Враћа се и Серија А: Вријеме је за детронизацију Јувентуса

Први пут у последњих готово десет година Јувентус није апсолутни фаворит да освоји Скудето! Тачно је да, као и сви остали, правимо рачун без крчмара будући да прелазни рок у Италији траје до 5. октобра. Међутим, кандидатура Интера да угрози суверену позицију Бјанконера у Серији А се не базира толико на разлици квалитета играчких састава колико на супериорности прекаљеног стратега Антонија Контеа у односу на дебитанта Андреа Пирла.

Фабио Капело тврди већ годинама да удео тренера у успесима једног тима не износи никада више од 20 одсто, али да је управо тих 10-20 процената на крају пресудно за освајање трофеја. Јаз између Бјанконера и Неразура се прилично смањио у последњих годину дана, толико да, ако узмемо да је Капело у праву, Конте може да буде додатна вредност Интера да скине са трона Стару даму.

Неугодни трећи такмац у трци за наслов првака би могао да буде Наполи. Рино Гатузо се налази на прекретници тренерске каријере: или ће кренути стопама претходника и узора Карла Анчелотија или би његова тренерска путања могла следи Монтелину параболу. У случају да Калиду Кулибали остане у граду подно Везува и да Наполи пронађе адекватно решење за позицију левог бека, Јуве и Интер ће морати озбиљно да обрате пажњу на Наполетанце.

Борба за Лигу шампиона, односно за треће и четврто место, ће поред имати Наполија још два озбиљна кандидата, барем на старту шампионата: Аталанту и Милан. У Бергаму су сачували костур тима и зарадили лепоту од 65.000.000 евра (40.000.000 за Дејана Кулушевског, 25.000.000 за Тимотија Кастања). У спорту је најтеже поновити се, поготово за тзв. провинцијске клубове, а Богиња је у последње четири године константно у врху Серије А (два трећа, једно четврто и седмо место). Велико појачање ће свакако бити Јосип Иличић који је пребродио најтежу животну кризу.

Миланов пројекат који би могли назвати “старац Ибра и 20 младих хајдука” добија све више симпатизера, а њих ће бити још више уколико Паоло Малдини комплетира листу појачања Росонера са Николом Миленковићем у одбрани. Наравно, остаје да виси као “Дамоклов мач”, више пута поновљени животни скрипт Стефана Пиолија: прва сезона добра, чак одлична, друга, на истој клупи, лоша или катастрофална.

Римски клубови су велике непознанице. Односи између председника Клаудија Лотита и тренера Симонеа Инзагија су све напетији. Стратег Небескоплавих није задовољан појачањима за следећу сезону у којој ће његов тим, после 13 година играти и Лигу шампиона и велико је питање да ли ће у Формелу бити могуће креирати победничку атмосферу из периода пре пандемије коронавируса.

Рома је велико градилиште. Долазак нових власника, фамилије Фридкин, није распламсао велике страсти којима је изузетно склон амбијент Ђалоросих у Вечном граду. Сви су одахнули због одласка Џејмса Палоте, али је распрострањено уверење да је ово још једна прелазна сезона Роме.

У групи тимова који би могли да буду велика изненађења и да се умешају у борбу за место у Лиги Европе кандидују се Сасуоло, Болоња и Фјорентина. Тим Роберта Де Зербија је остао практично исти у односу на прошлу годину, ако би сачували до краја прелазног рока и Мануела Локателија, Сасуоло је тим на који се треба кладити. Болоња је конструисала веома солидан тим и нашем Синиши Михајловићу недостаје само један прави центарфор да заокружи састав који би могао да помрси рачуне тзв. великим клубовима. Фјорентина има све адекватне карте да се врати на стазе успеха из времена када је Чезаре Прандели водио тим на “Артемио Франкију”, међутим озбиљан лимит клуба из Фиренце је тренер Јакини. Бепе зна како да уведе тим из Серије Б у Серију А, да га спаси испадања, али није никада навиговао у европским водама.

Главни кандидати за испадање су Специја и Кротоне који су се овог лета попели у Серију А. У вртлогу борбе за опстанак би врло лако могли да заврше Ђенова, Парма, Верона и Торино. Власник Ђенове Енрико Прециози поново је претумбао састав и довео новог тренера (Роландо Маран), Парма је изгубила два стуба одличне претходне сезоне: Дејана Кулушевског и тренера Роберта Д’Аверсу. Верона је остала без кичме тима. Уз сво дужно поштовање алтернативе за Амира Рахманија, Мараша Кумбулу, Софијана Амрабата и Матеа Песине не уливају велико поверење тако да је Иван Јурић позван да направи још једно чудо. Торино је буре барута и само је питање времена кад ће експлоирати. Марко Ђампаоло је познат као тренер који почиње сезоне као дизел: у Милану нису имали стрпљења да га сачекају, питање је да ли ће имати и у Торину.

Прочитајте ЈОШ:

Невен Суботић каријеру наставља код Роберта Просинечког

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: