Власт нема једнак однос према вјерским заједницама

Однос државе Црне Горе и Српске православне и Католичке цркве није на завидном нивоу, а посебно је проблематично питање одузете и национализоване црквене имовине и неједнак однос према вјерским заједницама, оцијењено је из ових вјерских заједница.

СПЦ је последњих година, поред огромне имовине, остала и без 2.513 хектара земље, док је Католичкој цркви одузет знатан број цркава, црквених објеката, грађевинских парцела, самостана, стамбених зграда, а само је на простору Херцег Новог и Котора остала без тридесетак објеката, потврдили су за „Дан” представници СПЦ Велибор Џомић и Которске бискупије Роберт Тонсати.

Они су се сагласили да са државом нијесу регулисана бројна питања. Тонсати је указао да се у великој мјери и не поштује темељни уговор који је Влада потписала са Светом столицом, а Џомић је истакао да држава такав уговор једино није потписала са СПЦ, цијенећи да је проблематичан и еелективни приступ у погледу уговорног регулисања односа са црквама и вјерским заједницама.

Џомић је подсјетио да је само за вријеме афарне реформе до 1949. године одузета имовина манастирима Острог 409 хектара земље, Пива 85, Морача 180, Врањина 50, Дуга 46, Ћелија Пиперска 83, Савина седам, Ждребаоник 20, Подмалинск 199, Бијела 370, Косијерево 887, Жупа 95, Режевићи 16, Прасквица 19, Дуљево 10, Градиште 26, а Ћелија Добрска 11 хектара имовине. Бсз знатне имовине остале су скоро све парохијске цркве.

„Манастир Света Тројица у Пљевљима имао је прије експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде. По повељи која датира још из 1482. године, цијело Цетињско поље, изузев Бајица и Доњег краја, припада Цетињском манастиру. Такође, Цетињском манастиру припада и Биљарда у којој је била Богословија, као најстарија школска установа у Црној Гори, а данас је претворена у музеј“, казао је Џомић.

Цркви је, како је рекао, припадао дио гдје се сада налази стадион Будућности и гробље Чепурци.

Начелник уреда за комуникацију с јавношћу Которске бискупије дон Роберт Тонсати испричао је за „Дан” да је Католичка црква остала без великог броја некретнина које су некада биле у њиховом власништву, а које су одузете законом о национализицији.

„Ријеч је о подручју од Херцег Новог до Бара, дакле о територију коју покрива Которска бискупија. Ради се о црквама и црквеним објектима, грађевинским парцелама, самостанима па и великом броју стамбених зграда“, рекао је он.

Он је казао да је Которска бискупија покренула неке судске поступке новодом тог питања, истичући да је основни проблем код повратка национализоване имовине, с обзиром на то да није донесен закон о повратку и наплати те имовине.

Тонсаги је казао да, с обзиром на то да је 2011. године потписан темељни уговор између Црне Горе и Свете столице, којим је створен законски оквир за дјеловање Католичке цркве на цивилном подручју. Которска бискупија дјелимично задовољна односом који држава има према њој.

Коментаришући однос државе према СПЦ у Црној Гори, Џомић је казао да је задовољан због положаја и угледа који Митрополија црногорско-приморска, Епархије будимљанско-никшићка, Захумско-херцеговачка и Милешевска имају међу грађанима Црне Горе.

Указујући да је још увијек на снази „комунистички Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године”, Џомић наводи да онда није тешко констатовати да односу државе и Цркве није посвећена довољна пажња.

„Проблематично је и то што поједини државни органи и неодговорни службеници у њима злоупотребљавају службена овлашћења, а све са циљем да Цркви нанесу штету. Проблематичан је и селективни приступ државе у погледу уговориог регулисања односа са црквама и вјерским заједницама“, указао је он.

Џомић додаје да је за њега фрапантно да бројне невладине организације, посебно оне које се баве људским правима, годинама ћуте на „сваковрсне шикане и прогоне православног свештенства и чланова њихових породица, као и монаштва у Црној Гори“. Он је рекао да је задовољан повјерењем грађана и вјерника у СПЦ.

„Црква је у Црној Гори институција која ужива највеће повјерење грађана и то је најзначајније. Даље, у једном друштву постоје и бројне организације, удружења, установе. Евидентно је да такав углед и таква снага Цркве некима смета, јер они имају супротне циљеве од Цркве“, закључио је Џомић.

Секретар Исламске заједнице у Црној Гори Фуад Чекић казао је да је њихов једини захтјев према држави могућност за остваривање права на слободу савјести и вјероисповијести. У том дијелу, како каже, односи иду узлазно путањом.

„Наравно да у овом дијелу не тражимо само декларативно давање права, већ и имплементирање истих“, појаснио је Чекић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: