• Руски поглед

Волгоград – град хероја и један од најдужих руских градова

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Волгоград спада међу један од највећих градова у Русији.У њему живи око милион и 100 хиљада становника.

Волгоград

Пише: Остоја Војиновић

Волгоград спада међу један од највећих градова у Русији.У њему живи око милион и 100 хиљада становника.  То је град који је постао велики индустријски и трговински центар, град који је кроз историју променио неколико назива, и град који је познат широм света захваљујући једној од најкрвавијих битака која је променила ток Другог светског рата.

Тај милионски руски град данас чине историја, сладолед на улици, цркве и џамија, широке улице, и наравно Волга, широка као руско гостопримство.
Протеже се 90 километара дуж обале Волге и спада међу најдуже градове у Русији. Већи део града се налази на десној обали реке, али у састав града улази и неколико острва као што је острво Голодин, Денежно и Сарпинско острво.Територији града припада и мост преко Волге, преко којег је северни део града повезан са тзв. „ градом-сапутником“, Волжонским. Мост који повезује ова два дела волгоградска англомерата прелази преко бране хидроелектране која се налази на Волги. Подручје града се налази на степи.

Историја Волгограда датира из 16. века када су Астархански и Казански канати припојени територији руске државе. Као резултат тих територијалних промена, југоситочне територије остале су незаштићене, а 1859. године цар Иван Грозни одлучио је да се тамо пронађе град. Будући град је успостављен на јединственом месту, на осебујном делу Азије у европском делу Русије. На тој територији од давнина је био пут којим су номадска племена користила своје инвазије у Европу из азијских дубина.

По легенди, град је добио име Царицин, по имену реке Царице, притоке Волге која је касније пресушила.Град је основан као дрвени дворац, тврђава 1589. године, када је назив „ Царицинска тврђава“ први пут поменут у једној царској повељи. Царицин, како се првобитно звао, изграђен је на стратешки важном месту најмање удаљености Волге и Дона и на раскршћу путева од којих најважнији онај из Европе за Кину.

У Царцинској тврђави 1608. године изграђена је прва црква, а до 1670. године тврђава је била освајана више пута од стране различитих завојевача, и била мета татарске инвазије, пљачкања и пустошења. Године 1708., Царцин је припојен Казанској губернији, да би 1719. године био припојен Астраханској губернији. У Царцину је 1814. године, почела да се гради лука, а први теретни брод пристао је четири године касније. Од 1857. године из волгоградске луке су почели да испловљавају путнички бродови, који су саобраћали од Царцина до Нижнег Новгорада. Прво позориште у граду изграђено је 1872. године, а први биоскоп 1907.године. Од 1913. Царицин је добио струју, трамваје и асфалт.
За време Руског грађанског рата у новембру 1917. године у Царцину је проглашена совјетска власт. Године 1918., Царицин је био опседан од стране Беле армије генерала Краснова.После заузећа Царицина од стране Црвене армије 2,5 хиљаде чланова угледних и богатих породица било је стрељано и бачено у Волгу.
Град је применован у Стаљинград 10. април 1925. године, а славу је стекао за време Другог светског рата када се у њему крајем 1942. године одиграла чувена Стаљинградска битка. Битка је почела 17. јула 1942. године. Масовна немачка бомбардовања 23. августа су разрушила град, убила више од 40 хиљада људи и уништила више од половине градских резерви. До септембра град је бомбардован од стране немачке авијације више од 400 пута. Након тог периода у граду није остало ништа осим рушевина. Битка за Стаљинград је била једна од највећих битака Другог светског рата, и сматра најкрвавијом битком у људској историји.Немачка страна изгубила је око милион и по војника, односно око четвртину од укупног броја војника који су ратовали на совјетско немачком фронту.

Совјетски Савез је изгубио отприлике исти број војника, а град је у потпуности био уништен. Историчари тврде да је педесетих година када су отворене архиве и пребројавани губици, Стаљин наредио да се престане са збрајањем након што се стигло до два милиона. Неке процене говоре да је за Стаљинград живот дало преко три милиона војника и цивила.
Године 1944. почело је обнављање Стаљинграда које је због велике материјалне штете дуго трајало. Град је поново изграђен и насељен, али је сачувао претходни систем градског планирања. Предузећа и складишта су била премештена из приобалског дела града у друге делове, захваљујући чему су стамбени делови града добили приступ реци Волги.

Меморијални комплекс и статуа “Мајка отаџбина зове!“ на Мамајев Кургану у знак сећања на Стаљинградску битку, главна је знаменитост Волгограда и види се из свих делова града. Висина споменика је 85 метара, и представља жену са подигнутим мачем која позива на одбрану земље.Комплекс је изграђен током 60-их година 20.века и најпознатији је рад совјетског вајара српског порекла Јевгенија Вучетича. Ова статуа представља на неки начин руску верзију кипа слободе у Америци.

У комплексу се налазе изложбени центар, војничко гробље и Храм свих светих. Степенице које воде ка главном споменику имају 200 степеника, по броју дана колико је трајала Стаљинградска битка. Руси су ваљда овде помирили историјску и неку другу истину: поред аутопута, као симбол помирења, са једне стране налази се руско, а са друге немачко гробље. И након 70 година, из земље се ископавају посмртни остаци погинулих у Стаљинградској бици који се сваког 9. маја сахрањују на овим гробљима.

Дана 10. новембра 1961. године, Стаљинград је по одлуци Никите Хрушчова, који је вршио дестаљинизацију тадашњег Совјетског Савеза, осам година после Стаљинове смрти, преименован у Волгоград, а сви Стаљинови споменици у граду су уклоњени. 8. марта 1965. године град је добио звање „Град-херој“, које се додељивало градовима који су страдали од стране немачких окупатора за време Другог светског рата.

Једна од атракција Волгограда је и линија брзог трамваја, која је делимично изграђена по стандардима метроа,а шест станица ове линије налази се под земљом.
У делу града, на улазу у канал “Волга-Дон“, налази се споменик Владимиру Иљичу Лењину, који се нашао у књизи Гинисових рекорда као највећи споменик на свету подигнут једној историјској личности.

Док се звао Стаљинград, у њему су постојале две цркве.Сада их има тридесет, уз једну џамију.Све веће улице пружају се дуж Волге, индустрија је смештена у северном делу града, у центру су позориште, железничка станица, тржни центри. И тако 90 километра низ Волгу. Волгоград који има аеродром, две железничке станице и луку, годишње посети око 800.000 туриста, међу којима је много Немаца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: