• Политика

„Војска Косова“ – чега се плаше САД и НАТО?

1 min read

8 година ‎ Агенције

Томислав Николић заказао је за сутра седницу Савета за националну безбедност, на којој ће државни врх добити информације надлежних служби о дешавањима на КиМ. Седница је заказана након најаве Приштине да ће формирати војску и претње да ће прекинути Бриселски дијалог.

слављење терористичке ОВК

Томислав Николић заказао је за сутра седницу Савета за националну безбедност, на којој ће државни врх добити информације надлежних служби о дешавањима на КиМ. Седница је заказана након најаве Приштине да ће формирати војску и претње да ће прекинути Бриселски дијалог.

Оно што у овом тренутку највише забрињава Србију је инсистирање Хашима Тачија да се формира Војске Косова*.

Александар Вучић каже да ће се сутра раговарати о томе шта ко треба да ради и да је добро што сви знају шта им је посао.

За Београд, идеја формирања војске Косова* је потпуно неприхватљива јер би могла „цео регион да одведе у катастрофу“.

“Ми морамо да будемо одговорни, морамо да чувамо мир, морамо да се боримо за мир. Ми смо за дијалог и ми зелимо наставак дијалога. И наравно да заштитимо свој народ и своју земљу, да свакоме буде довољно јасно да би сваки атак на насе грађане и насу земљу, знацио њихов пораз”, рекао је Вучић.

Од НАТО удара на СРЈ 1999. до данас тешко да је било потеза Приштине који није био координисан са Вaшингтоном и Бриселом. Ипак, најава формирања Војске Косова*, наишла је на оштру реакцију САД и северноатлантске алијансе. Стручњаци различито виде даље потезе Хашима Тачија.

“Оно чега се Американци прибојавају је да би та војска могла бити регрутни центар и центар за обуку нових терориста. Не треба заборавити да су на Косову снаге НАТО задужене за одржавање мира”, рекао је Зоран Драгишић са Факултета безбедности.

“Оно што се као порука шаље је то да не треба не одустати од формирања, него треба одложити овај процес”, навела је истраживачица за безбедносну политику Маја Бјелош.

Британски “Фајненшел тајмс” упозорава да је за Европу Балкан поново највећи изазов. Истовремено словачки премијер Роберт Фицо сматра да би ЕУ могла да пружи подршку региону тако што би изабрала једну државу и убрзала њен европски пут као подстицај другима. Ипак, да ли је то ресење?

“Мислим да то неће бити добро прихваћено код многих у региону. Уколико се та прилика да на пример Србији а не другима, тиме Европска унија јасно показује да не жели цео регион онако како је некада пре много година дефинисала”, додала је Бјелош.

У Европским интеграцијама из региона најдаље је отишла Црна Гора, која је отворила 26 од 35 поглавља у преговорима са ЕУ, док је на дну Босна и Херцеговина којој је прихваћен захтев за чланство, али још није отворила ниједно поглавље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: