦГ и то им не дозвољава да мирно живе, савјест их прогони, не могу да спавају, страх непрекидан имају, нападају их болести због тих гријехова и онда траже помоћ на све стране а не могу је наћи јер су чинили смртне гријехе. Још ако су се огријешили према дјеци и нејачи пакао им је загарантован и у овом и у вјечном животу…
    Под Острог, слава му и мслост, треба често одлазити. Велико је то свето мјесто. Кажу да ту силази из небеса велика позитив на енергија, као и у Јерусалиму, на цркву Аја Софија (сад Плава џамија) у Истанбулу…. Катедлара у Лувру у Француској такође, и многа друга мјеста по свијету.
    Слава Богу милосноме.

    1. Потписујем све што сте написали! Само једна добронамерна исправка – Плава џамија и Црква Свете Софије су две одвојене богомоље, прва муслиманских неверника, а друга (тренутно) музеј.

  5. Aferim ti, časni svešteniče! Takav glas iz crkve treba da se čuje! Pustite politiku prije duha. Kad se mi duhom uzdignemo, lako će Gospod da se obračuna sa našim neprijateljima.

    Svaka čast na hrabrosti da iako „meko“ kritikujete neznabožačke prakse u našoj crkvi! Nema pomoći od ljubljenja ikona, moštiju, krstova, svetih vodica… Sve je to gad pred Gospodom. Žrtva je Bogu duh skrušen i poslušnost njegovom zakonu. Koji ga vole i priznaju, treba da poštuju zapovisjeti koje je dao Bog preko Mojsija, onako kako ih je držao Isus, bez zastranjivanja farisejskog, ali i bez kompromisa sa paganstvom.

    Svaki časni sveštenik i monarh zna da je dosta crkvenih praksi preuzeto iz paganskih, neznabožačkih običaja. Ipak, malo njih je hrabro da digne glas i probudi Crkvu iz paganskog i ekumenskog uljuljkavanja u kršenje Božijeg zakona.

    Zato, svaka čast Jovanu Plamencu. Neka te Gospod blagoslovi znanjem i poukom ljudima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *