Војводи Вукану Б. Милићу (Цуце 1913): На глас смрти
Љубав и слогу поштене људи
Увијек воли Србине врли;
С’ љубављу која у тебе с’ буди
Ти домовину она теб’ грли.
Ти домовину мајку своју воли
И пред њен завјет увијек дуби
Стар си, ал’ опет смрт твоја боли
Јер домовина свог’ сина љуби.
Онога сина којега дјела
Витешки красе из првих дана
Витеза борца јунака смјела
А то је тебе Војводу Вукана.
Стијење ово њени владари
Јуначко племе витези борци
Волише тебе јуначе стари
Волише увијек тебе Црногорци.
Слобода наша мила и драга
У тебе губи старога борца
Гонитеља губи клетога врага
И губи једног баш Црногорца.
Почивај војводо лака ти била
Земљица црна, у коју леже,
А домовина јуначка мила
Славиће дјела твоја витеже!*)
У Трешњево (Цуце), 22. марта 1913.
Симо Ђ. Кривокапић
