Воде бродоградилиште Манку, штете за државу мјериће се милијардама евра

Штете за државу, уколико се не ријеше проблеми у Јадранском бродоградилишту Бијела, мјериће се милијардама евра, оцијенио је независни посланик Обрад Гојковић и додао да је јасно да Влада ту компанију води према канадском бизнисмену Питеру Манку.

Он је данас, на сједници скупштинске Комисије за праћење и контролу поступка приватизације, рекао да у рјешавање проблема тог предузећа мора да се укључи струка, која се, како је казао, налази у Јадранском бродоградилишту.

„Ако се овај проблем не ријеши, ако струка ово не ријеши, штете по државу мјериће се милијардама евра. Јасно је да се фирма води према Манку. Влада је обећала Манку да ће му предати Бродоградилиште, очистити га од грита и смањити број радника”, казао је Гојковић.

Он је подсјетио да су сви одборнички клубови у Скупштини Општине Херцег Нови на два засједања донијели закључке којима се подржавају настојања радника и тражи очување Бродоградилишта.

„Јавност Херцег Новог је у нокдауну. Запрепаштени су оним што се дешава у тој Општини, гдје редом пропадају предузећа као што су Јужни Јадран, Мјешовито, Нови Првоборац, Вектра Бока, ПКБ“, навео је Гојковић.

Према његовим ријечима, компанија има перспективу, а циљ Општине је да се збрину радници.

Стечај у Бродоградилиште уведен је 30. јуна на захтјев Пореске управе. До сада су пропала четири тендера за продају Бродоградилишта, а из Владе је након неуспјеха посљедњег, најављена продаја кроз стечај.

Један од најзаинтересованијих купаца до сада био је Манк, који је најављивао да би у Бијелој са партнерима изградио сервис за ремонт и одржавање јахти као допуну својој марини Порто Монтенегро у Тивту.

Гојковић је саопштио да у случају затварања Бродоградилишта, у Црној Гори неће бити помораца.

„Неће бити референци за поморство и поморце којих у Црној Гори има пет хиљада и који у државу унесу 100 милиона долара. Црногорски поморци неће имати никакве релације да добију посао ако затворите Бродоградилиште и неће имати гдје да стичу контакте и искуство”, поручио је Гојковић и додао да се компанија политички уништава.

Он је саопштио да се радницима морају исплатити три и по зараде, колико им се дугује.

Гојковић сматра да Влада мора да се укључи, као што се, како је навео, укључила када је дала 1,6 милиона ЕУР Монтенегро Аирлинес-у, који послује с губитком, да купи авион.

Предсједник Комисије и посланик Демократског фронта (ДФ), Јанко Вучинић, сматра је да је било боље да се предузеће приватизовало кроз куповину акција.

“Данас имамо нимало лијепу слику. Преко ноћи је уведен стечај у предузеће, око 200 радника је остало без посла. Они само траже да сачувају своја радна мјеста”, рекао је Вучинић.

Он сматра да приватизација кроз програмирани стечај не постоји, већ да то значи распродаја државе, односно продаја имовине кроз бесцијење.

“Од предузећа које је пословало с профитом за кратко вријеме створио се губиташ”, сматра Вучинић.

Извршни директор Јадранског бродоградилишта, Петар Тушуп, рекао је да је 2007. и 2008. година била рекордна по приходима и обиму посла.

“Од 2009. године наступа глобална економска криза и негативно пословање. Пада вриједност ремонта и годишњи приход предузећа. Од тада постаје извјесно да је приватизација неопходна”, објаснио је Тушуп.

Он је рекао да је пословодство компаније од тада под сталним притиском повјерилаца који се брину за своја потраживања, као и да су, након вијести од увођења стечаја, ти притисци постали све већи.

Представник радника Младен Кривокапић казао је да је стечај у предузеће уведен преко ноћи, али је договорено да ће радници наставити да раде.

“Стечај је уведен 30. јуна. Међутим, већ сјутра су нам већ рекли да више нијесмо потребни у Бродоградилишту. Ми смо преварени и преко ноћи су нам укинута сва права”, поручио је Кривокапић.

Он је подсјетио да су заказивани уносни послови и да у предузећу може да се ради.

Радници захтијевају да им се исплате заостале зараде, уплати радни стаж и исплате отпремнине.

“Својом вољом, односно волонтерски, одржавамо два плутајућа дока и кисикану која је темпирана бомба у Бродоградилишту, јер би то изазвало велике штете. Сами смо се организовали да одржавамо вриједну имовину”, додао је Кривокапић.

Адвокат радника, Александар Ковачевић, саопштио је да је радницима, осим што су им повријеђена права из радног односа, ускраћено и власничко право.

“Њихове акције су сада потпуно безвриједне. Подијелили смо се у двије групе. Једна група су мањински акционари, а друга група је окупљена у синдикалну организацију”, казао је Ковачевић.

Представник Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС), Инес Мрдовић, казала је да је увођење стечаја у Јадранско бродоградилиште изненађујуће само за неупућене.

“На претходним тендерима јављале су се компаније повезане са канадским бизнисменом, Питером Манком, који жели Бродоградилиште за ремонт јахти, који жели Бродоградилиште за ситне паре, очишћено од грита и са малим бројем радника”, рекла је Мрдовић.

Она је навела да је очито да је стечај увод у поклањање Бродоградилишта.

Мрдовић тврди да пословодство компаније, у временима кризе, није водило рационално и одговорно пословање.

“Изостала су улагања у компанију. Ова компанија може позитивно да послује и има перспективу и то не само да буде специјализована за ремонт јахти”, оцијенила је Мрдовић.

Предсједник Тендерске комисије, Бранко Вујовић, рекао је да су у Савјету за приватизацију оцијенили да, с обзиром на то да су већ четири тендера била неуспјешна, нема више сврхе ићи у поновне тендере, јер нема интересовања за куповину акција.

“Нијесу проблеми у Бродоградилишту тако кратког трајања, већ су неколико година нагомилани. Дугови износе 16 милиона еура, а само према Влади пет или шест милиона”, прецизирао је Вујовић.

Та дјелатност, како је оцијенио, нема перспективу на дужи рок, јер се и послови бродоремонта тешко уговарају.

“Имамо потребу за развојем наутичког туризма и ремонта јахти и мегајахти”, рекао је Вујовић.

Он је казао да Влада нема само обавезе према радницима, већ и да санира земљиште које је на простору Бродоградилишта загађено.

Представник Министарства саобраћаја и поморства, Владан Радоњић, саопштио је да су у овом мјесецу одржана два састанка којима су присуствовали радници и представници ресорних министарстава.

Министарство је, како је навео, на тим састанцима преузело обавезу да нађе начин да се радницима исплати једна зарада и да је стечајни управник, Жарко Остојић, саопштио да је обезбиједио средства.

Радоњић је рекао да Министарство припрема Нацрт концесионог акта, који ће у наредних неколико дана бити доступан јавности.

Посланик Позитивне Црне Горе, Горан Тупоња, оцијенио је да се у посљедње вријеме сви позивају на свјетску и на украјинску кризу.

“Да није можда случајно грешка у менаџменту Бродоградилишта Бијела?”, питао је Тупоња.

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС), Зоран Јелић, рекао је да се не слаже са тим да је стечај у Бродоградилиште намјерно уведен.

“Сагласан сам са тим да обавезе према радницима треба испоштовати, а када је у питању инвеститор, купиће га онај ко је заинтересован да уложи новац и ствара бизнис”, закључио је Јелић.

Стечај у Бродоградилиште је уведен на захтјев Пореске управе због дуга од скоро 6,5 милиона евра за порезе и доприносе.

Од тада трају преговори радника и стечајног управника Жарка Остојића о наставку посла. Ремонти су након увођења стечаја прекинути.

Радници свакодновено, од увођења стечаја, протестују испред капије Бродоградилишта, а прошле седмице су на 20 минута блокирали Јадранску магистралу.

Радници захтјевају петогодишње повезивање радног стажа, исплату три и по зараде, друге заостале накнаде, отпремнине по колективном уговору и средства из стамбеног фонда. Договори са Владом су почели, али су прекинути, јер радници нијесу добили писане гаранције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: