Војска ЕУ – порука Русији или НАТО-у

Предлог предсједника Европске комисије Жан-Клода Јункера о формирању војске Европске уније отворила је дилему да ли се тиме шаље порука Русији или НАТО-у.

Јункерова идеја је, сматрају аналитичари, донекле привлачна, јер би се удруживањем војних снага распоредио баласт војних трошкова у тренутку када су државне финансије свуда под јаким притиском, али се у пракси поставља питање како помирити интересе 28 различитих држава у суштински сувереној области националне одбране, при чему је могуће и преклапање са НАТО.

„Видим много неријешених проблема у том предлогу“, каже Маркус Кејм из Њемачког института за међународна и безбједносна питања у Берлину, а преноси АФП.

Према његовим ријечима, европска војска нема никакве везе са Русијом, а „само Јункер зна какве би додатне предности војска ЕУ донијела у том контексту„.

Бивши премијер Луксембурга, коме ова полемика није страна, казао је да би се формирањем заједничке европске војске ставило до знања Русији да је ЕУ озбиљна у одбрани својих вриједности.

Таква војска би, како је истакао, била ефектнија што се трошкова тиче и дала би подстицаја ЕУ у успостављању заједничке спољне и безбедносне политике.

С тим у вези, Јункеров портпарол Маргаритис Шинас рекао је јуче да би Европљани могли да уштеде 120 милијарди евра годишње.

Формирање европске војске, с друге стране, могло би да подрије улогу НАТО.

Од 28 држава чланица ЕУ, 22 су и чланице НАТО, који шаље војску и опрему у своје источноевропске савезнице како би их увјерио у приврженост Алијансе њиховој одбрани у тренутку када многи страхују да Русија жели да поново успостави сферу утицаја из совјетског доба.

Лидери ЕУ су у децембру 2013. одобрили даље кораке ка већој сарадњи на пољу одбране, али се британски премијер Дејвид Камерон успротивио предлогу да ЕУ размотри могућност успостављања сопствених војних капацитета.

Њемачки аналитичар Кејм каже да се иза Британије „крију“ и многе друге земље ЕУ.

„Све што наговештава истинско продубљивање европских интеграција нема већину, не само у Британији већ и у Њемачкој или Француској„, објашњава он и додаје да мање земље рачунају на НАТО и не желе да се ослоне на ЕУ чији се учинак не може проценити.

Јанис Емануилидис из Центра за европску политику у Бриселу сматра да Јункер жели да дјелује импресивно кад је реч о могућности успостављања заједничке европске војске.

„Јункер жели да покаже да може да стави то питање на агенду и да је Европска комисија политички акетер, али мислим да се та тема неће дуго задржати у јавној арени„, истиче овај аналитичар.

Поједини аналитичари наводе да европска политика није увјерљива прије свега зато што европски политичари често говоре различитим језиком и не наступају јединствено.

На пример, док већина жели да изолује Владимира Путина, појединци га посјећују или примају у посјету.

Указује се и да би ЕУ могла много да научи од мањих држава, међу којима је већина одавно своје трупе специјализовала за поједине родове потребне НАТО.

„Само велике државе, као што су Француска, Њемачка, Британија, Шпанија, Пољска и Италија, држе “продавнице мјешовите робе“ у којима наводно могу све, а у ствари не могу ништа“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: