Владимир Ђукановић: Кривокапић би требало да развија сарадњу са Србијом, а не да прави отклон

Пише: Владимир Ђукановић

Пратећи постизборна збивања у Црној Гори, а свакако као неко ко се толико година борио против антисрпског режима Мила Ђукановића, некако дајем себи за право да пружим одређени коментар према „победницима“ избора и њиховом понашању, посебно према Србији.

Намерно сам ставио наводнике по питању победника, јер учећи толике године у политици и активно се бавећи истом научио сам да је победник онај ко је први, а не онај ко је други, трећи, пети или не знам који. Свакако, догађа се да победа буде недовољна и да буде заправо пирова тако да победник остаје празних шака, али како год не може се победником називати партија УРА која је четврта по пласману, нити демократе које су треће. Да су сви они заједно са коалицијом „За будућност Црне Горе“ изашли на изборе, онда би могли да кажемо да је нека јединствена коалиција била прва и однела победу.

Зато ми није јасно због чега се жали др Здравко Кривокапић јер му нико није честитао победу. Коју победу? Коалиција на чијем челу је био била је друга, колико знам још није постао председник владе и још увек се не зна да ли ће бити председник владе. Уколико се то догоди тада се шаље честитка. До тада је то бесмислено, јер нису били председнички избори па да је он својим именом и презименом директно победио као нечији председнички кандидат.

Са друге стране, не разумем одређене жаоке према Србији које се упућују. Заправо, то могу да прихватим од Дритана Абазовића нпр. Природно је да он заступа ставове свог народа и ту нема пуно простора да се било ко од нас љути. Ипак, нису ми јасне отровне стрелице које долазе од господина Кривокапића. Да ли заиста неко мисли да је Мило могао да изгуби, а да није било поприлично великодушне и издашне помоћи Србије?

Знате, немојмо да се правимо наивни. Пишем као неко ко је толико изборних процеса у Црној Гори прошао и реално никада се није осећала оволика подршка Србије као сада. Она је била кључна. Био сам пресрећан зато што је током избора тако нешто прихватила и Митрополија Црногорско-Приморска, као и епархија Будимљанско-Никшићка. Без Србије ово се није могло догодити колико год да се о томе јавно не говори, али немојмо да људе третирамо да су глупи, јер и слеп човек види да је улога Србије била пресудна. И Богу хвала да је тако било. Зато, не разумем изјаве господина Кривокапића.

Да се разумемо, Црна Гора има право да води самосталну политику. Независна је држава. Нико не тражи Црној Гори да води српску политику, али свакако да би било добро да она не буде антисрпска као до сада. Не постоји Црној Гори нико ближи до Србије и потпуно је природно и нормално да се та веза учвршћује и да се сарадња одвија на највишем могућем нивоу. Да ли Србија има одређене интересе у Црној Гори? Наравно да има и било ненормално да нема. Најпре има интерес да се заштити српска културна баштина и српска историја која је била стуб стварања Црне Горе кроз векове.

Свакако, интерес нам је да сачувамо наш народ од даљих атака и асимилације. Имамо и економске интересе, јер Црне Гора излази на море. Све то се кроз разговоре договара, али нико нема намеру Црној Гори ништа да немеће. Зато, нема потребе ни господин Кривокапић да се заклиње да није просрпски политичар, а посебно нема потребе да прави унапред отклон од председника Србије повезујући га кроз измишљене приче са садашњим председником Црне Горе.

Тог лагања смо се наслушали све ове године. Господин Кривокапић ако постане премијер, а с обзиром на језиву економску ситуацију у Црној Гори која га чека, сасвим је природно да дође у Србију по помоћ. Самим тим, нека размишља у правцу развијања сарадње, а не прављења отклона од оних који ће му сигурно врло брзо затребати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: