Вољеном Београду

Војислав Гледић

Када сам имао животних проблема,
Без много уздања у тадашњу јаву;
Са путном торбицом,
Без другог пртљага,
Одох у Град Бели да сачувам главу.

Никога немадох да ме тамо прими,
Нити да ме топло било за шта пита;
Унајмих собицу
У даљем предграђу –
Ту сусретох газде срца племенита.

Широкога духа град ме прихватио,
Као што то ради за све придошлице:
Иако без новца,
Љубав му узвраћам –
Јер сам ту слободан свагда попут птице.