Владко Мачек- маскирани Луцифер НДХ

Владко Мачек, најмоћнији хрватски политичар и потпредсједник Министарског савјета Краљевине Југославије, који је најодлучније заговарао потписивање споразума са Хитлером- није ишао на преговоре са Хитлером, нити је потписао тај споразум, препуштајући тај опасни сегмент могућег историјског гријеха другима, закривајући потпуно себе.

Тако се и десило да је у Бечком дворцу Белеведере, 25. марта 1941.године, потпис на протокол о приступању Југославије Тројном пакту сила Осовине ставио пресједник Министарског савјета Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић, а Мачек је ту обавезу елегантно заобишао. Као неоспорни хрватски политички вођа, Мачек је волио да игра иза завјесе улогу сивог политичког кардинала неограничене моћи, који укрива своје трагове и жртвује све друге својим политичким циљевима.

Двострука и петострука игра Владка Мачека

Послије пуча српског генерала Симовића који се десио 27. марта 1941.г., Владко Мачек је планирао контрапуч у смислу дизања Четврте армије Југословенске краљевске војске, коју су контролисали официри Хрвати, са циљем сламања београдских пучиста.

По његовом плану, загребачка жандармерија би ухапсила команданта Четврте армије генерала Петра Недељковића, за новог команданта би био постављен Хрват, генерал Август Марић, и она би кренула пут Београда отприлике паралелно са ударом Хитлерове војске. Да је то кнез Павле одобрио, те да се контраударац пучистима десио, скоро је сигурно да послије свега не би било нити једног документа да је Мачек у томе учествовао. Дакако, послије слома Хитлера- генерал Август Марић би отишао на вјешала као “сарадник Хитлера”!

Иако је планирао ликвидацију пучиста на челу са Симовићем, Мачеку није сметало да потом уђе у Симовићеву владу, и одради све што је било потребно. Између осталог, да у њој остави и једног Хрвата, који ће поћи у емиграцију и постати члан Избјегличке владе, да би Мачек могао контролисати и тај сегмент политичке опције.

Брзи слом Краљевине Југославије у априлском рату је дјело руку Владка Мачека, којим је он показао сву своју моћ.

Он је на страну Хитлера, а против Југословенске краљевске војске, организовано гурнуо све хрватске официре и генерале, војнике, своје паравојне формације, да би се Југословенска краљевска армија ефектно распала. Међутим, да је био главни организатор тог обимног и свеобухватног хрватског војног прохитлеровског бунта- опет нема доказа, јер нема писаних докумената са његовим потписом, нити свједока!?

И што је најупечатљивије, у току распадања Краљевине Југославије, Влатко Мачек, присталица савеза са Хитлером, одједном је одбио да се лично и персонално стави на чело Независне хрватске државе, што му је Хитлер предлагао. Умјесто тога, позвао је Хрвате да буду лојални монструозном усташком режиму, који се чак ни Хитлеру није свиђао. Практично створивши НДХ, Мачек је заузео позицију да у свему томе “није лук јео, нити мирисао”, што је морбидно симпатично, класично мачековски! Али, да идемо по реду…

Мачек ствара НДХ, и пере руке као Понтије Пилат

У току напада Хитлера на Краљевину Југославију, Мачек је напустио мјесто потпредсједика Симовићеве владе, и ту исту владу одмах окривио за све гријехе!

Послије проглашења НДХ 10. априла 1941.г. Влатко Мачек је позвао своје војне присталице да изразе лојалност новој усташкој власти. Обзнана Славка Кватерника о проглашењу НДХ и проглас Мачека су објављени заједно преко Радио Загреба 10. априла у 16 сати и десет минута, сат времена прије уласка њемачких трупа у Загреб.

Оргинални Мачеков проглас је био овакав:

“Хрватски народе! Пуковник Славко Кватерник, вођа националистичког покрета у земљи, прогласио је данас слободну и независну хрватску државу на цјелокупном хисторијском и географском подручју Хрватске, те преузео власт. Позивам сав хрватски народ, да се новој власти покорава, позивам све присташе ХСС, који су на управним положајима, све котарске одборнике, обћинске начелнике и одборнике итд. да искрено сурађују с новом народном владом. С поштовањем Владко Мачек. Од 10. травња 1941.”

На тај начин, Мачек је осигурао легитимност преноса власти тако да послије проглашења НДХ није било ни дана безвлашћа. Све институције Бановине Хрватске су се ставиле на располагање новоуспостављеној монструозној држави. Само тако су усташе могле моментално да отпочну са прогонима и злочинима, без губљења једног јединог дана.

Хрватски национални интерес!?

Хрватски историчари о тим догађајима сада имају овакав угао гледања:

”Голема већина хрватскога народа одушевљено је дочекала слом Југославије, но то није имало везе с нацистичком или фашистичком идеологијом, већ с чињеницом да је становништво Хрватске било дубоко незадовољно политичком и друштвеном ситуацијом у Југославији. Након двадесет година борбе с београдским режимом, без жртава је успостављена самостална хрватска држава те је избјегнут рат у којем је дотада страдала велика већина Еуропе.”

Дакле, чак и овим освртом се још једном потврђује зашто је хрватски политички естаблишмент тог времена подстицао Краљевину Југославију на пакт са Хитлером. То је био, напросто, хрватски национални интерес! А циљ- да хрватски народ не пострада “као што је пострадала велика већина Европе”. И то није спорно, и ништа противно здравом разуму. Спорна је била суштина НДХ, која је била злочиначки орјентисана манијакална држава. Зар су Хрвати “спашени стварањем НДХ” да би инкриминисани народи у тој држави доживјели трегичну судбину од руке исте НДХ, и да ли је то коректно?

Нема сумње, послије ослобођења од “крвавог београдског режима”, марионетска НДХ је постала обична крпа за чишћење њемачких чизама, са само једним сувереним првом- на уништавање жигосаних неподобних народа, и ништа више! Све остало је било изван њихове моћи, јер им то нису дали Хитлер и Мусолини! Због тог недостатка суверености и демократије нису се смјели жалити на њемачке окупаторе, нити говорити о некаквом “крвавом берлинском режиму”. Берлин се не би двоумио да разбуца НДХ уколико би му она отказала послушност, или исказала незадовољство било какве форме. Хитлер је, уосталом, такозвану НДХ поклонио екстремистима у задњи моменат, јер није планирао да постоји таква карикатура од државе.

Одбијање њемачког предлога да се злочиначка НДХ пацификује

О томе да је НДХ “висила у ваздуху”, и случајно створена, најбоље говори чињеница да Хитлер није био одушевљен Мусолинијевим планом о стварању марионетске хрватске државе, јер је подршка усташама у Хрватској била јако слаба.

Хитлер је инсистирао на томе да хрватска етничка подручја изван италијанске интересне зоне постану дио Хортијеве Мађарске, и то само као аутономна покрајина. Зато је Хитлер Мађарској понудио, прво 28. марта и поново 19. априла 1941., читаву Хрватску сјеверно од италијанске интересне зоне.

Мађари су одбили ту понуду, одговоривши да их занима само приступ мору и дијелови територија уз Мађарску јужну границу – Бачка, Барања, Банат и Међимурје. Да прецизирам, Славко Кватерник је прогласио НДХ 10. априла, подршку њеном стварању је дао Мачек, и док се хрватско пучанство веселило тој срећи, послије само девет дана- 19. априла, Хитлер је одлучио ту самопроглашену творевину у потпуности ликвидирати и поклонити Мађарима.

На другој страни, пар дана прије напада Хитлера на Југославију- у Загреб је долазио специјални Рибентропов изасланик Едмунд Фезенмајер наговарајући Мачека да прогласи Независну Државу Хрватску.

Њемци нису хтјели да манијакалне усташе дођу на власт у Хрватској, била она независна марионетска држава или мађарска покрајина, већ да дође неки нормалнији режим који ће омогућити да тај дио територије буде миран. Мачек се колебао, и због тога до те варијанте није дошло.

Када су кренули злочини у НДХ, све са побунама избезумљеног српског становништва, Њемци су поново показали отворено незадовољство Павелићевим режимом, те у већ у септембру 1941. опет тражили од Мачека да преузме власт, што је он опет одбио.

У прољеће 1942.г. Њемци су били огорчени стањем у НДХ, јер су побуне постале неконтролисане и простирале се на све већој територији, што је за то подручје везивало све већи број њемачких војника. Схватили су да политика усташког терора према Србима у НДХ штети њемачким интересима, па су натјерале власти у НДХ да смање снагу репресије, и управо тада је усташком режиму од стрене Њемаца забрањено насилно прекрштавање православног становништва у католике.

Њемци су тада Еугена Дида Кватерника прогласили главним кривцем за злочине над Србима, које су изродиле побуне, па је по њиховој команди он смијењен у септембру 1942.г.

Њемци траже смјену Павелића, а Мачек сања промјену дреса

У љето 1943. Њемци су поново изгубили нерве, јер је опет порастао масовни отпор усмјерен против усташких баханалија, па су предложили да Павелић оде с власти. Умјесто њега, требала се формирати нова влада НДХ коју би сачињавали Мачекови ХСС-овци и нестраначки стручњаци. Усташе су жељеле коалицијски владу са ХСС-ом, чији су представници искључили могућност такве коалиције, па су намјере о пацификовању звијери под називом НДХ пропале. Дакле, не само да је Мачек одбио ликвидацију злочиначке суштине НДХ, и стварање нормалне окупационе зоне која не би чинила злочине, већ су и његове колеге из ХСС то одбиле.

Мачек се тек пробудио из тврдог сна пред крај рата. Наиме, крајем априла 1945. године, када је било јасно да је Хитлер изгубио рат те да ће НДХ пропасти, чиновници НДХ су у покушају да на брзину приђу побједницима предложили Владку Мачеку да преузме у своје руке хрватску владу и оствари контакт с Англоамериканцима. Према неким тврдњама, Мачек је прихватио ову понуду уз услов да снаге ХОС-а морају барем двије недјеље држати фронт испред Загреба!

Међутим, расуло је било потпуно тако да је тај лукави план пропао. Наравно, хрватски историчари су ово понашање Мачека у НДХ третирале као мудро ћутање и несврставање, балансирање, “меку колаборацију освједоченог англофила”, а у суштини је то био кукавичлук, нажељење зауставити геноцид и терор монструозне НДХ власти коју је он сам подржао. Чак шта више, све тежње њемачких нациста да смире злочиначки усташки режим, доводе до закључка да је у том времену, из свог нацистичког интереса, Хитлер био појам пацифизма на Балкану у односу на усташко руководство, као и Владка Мачека скупа са његовом ХСС.

“Мучеништво” Владка Мачека

Створивши монструма НДХ и обезбиједивши власт усташама, Мачек је одлучио да изнова опере своју биографију. Схватио је да му је потребна за то нека сарадња са Енглезима и хапшење од стране усташа да би добио биографију мученика.

Када је у току напада Хитлера Мачек напустио Симовићеву Владу, на своје мјесто је оставио Јурја Крњевића, свог блиског човјека и секретара Хрватске сељачке странке. Њега је планирао за министра у Избјегличкој влади, злу не требало, што се и десило!

Како је Јурја Крњевић постао министар у Избегличкој влади у Лондону, то је управо преко Крњевића Мачек упутио писмо Черчилу.

У том писму Мачек је “изразио дивљење британском отпору Хитлеру, и истакао да хрватски народ није ни за кога другог већ за Велику Британију и демократију”. Такав је био Мачек, којем хрватски историчари дају англофилску димензију између осталога- јер је “слушао Радио Лондон”?!

Да га је Черчил тих дана масирао у масажном салону у Лондону, а потом му чешкао табане, Мачек би послије масаже написао писмо (за сваки случај?!) и другој страни, Хитлеру, те му „уз изразе дивљења, признао да хрватски народ није ни за кога другога осим за Хитлера”.

Просто је невјероватно да је Мачек писао писмо Черчилу у којем се клео у оданост Хрвата Великој Британији, а пар недјеља раније желио покренути Четврту армију и ликвидирати Черчилове агенте на челу са Симовићем, који су организовали београдски пуч.

Хапшење од стране усташа је лако завршио, по стандардном сценарију. Да би имао мученички ореол, власти НДХ су га у октобру 1941. године отправиле у логор Јасеновац, гдје је остао четири мјесеца да се то упише у биографију. Подсјетимо се, Мачеку је Хитлер у септембру 1941., дакле мјесец дана раније, предлагао да преузме власт у НДХ а да Павелић оде! Да га је Павелић због тога наградио Јасеновцем, не уклапа се у логику!

Од марта 1942. Мачек је провео годину дана у кућном притвору на свом у имању у Купинцу, да би од марта до септембра 1943. био, гле чуда, “заточен” на стану монструма Вјекослава Макса Лубурића, управника злогласног логора Јасеновац. Ако мислите да је на том стану мучен и пребијан, гријешите. “Мученик Мачек” је на том стану био у друштву мајке и двије кћерке тог усташког злочинца. Што је најинтересантније, Мачек потом, у својим мемоарима, није скривао лијепо мишљење о Максу Лубурићу.

Владко Мачек није имао разлога са де плаши усташа, јер им је на тацни дао читаву инфраструктуру Бановине Хрватске, стално одбијао да заузме мјесто Павелића, а раније у Краљевини Југославији усташке терористе чак и ослобађао од дугогодишње робије.

Рецимо, када је 180 усташа осуђено на дугогодишњу робију за тероризам и оружану побуну у Краљевини Југославији, сви су они ослобођени захваљујући Владку Мачеку. Наиме, одмах послије потписивања споразума Цветковић- Мачек, ресор правосуђа је припао Мачековој странци ХСС, и нови министар их је одмах аболирао- те су већ почетком 1940. године сви били слободни да наставе терористичке активности.

Није био спреман да се жртвује јер се плашио вјешала?

Мачек није имао храброст кнеза Павла да се жртвује у интересу народа, и свог и српског. Кнез Павле је преломио и одлучио да му име погине у историји потписивањем савеза са Хитлером, али да остану животи људи Краљевине Југославије ако тај савез успије. Влатко Мачек није био тај хуманистички калибар, нити политичар добрих намјера.

Зато је просто невјероватно да су италијански фашисти и њемачки нацисти тог злог времена, чак и у својим баханалијама били појам коректности у односу на комплетан хрватски политички естаблишмент. А то имплицира невјероватни закључак- да се никаква борба против окупатора није требала водити (тим прије у облику постојаног бјежања), већ су се све устаничке силе требале усмјерити- или на на рушење геноцидне НДХ, или на мијењање њене злочиначке структуре. Неспорно је да је то требало бити урађено и некаквим договорима са црним ђаволом, какви су били њемачки нацисти, ако би то довело до спашавања цивилног становништва које се нашло у вртлогу НДХ пакла.

Јер, сумње нема да је хрватска политичка структура, и под дубини и по ширини безумља којег је демонстрирала у НДХ, била вишеструко гора од њемачких нациста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: